Егеј се не смирује: Разоран земљотрес у Грчкој узроковао подизање обале и страшан цунами - омиљено српско летовалиште поново на мети природе

Грчка је поново задрхтала! Последњи земљотрес који је погодио ову популарну туристичку дестинацију подсетио је на мрачне епизоде из прошлости (укључујући и онај недавно када се у серијама тресао Санторини) када су читави градови нестајали у рушевинама, а море гутало обале.

Многи верују да је тло под овом земљом "проклето", јер историја бележи разорне земљотресе који су заувек променили лице Грчке. Али да ли је овај последњи потрес само упозорење на оно што тек следи?

У наставку откривамо најјаче земљотресе који су погодили Грчку, њихове последице и разлоге зашто стручњаци данас пажљиво прате сваки сеизмички сигнал из дубина Егејског мора...

Грчка се налази на граници Афричке и Евроазијске тектонске плоче, што је чини једним од сеизмички најактивнијих подручја Европе. У претходним данима два јача потреса подсетила су на то: 3. јуна 2025. забележен је земљотрес магнитуде 5,8 с епицентром код Мармариса (Турска), који се осетио и на грчким острвима Додеканеза. Касније истог дана ударио је потрес 5,3Р јужно од Крита. Ова подрхтавања поново указују на константан ризик од разорног удара - подсећамо да је најјачи историјски потрес забележен 21. јула 365. н.е., западно од Крита (8,5 Рихтера), који је узроковао подизање морске обале за 6,5 м и страшан цунами у источном Медитерану.

Географски и сеизмички оквир

Грчка лежи на сложеној граници између Африканске и Евроазијске плоче. Северни део земље (Северна Грчка) припада Еуроазијској плочи, док се јужни део (Јонска и Егејска област, укључујући Пелопонез и Крит) налази на тзв. Егејској микроплочи која се креће према југозападу брзином од око 30 mm/god., док се Афричка плоча гура под њу брзином око 40 mm/god. На овом конвергентном рубу формира се Грчко острвско (Хеленско) лукасто сеизмичко појас – активна зона која обухвата Јонско море, јужни Пелопонез, Крит, Карпатос и Родос. Већина најјачих грчких земљотреса историјски је везана управо за овај јужни лук, иако ниједан модерно измерени потрес на копну није прешао 7,2 Рихтера у последњим деценијама. Због тога се за најинтензивније догађаје очекује да наступе у прошлости: древни записи (нпр. 365. и 1303. г. н.е.) сугеришу да су нека таква подрхтавања била знатно јача од вредности које нам савремени инструменти дају.

Најјачи потреси у историји

• 21. јул 365. н.е., западни Крит – 8,5Р: Највећи забележени земљотрес. Епицентар је био у Јонском мору; подигао је обалу западне Критске обале за 6,5 м и изазвао страшан цунами у источном Средоземљу.

• 16. фебруар 1810, североисточни Крит – 7,8Р: Разорни потрес погодио је источни део Крита и изазвао око 2.500 жртава, чинећи га једним од најсмртоноснијих у историји Грчке.

• 12. октобар 1856, околна острва Рода и Крита – 8,2Р: Разоран потрес погодио је Родос, Крит и друга егејска острва; процена је око 618 мртвих. Остао је запамћен као најснажнији измерен потрес у новијој историји Егеја.

• 22. март и 3. април 1881, острво Хиос – 6,5Р: Два узастопна земљотреса погодила су Хиос (позната као "Хиоска катастрофа"). Процене говоре о преко 4.000 погинулих, а многе куће и цркве су сравњене са земљом.

• 12. август 1953, Јонска острва (нарочито Кефалонија) – 7,2Р: Велики потрес у Јонском мору (с епицентром код Кефалоније) разорио је готово 90% грађевина на Кефалонији и изазвао цунами. Погинуло је око 800 људи, а страшне последице осећале су се и на суседним острвима Закинтос и Итака.

• 9. јул 1956, острво Аморгос – 7,7Р: Снажан потрес код Аморгоса изазвао је цунами. Забележено је 53 погинула од самог удара (и још 3 страдале у цунамију), док су велика места и лука на острву претрпела тешка разарања.

Најновије подрхтавање

Недавна подрхтавања потврђују растућу активност у региону. 22. маја 2025. забележен је земљотрес магнитуде 6,1 код североисточне Критске обале (епицентар 58 км NNO од Елоунде, дубина 69 км). Европски сеизмолози подигли су ниво узбуне (издато је и упозорење за цунами), а власти су затвориле туристичке локације (као што су клисуре Самаре и Имброса) као меру предострожности. На срећу, нису забележене жртве, а материјална штета била је ограничена.

Дана 3. јуна 2025. догодила су се два нова потреса. У 02:16 по локалном времену, земљотрес магнитуде 5,8 погодио је водени простор северно од Рода (код Мармариса, дубина 68 км). Тресао се цео Родос и суседна острва - један туриста је описао ударе као да "бомбардују". У турским летовалиштима близу епицентра настала је паника, услед које је погинула 14-годишња девојчица и десетине људи су повређене. У Грчкој није забележена ниједна жртва, али су бројни становници истрчали на улице, док су надлежне службе пратиле ситуацију. Неколико сати касније, око 14:30, потрес магнитуде 5,3 погодио је јужну обалу Крита код Иерапетре. Многима на источном делу Крита (префектуре Хераклион и Ласити) дрхтање је било добро осетно, али није било већих последица: нису забележене жртве, а тек је било неколико одрона на путу Ierapetra-Viannos. Сеизмолози сматрају да је овај 5,3 Рихтера потрес за сада главни удар у новој серији, док су досадашња подрхтавања била његова слаба накнадна трешња.

Стручњаци напомињу да су ова подрхтавања - иако снажнија него протеклих неколико година - била сувише далеко једно од другог да би била директно узрокована једно другим. Према речима грчких сеизмолога, афричка плоча непрестано гура ка северу испод Егејске, што може водити таласима активације у тој области, али да је случајно поклапање времена ових потреса (300 км удаљених) - ништа више од пуке коинциденције. Кључно је и да оба недавна потреса имају релативно велики фокус (десетине км). Због тога је изостао цунами и размере деструкције су остале мале. Директор ОАСП проф. Efthimios Lekkas истиче да је дубина потреса спречила појаву таласа - нема разлога за панику око цунамија. Ипак, надлежни саветују опрез и праћење упутстава за понашање у случају будућих подрхтавања.