Egej se ne smiruje: Razoran zemljotres u Grčkoj uzrokovao podizanje obale i strašan cunami - omiljeno srpsko letovalište ponovo na meti prirode

Grčka je ponovo zadrhtala! Poslednji zemljotres koji je pogodio ovu popularnu turističku destinaciju podsetio je na mračne epizode iz prošlosti (uključujući i onaj nedavno kada se u serijama tresao Santorini) kada su čitavi gradovi nestajali u ruševinama, a more gutalo obale.

Mnogi veruju da je tlo pod ovom zemljom "prokleto", jer istorija beleži razorne zemljotrese koji su zauvek promenili lice Grčke. Ali da li je ovaj poslednji potres samo upozorenje na ono što tek sledi?

U nastavku otkrivamo najjače zemljotrese koji su pogodili Grčku, njihove posledice i razloge zašto stručnjaci danas pažljivo prate svaki seizmički signal iz dubina Egejskog mora...

Grčka se nalazi na granici Afričke i Evroazijske tektonske ploče, što je čini jednim od seizmički najaktivnijih područja Evrope. U prethodnim danima dva jača potresa podsetila su na to: 3. juna 2025. zabeležen je zemljotres magnitude 5,8 s epicentrom kod Marmarisa (Turska), koji se osetio i na grčkim ostrvima Dodekaneza. Kasnije istog dana udario je potres 5,3R južno od Krita. Ova podrhtavanja ponovo ukazuju na konstantan rizik od razornog udara - podsećamo da je najjači istorijski potres zabeležen 21. jula 365. n.e., zapadno od Krita (8,5 Rihtera), koji je uzrokovao podizanje morske obale za 6,5 m i strašan cunami u istočnom Mediteranu.

Geografski i seizmički okvir

Grčka leži na složenoj granici između Afrikanske i Evroazijske ploče. Severni deo zemlje (Severna Grčka) pripada Euroazijskoj ploči, dok se južni deo (Jonska i Egejska oblast, uključujući Peloponez i Krit) nalazi na tzv. Egejskoj mikroploči koja se kreće prema jugozapadu brzinom od oko 30 mm/god., dok se Afrička ploča gura pod nju brzinom oko 40 mm/god. Na ovom konvergentnom rubu formira se Grčko ostrvsko (Helensko) lukasto seizmičko pojas – aktivna zona koja obuhvata Jonsko more, južni Peloponez, Krit, Karpatos i Rodos. Većina najjačih grčkih zemljotresa istorijski je vezana upravo za ovaj južni luk, iako nijedan moderno izmereni potres na kopnu nije prešao 7,2 Rihtera u poslednjim decenijama. Zbog toga se za najintenzivnije događaje očekuje da nastupe u prošlosti: drevni zapisi (npr. 365. i 1303. g. n.e.) sugerišu da su neka takva podrhtavanja bila znatno jača od vrednosti koje nam savremeni instrumenti daju.

Najjači potresi u istoriji

• 21. jul 365. n.e., zapadni Krit – 8,5R: Najveći zabeleženi zemljotres. Epicentar je bio u Jonskom moru; podigao je obalu zapadne Kritske obale za 6,5 m i izazvao strašan cunami u istočnom Sredozemlju.

• 16. februar 1810, severoistočni Krit – 7,8R: Razorni potres pogodio je istočni deo Krita i izazvao oko 2.500 žrtava, čineći ga jednim od najsmrtonosnijih u istoriji Grčke.

• 12. oktobar 1856, okolna ostrva Roda i Krita – 8,2R: Razoran potres pogodio je Rodos, Krit i druga egejska ostrva; procena je oko 618 mrtvih. Ostao je zapamćen kao najsnažniji izmeren potres u novijoj istoriji Egeja.

• 22. mart i 3. april 1881, ostrvo Hios – 6,5R: Dva uzastopna zemljotresa pogodila su Hios (poznata kao "Hioska katastrofa"). Procene govore o preko 4.000 poginulih, a mnoge kuće i crkve su sravnjene sa zemljom.

• 12. avgust 1953, Jonska ostrva (naročito Kefalonija) – 7,2R: Veliki potres u Jonskom moru (s epicentrom kod Kefalonije) razorio je gotovo 90% građevina na Kefaloniji i izazvao cunami. Poginulo je oko 800 ljudi, a strašne posledice osećale su se i na susednim ostrvima Zakintos i Itaka.

• 9. jul 1956, ostrvo Amorgos – 7,7R: Snažan potres kod Amorgosa izazvao je cunami. Zabeleženo je 53 poginula od samog udara (i još 3 stradale u cunamiju), dok su velika mesta i luka na ostrvu pretrpela teška razaranja.

Najnovije podrhtavanje

Nedavna podrhtavanja potvrđuju rastuću aktivnost u regionu. 22. maja 2025. zabeležen je zemljotres magnitude 6,1 kod severoistočne Kritske obale (epicentar 58 km NNO od Elounde, dubina 69 km). Evropski seizmolozi podigli su nivo uzbune (izdato je i upozorenje za cunami), a vlasti su zatvorile turističke lokacije (kao što su klisure Samare i Imbrosa) kao meru predostrožnosti. Na sreću, nisu zabeležene žrtve, a materijalna šteta bila je ograničena.

Dana 3. juna 2025. dogodila su se dva nova potresa. U 02:16 po lokalnom vremenu, zemljotres magnitude 5,8 pogodio je vodeni prostor severno od Roda (kod Marmarisa, dubina 68 km). Tresao se ceo Rodos i susedna ostrva - jedan turista je opisao udare kao da "bombarduju". U turskim letovalištima blizu epicentra nastala je panika, usled koje je poginula 14-godišnja devojčica i desetine ljudi su povređene. U Grčkoj nije zabeležena nijedna žrtva, ali su brojni stanovnici istrčali na ulice, dok su nadležne službe pratile situaciju. Nekoliko sati kasnije, oko 14:30, potres magnitude 5,3 pogodio je južnu obalu Krita kod Ierapetre. Mnogima na istočnom delu Krita (prefekture Heraklion i Lasiti) drhtanje je bilo dobro osetno, ali nije bilo većih posledica: nisu zabeležene žrtve, a tek je bilo nekoliko odrona na putu Ierapetra-Viannos. Seizmolozi smatraju da je ovaj 5,3 Rihtera potres za sada glavni udar u novoj seriji, dok su dosadašnja podrhtavanja bila njegova slaba naknadna trešnja.

Stručnjaci napominju da su ova podrhtavanja - iako snažnija nego proteklih nekoliko godina - bila suviše daleko jedno od drugog da bi bila direktno uzrokovana jedno drugim. Prema rečima grčkih seizmologa, afrička ploča neprestano gura ka severu ispod Egejske, što može voditi talasima aktivacije u toj oblasti, ali da je slučajno poklapanje vremena ovih potresa (300 km udaljenih) - ništa više od puke koincidencije. Ključno je i da oba nedavna potresa imaju relativno veliki fokus (desetine km). Zbog toga je izostao cunami i razmere destrukcije su ostale male. Direktor OASP prof. Efthimios Lekkas ističe da je dubina potresa sprečila pojavu talasa - nema razloga za paniku oko cunamija. Ipak, nadležni savetuju oprez i praćenje uputstava za ponašanje u slučaju budućih podrhtavanja.