ЕВРОПА ЋЕ БИТИ САТЕРАНА У МРАК И ГЛАД?! Ево шта се крије иза рата пољопривредника и влада! Један сценарио могао би бити ПОГУБАН по све
Пољопривредници широм Европе су обећали наставак борбе.
Већ неколико месеци широм Европе трају протести пољопривредника, најчешће праћени колонама трактора који блокирају државне саобраћајнице, а неретко и главне градове. Ситуација је тренутно таква да побуна свако мало утихне и бива поновно разбуктана на другом месту. Државне власти настоје да гасе пожаре тако што нуде, мало по мало, уступке који би били таман довољни да се пољопривредници макну с главних улица. Јасно, таквим мерама се не решавају проблеми, само се евентуално одлажу, а на крају ће бити још и већи, пише хрватски портал адванце.хр.
ДАНИЈЕЛ ЛИКВИДИРАО МАЈКУ ЧЕТВОРО ДЕЦЕ! Сирочићи завијени у црно, њена последња порука ЛЕДИ КРВ У ЖИЛАМА
"НЕМЦИ СУ ПОНОВО ЗАКЛЕТИ РУСКИ НЕПРИЈАТЕЉИ" Опасне речи Медведева! Поделио цитат који наслућује СВЕОПШТИ РАТ У ЕВРОПИ?!
ПРВИ СНИМЦИ УЖАСА У ПОЉСКОЈ: Хаос на улицама Шћећина, НЕСРЕЋНИ људи леже и чекају помоћ (УЗНЕМИРУЈУЋ ВИДЕО)
Подсетимо, разлога за ову "трактор револуцију" је пуно, али један се ипак највише истиче - европски план транзиције према новим "зеленим" пољопривредним регулацијама које су део још шире енергетске транзиције коју Европа настоји да спроведе.
С једне стране то је похвална мисија, ако се гледа утицај на околину, а још и више ако се таква транзиција посматра у контексту потенцијално девастирајућих последица глобалног загревања. С друге стране постоје и контрааргументи који тврде да је "зелена транзиција" створена, или барем убрзана, како би се елиминисао утицај Русије у свету (али не само Русије, ту су и блискоисточне нафтне силе попут Саудијске Арабије, Ирана...).
Нема сумње да би Европа била у бољој позицији кад би могла сама да производи довољно своје енергије, по могућности из чистих и обновљивих извора. Мишљења струке су пак подељена, чак и оне која није политички контаминирана. Неки виде решење у нуклеарној енергији, други се таквих решења грозе. Генерално дебата је још увек дебата, нема јасно одређеног консензуса.
Енергетска транзиција неће бити проведена сама за себе. У процесу је креиран амбициозан план смањења гасова стаклене баште, односно проблема који ескалирају климатске промене. И ту долазимо до пољопривредника јер они представљају конкретан проблем у емисији гасова стаклене баште. Притом се не мисли на малу, органску пољопривреду већ на веће погоне који су готово индустријски, а у процесу стварају пуно ЦО2, поготово они који се баве индустријским узгојем стоке.
Укратко - нема остварења климатских циљева без врло конкретне трансформације пољопривредног сектора. Зар је заиста тако? Зар не би требало пре "дохватити" неке друге? Има ту још пуно преступника, наравно, рецимо транспорт, али нажалост по пољопривреднике, њихов утицај је превелик. Процењује се да је пољопривредни сектор одговоран за око једну трећину глобалних емисија гасова стаклене баште.
Јасно, политика је закључила да би им можда било најлакше ударати по пољопривредницима док јуре ка остварењу бројки које су си задали. Пре ће кренути на њих него на велики бизнис који је у стању да контролише политику. Наравно, пољопривредници то знају и сад им је јасно да им није остало пуно осим побуне.
Врло евидентна политика која има за намеру пољопривреднике да "реши" прве у тој зеленој транзицији разбеснила је десетине хиљада европских пољопривредника који су организовали масовне протесте како би изразили своје фрустрације због најновијих климатских прописа, али и због великих трошкова производње те јефтиног увоза из иностранства, нарочито из земаља с мање строгим правилима (рецимо из Украјине).
Протести су ове недеље наставили да тресу Европу док су стотине чешких и грчких фармера изашли на улице Прага и Атине, што је последњи у таласу протеста који је захватио заправо све европске земље осим четири - Аустрију, Данску, Финску и Шведску.
У неким су градовима бесни пољопривредници прибегли бацању хрпе ђубрета и гађању градских зграда јајима, други су користили своје тракторе за блокаду лука и цеста.
Пољопривредници могу учинити и пуно више од блокаде саобраћајница и то не нужно с предумишљајем... Другим речима, ако дође до великих потреса у пољопривредном сектору доћи ће до оног чега се човек увек највише боји - глади.
Цаитлин Welsh, глобална стручњакиња за сигурност хране у Центру за стратешке и међународне студије коментарисала је у разговору за медије: "Док намећете те строже климатске прописе пољопривредницима, постоји трошак, а тај се негде мора сносити. Ако се пољопривреднику наметне трошак, пољопривредник ће производити мање. Сељак ће протестовати. Биће последица".
Те последице сада долазе у оштрији фокус јер законодавци - забринути да ће крајње десничарске групе искористити бес пољопривредника уочи избора за Европски парламент у јуну - одустају од неких својих захтева. Али чак и док законодавци чине нове уступке, неки фармери су обећали да ће појачати своју борбу.
Јасно, ти уступци биће кратког века. Већ након избора за ЕУ парламент поновно ће кренути притисак нових регулација. У овом тренутку чини се да се сви брину како опстати у врло кратком року, и пољопривредници и политичари који су спремни да на неко време паузирају своје захтеве не би смирили ситуацију пред изборе.
Иако се конкретни проблеми пољопривредника разликују од земље до земље, европски пољопривредници углавном наводе да су погођени олујом конвергентних притисака: пораст трошкова производње и пад глобалних цена хране, јефтин пољопривредни увоз који је преплавио њихова тржишта, а сада и мешавина националних пољопривредних прописа и прописа Европске уније усмерених на субвенције пољопривредницима те употребу пестицида и ђубрива.
Када су у питању политике на нивоу ЕУ-а, већина фрустрација пољопривредника усмерена је према Европском тзв. "Зеленом договору" (енг. Грин деал), плану Брисела за смањење емисија темељним преиспитивањем прехрамбених, транспортних и енергетских система на континенту. Договором су постављени амбициозни циљеви које би пољопривредни сектор требало да испуни до 2030. године, укључујући преполовљење употребе хемијских пестицида и антимикробних средстава те смањење употребе ђубрива за 20%.
Фрустрације европских пољопривредника такође су део шире глобалне слике, рекао је Christopher Barrett, пољопривредни економиста са Унирвезитета Cornell. "Пољопривредници широм света тренутно су под великим стресом. У исто време док пад глобалних цена робе и све већи трошкови притискају пољопривреднике Владе се све више окрећу од пољопривредних субвенција и уместо тога подупиру еколошки прихватљивије производне праксе", рекао је.
У Европи, где једна трећина прорачуна ЕУ-а традиционално одлази у пољопривредни сектор, многи су пољопривредници такође навикли на издашну државну подршку, а реформе које су предложили законодавци изазвале су, очекивано, жесток отпор. У Немачкој су, на пример, избили протести због планова Берлина да смањи субвенције за гориво пољопривредницима, док су демонстрације у Француској биле усмерене на забрану пестицида. Опорезивање душика било је кључно питање у Холандији, а олакшица пореза на доходак била је једна од средишњих тачака протеста у Италији.
- Збројите све и пољопривредници у Европи, али и у Сједињеним Државама све се више осећају на удару политичких напада. Разумљиво, то их забрињава -рекао је Barrett.
Забринути због отуђивања велике базе уочи избора за Европски парламент у јуну, законодавци су пожурили да направе уступке како би умирили пољопривреднике. У једном од најоштријих преокрета, ЕУ је овог месеца одустала од свог главног предлога за смањење употребе пестицида за 50%, док су највиши званичници нагласили да "Bruxelles и пољопривредници деле исте циљеве". Француска, Немачка, Грчка и Италија такође су изменили своје изворне планове.
- Желимо да осигурамо да у овом процесу пољопривредници остану главни", рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен Европском парламенту почетком фебруара. "Само ако заједно постигнемо наше климатске и еколошке циљеве, пољопривредници ће моћи да наставе да зарађују за живот -поручила је.
Европске странке деснице се пак надају да ће се придружити пољопривредницима и искористити њихов гнев за скупљање политичких бодова уочи избора у јуну. Челница француске деснице Марин Ле Пен већ је искористила француске демонстрације како би критиковала председника Емануела Макрона; холандски популистички покрет пољопривредника-грађана такође је искористио фрустрације пољопривредника како би се побунио против "радикалног еколошког покрета".
- Живели пољопривредници, чији трактори терају Европу да одустане од бесмислица које су наметнуле мултинационалне корпорације и левица - рекао је Матео Салвини, десничарски заменик италијанске премијерке, реагујући на одлуку ЕУ-а да укине ограничења пестицида.
- Радикална десница у успону стварно искоришћава ове протесте", рекла је Роса Балфоур, директорка Карнеги Европе. "Будући да се приближавамо изборима за Европски парламент, сви су врло забринути због овога -наводи.
Пољопривредници широм Европе у међувремену су обећали наставак борбе. Грчки фармери недавно су одбацили предложене уступке Атине, док су пољски фармери наставили да бацају јаја на владине уреде и блокирају граничне прелазе с Украјином, а бугарски демонстранти прошле недеље су појачано позивали на оставку државног министра пољопривреде. У Француској, где су стотине пољопривредника недавно позвале на "опсаду" Париза, челник највећег француског синдиката пољопривредника упозорио је да би протести могли поновно започети ако напори Владе не оду довољно далеко.
Све у свему, ово што тренутно пратимо је деликатан плес пољопривредника и владајућих званичника где се свако бори за своје позиције. Но, мало ко размишља о опасним дугорочним последицама. Пољопривредни сектор могао би упасти у дубоку кризу, паралелно с енергетским који је у Европи већ сада итекако пољуљан. Све то могло би довести до стварање неке неугодне "савршене олује" која би Европи, у најгорем сценарију, донела мрак и глад.
Према неким наводима Немачка је изгубила и преко 100 милијарди евра само због високих енергетских трошкова који произлазе због рата у Украјини. У таквој ситуацији "играти се" се са сектором који је неопходан за људски живот звучи поприлично неодговорно и опасно. Ствари могу измакнути контроли чак и уз најбоље намере ако се дозволи тотално политиканство као што је сад случај пред ЕУ изборе. Западни свет навикнут је на сталну доступност хране због тзв. ЈИТ ("јуст ин тиме" - у преводу: таман на време) модела на темељу којег оперишу продајни центри (храна се довози "таман на време" да би је се максимално продало и минимално бацило), али тај модел итекако може "зашкрипити" у случају континенталних или пак глобалних поремећаја. За време епидемије коронавируса је систем релативно добро функционисао, али зато што је остављено да може. Ако се пак крене пренагло регулисати цели пољопривредни сектор (јер 2030. се брзо приближава) можда су могуће последице (ценовне, логистичке, структуралне...) које у овом тренутку ни не можемо сагледати.
Извор:Србија Данас/адванце.хр