Ево ко је освојио Нобелову награду за мир: Трампу неће бити добро након овога
Добитник Нобелове награду за мир за 2025. годину је Марија Корина Мачадо.
Подсетимо, уочи проглашења добитника награде, председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп јавно је поновио да заслужује награду због својих дипломатских иницијатива и "решења седам ратова", док су лидери попут израелског председника Бењамина Нетањахуа и владе Пакистана јавно изразили номинације у његову корист. Његови сарадници, укључујући главног изасланика Стива Виткофа, "притискали су одбор да га призна као најбољег кандидата" у историји награде.
Иначе, до 2024. године, Нобелова награда за мир додељена је 105 пута, укупно 142 лауреата – 111 појединаца и 31 организацији.
Међу појединачним добитницима, 92 су мушкарци, а 19 жене.
Најмлађа лауреаткиња до сада је Пакистанка Малала Јусуфзаи, која је награду примила са 17 година 2014. године, док је најстарији лауреат био Џозеф Ротблат, који је 1995. године награђен са 86 година за свој рад против нуклеарног оружја.
Подсетимо, Ласло Красзнахоркаи освојио је овогодишњу Нобелову награду за књижевност. Овај мађарски писац награђен је "за своје снажно и визионарско стваралаштво које, усред апокалиптичног ужаса, потврђује моћ уметности".
Нобелова награда за физиологију или медицину додељена је за открића која објашњавају како имуни систем напада штетне инфекције, али не и сопствене ћелије организма. Награду деле Јапанац Шимон Сакагучи и амерички истраживачи Мериј Бранкоу и Фред Ремздел. Њихов рад се користи у развоју нових терапија за аутоимуне болести и рак.
Што се тиче Нобелове награде за хемију, истакнуто је дело Сусуму Китагавае, Ришарда Робсона и Омара Jaghija на развоју метално-органских мрежа (МОФ). Њихова истраживања могла би помоћи у решавању неких од највећих проблема с којима се суочава планета — од хватања угљен-диоксида ради борбе против климатских промена, до смањења пластичног загађења помоћу хемије.
Џон Кларк, Мишел Х. Деворе и Џон М. Мартинис освојили су Нобелову награду за физику за свој рад на открићу макроскопског квантно-механичког тунеловања и квантизације енергије у електричном колу, чиме су отворили пут за развој нове генерације дигиталних технологија.