Ево шта традиција каже: Папа Фрања кључне одлуке донео пре смрти, верници гледају да ли дим куља из капеле
Папа Фрања преминуо у 88. години живота.
Папа Фрања је дуго био у болници и борио се са упалом оба плућна крила. Он се од прошле године припремао и одобрио планове у случају своје смрти, тиме је избегао неке од тајанствених обреда и ритуала који су иначе пракса.
Припреме за сахрану су биле отпочете много раније, када је његово стање још увек било критично.
Неке ватиканске традиције датирају још из времена старог Рима.
Како изгледа утврђивање папине смрти
Традиционално је посао коморника (вишег званичника Ватикана) да потврди смрт папе. Тренутно ту функцију држи кардинал Кевин Фарел рођен у Ирској.
Према традицији, Фарел би требао да буде тај који је ушао у просторију са телом папе Фрање у његовој приватној капели и прозивао његово име. То је церемонијални чин, јер лекари утврђују папину смрт стандардним медицинским средствима. Мит који се често понавља каже да коморник такође нежно лупка папину главу сребрним чекићем, али Ватикан је то дуго порицао.
Када папа не одговори, према традицији, његов прстен са печатом бива оштећен или уништен, што означава крај његове владавине, а папски станови се запечаћују. Коморник обавештава Колеџ кардинала, управно тело високих црквених званичника, да је папа умро, након тога следи објављивање свету да је папа преминуо.
Период жалости
Папина смрт изазива деветодневну жалост познату као "Новендиале", што је обичај из периода старог Рима. Италија ће прогласити период националне жалости.
Његово тело треба да буде благословено, обучено у свечану одору и изложено у базилици Светог Петра, где ће људи одавати почаст, укључујући стране званице и светске лидере. Раније је тело папе било изложено на уздигнутој платформи званој катафал, али актуелни поглавар Римокатоличко цркве је одлучио да поједностави обреде, па ће његово тело бити изложено у отвореном ковчегу без помпе и раскошности.
У прошлости се дешавало да поглавари Римокатоличке цркве буду балзамовани, а некима су вађени органи пре сахране. Црква у близини фонтане Ди Треви у Риму чува срца више од 20 папа у мермерним урнама.
У међувремену, Ватикан улази у прелазни период који се зове "седе вацанте", што значи "место је упражњено", током којег се управљање црквом привремено предаје Колеџу кардинала, иако се не могу доносити значајније одлуке док се не изабере нови папа.
Сахрана
Папина сахрана ће највероватније бити, према плановима, одржана на Тргу Светог Петра између четири и шест дана након његове смрти. Службу ће предводити први човек Колеџа кардинала, тренутно 91-годишњи Италијан Ђовани Батиста Ре.
Према традицији, папа би требало да буде сахрањен у ватиканским пећинама, криптама испод базилике Светог Петра. Ту је сахрањено скоро 100 поглавара, укључујући папу Бенедикта, Фрањиног претходника, који је дао оставку 2013. и умро 2022. године.
Али папа Фрања је у интервјуу 2023. године рекао да је одабрао базилику Санта Марија Мађоре у Риму, једну од његових омиљених и најпосећенијих цркава, као своје последње почивалиште, што га чини првим папом у 100 година који ће бити сахрањен изван Ватикана.
Претходни поглавари су сахрањени у три ковчега:
- Једном од чемпреса
- Једном од цинка
- Једном од бреста
Али папа Фрања је пре смрти наредио да буде сахрањен у једном ковчегу, направљеном од дрвета и цинка.
Када је Бенедикт сахрањен, у његовом ковчегу су се налазили и новчићи исковани током његове владавине, као и метална цев у којој је био умотан папирни свитак, назван рогито - документ од 1.000 речи који препричава његов живот и владавину. Фрања ће вероватно бити сахрањен са сопственим рогитом са детаљима о свом животу.
Избор новог поглавара
Две до три недеље након папине сахране, Колеџ кардинала ће се састати у Сикстинској капели да одржи конклаву, веома тајанствени процес избора новог папе. У теорији, сваки крштени римокатолик може бити папа, али последњих 700 година поглавар је увек биран из Колеџа кардинала.
Огромна већина поглавара долази из Европе. Папа Фрања, рођен као Хорхе Марио Бергољо у Аргентини, први је поглавар који је рођен ван Европе у последњих 1.300 година.
За разлику од редовне политике, кандидати за поглавара Римокатоличке цркве не воде отворену кампању за ту функцију.
На дан гласања, Сикстинска капела, са чувеним плафоном који је осликао Микеланђело, је физички затворена, а кардинали, који су положили заклетву тајности, закључани су унутра.
Само кардинали млађи од 80 година имају право да гласају. Око 120 њих ће у тајности гласати за новог папу, тако што ће уписати име на гласачки листић.
Ако ниједан кандидат не добије потребну двотрећинску већину, одржава се још један круг гласања. Може бити до четири рунде дневно. Самит на ком је изабран папа Фрања 2013. трајао је око 24 сата и било је пет гласања, али процес може трајати дуже.
Када се гласачки листићи преброје, они се спаљују у пећи у Сикстинској капели, коју су унапред поставили ватикански ватрогасци. Друга пећ сагорева хемикалију шаљући димни сигнал у спољашњи свет: црни дим значи да нови папа није изабран, бели дим значи да јесте.
Нови папа
Када се папа изабере, представник Колеџа кардинала чита латинску најаву "Хабемус папам", што значи "Имамо папу", са главног балкона базилике Светог Петра са које се пружа поглед на хиљаде верника.
Новоизабрани поглавар бира име, највероватније у част свеца или претходника и облачи белу мантију, излази на балкон да се прво обрати јавности. И тиме католички верници имају новог вођу.
Извор: Србија Данас/Блиц