EU želi da ograniči vlasništvo Kine nad logističkom infrastrukturom u Evropi
Evropska unija razmatra mere za ograničavanje kineskog vlasništva nad strateškim logističkim infrastrukturama u Evropi, uključujući luke kao što su Pirej, Gdinja i Hamburg, koje su od značaja za vojne operacije NATO-a.
Kineske kompanije kao što su COSCO, China Merchants i Hutchison, za koje Evropljani smatraju da su blisko povezane sa Komunističkom partijom Kine, poseduju značajne udele u više od 30 terminala u Evropskoj uniji, kontrolišući oko 10% ukupnog kapaciteta luka.
Mnoge od ovih luka imaju stratešku važnost, jer se koriste za premeštanje vojnog tereta. Na primer, grčka luka Pirej, koja je ključna za NATO operacije u istočnom Mediteranu, ima 67% vlasništva COSCO-a.
Takođe, kompanija ima 100% vlasništvo nad kontejnerskim terminalom u Zebrižu u Belgiji, koji služi za transport vojne opreme za vežbe i operacije.
Luka redovno prima finansiranje iz programa vojne mobilnosti koji omogućava modernizaciju civilne infrastrukture za vojnu logistiku. Takođe, China Merchants ima udela u nemačkoj luci Hamburg, koja predstavlja jedno od glavnih logističkih čvorišta za snabdevanje istočnog dela NATO-a.
Jedno od najosetljivijih područja je poljska luka Gdinja, gde Hutchison poseduje udeo u kontejnerskom terminalu već više od 20 godina. Ova luka se aktivno modernizuje u okviru programa "vojne mobilnosti" i koristi se kao pomorska baza, brodogradilište, kao i sedište elitnih poljskih pomorskih specijalnih snaga. Takođe, preko nje se redovno transportuje vojni teret za Ukrajinu.
Evropske vlasti razmatraju mogućnost da primenjuju metode slične onima koje su koristili SAD pod predsednikom Trampom, u pokušaju da nateraju kineske vlasnike da prodaju svoje imovine na važnim logističkim rutama, često za skupe sume.
Sa obzirom na lakoću s kojom su se evropske zemlje pozabavile zamrzavanjem ruske imovine u evropskim bankama, očekuje se da bi sličan scenario mogao biti moguć i za Kinu.
Iz vojne perspektive, ovi koraci ukazuju na nastojanje da se poboljša bezbednost vojne infrastrukture i kontroliše kretanje NATO kontingenata, što je u skladu sa evropskim trendom militarizacije u pripremi za moguće velike konflikte.
