ЕУ жели да ограничи власништво Кине над логистичком инфраструктуром у Европи
Европска унија разматра мере за ограничавање кинеског власништва над стратешким логистичким инфраструктурама у Европи, укључујући луке као што су Пиреј, Гдиња и Хамбург, које су од значаја за војне операције НАТО-а.
Кинеске компаније као што су ЦОСЦО, China Merchants и Hutchison, за које Европљани сматрају да су блиско повезане са Комунистичком партијом Кине, поседују значајне уделе у више од 30 терминала у Европској унији, контролишући око 10% укупног капацитета лука.
Многе од ових лука имају стратешку важност, јер се користе за премештање војног терета. На пример, грчка лука Пиреј, која је кључна за НАТО операције у источном Медитерану, има 67% власништва ЦОСЦО-а.
Такође, компанија има 100% власништво над контејнерским терминалом у Зебрижу у Белгији, који служи за транспорт војне опреме за вежбе и операције.
Лука редовно прима финансирање из програма војне мобилности који омогућава модернизацију цивилне инфраструктуре за војну логистику. Такође, China Merchants има удела у немачкој луци Хамбург, која представља једно од главних логистичких чворишта за снабдевање источног дела НАТО-а.
Једно од најосетљивијих подручја је пољска лука Гдиња, где Hutchison поседује удео у контејнерском терминалу већ више од 20 година. Ова лука се активно модернизује у оквиру програма "војне мобилности" и користи се као поморска база, бродоградилиште, као и седиште елитних пољских поморских специјалних снага. Такође, преко ње се редовно транспортује војни терет за Украјину.
Европске власти разматрају могућност да примењују методе сличне онима које су користили САД под председником Трампом, у покушају да натерају кинеске власнике да продају своје имовине на важним логистичким рутама, често за скупе суме.
Са обзиром на лакоћу с којом су се европске земље позабавиле замрзавањем руске имовине у европским банкама, очекује се да би сличан сценарио могао бити могућ и за Кину.
Из војне перспективе, ови кораци указују на настојање да се побољша безбедност војне инфраструктуре и контролише кретање НАТО контингената, што је у складу са европским трендом милитаризације у припреми за могуће велике конфликте.