EVROPA ĆE BITI SATERANA U MRAK I GLAD?! Evo šta se krije iza rata poljoprivrednika i vlada! Jedan scenario mogao bi biti POGUBAN po sve
Poljoprivrednici širom Evrope su obećali nastavak borbe.
Već nekoliko meseci širom Evrope traju protesti poljoprivrednika, najčešće praćeni kolonama traktora koji blokiraju državne saobraćajnice, a neretko i glavne gradove. Situacija je trenutno takva da pobuna svako malo utihne i biva ponovno razbuktana na drugom mestu. Državne vlasti nastoje da gase požare tako što nude, malo po malo, ustupke koji bi bili taman dovoljni da se poljoprivrednici maknu s glavnih ulica. Jasno, takvim merama se ne rešavaju problemi, samo se eventualno odlažu, a na kraju će biti još i veći, piše hrvatski portal advance.hr.
DANIJEL LIKVIDIRAO MAJKU ČETVORO DECE! Siročići zavijeni u crno, njena poslednja poruka LEDI KRV U ŽILAMA
"NEMCI SU PONOVO ZAKLETI RUSKI NEPRIJATELJI" Opasne reči Medvedeva! Podelio citat koji naslućuje SVEOPŠTI RAT U EVROPI?!
PRVI SNIMCI UŽASA U POLJSKOJ: Haos na ulicama Šćećina, NESREĆNI ljudi leže i čekaju pomoć (UZNEMIRUJUĆ VIDEO)
Podsetimo, razloga za ovu "traktor revoluciju" je puno, ali jedan se ipak najviše ističe - evropski plan tranzicije prema novim "zelenim" poljoprivrednim regulacijama koje su deo još šire energetske tranzicije koju Evropa nastoji da sprovede.
S jedne strane to je pohvalna misija, ako se gleda uticaj na okolinu, a još i više ako se takva tranzicija posmatra u kontekstu potencijalno devastirajućih posledica globalnog zagrevanja. S druge strane postoje i kontraargumenti koji tvrde da je "zelena tranzicija" stvorena, ili barem ubrzana, kako bi se eliminisao uticaj Rusije u svetu (ali ne samo Rusije, tu su i bliskoistočne naftne sile poput Saudijske Arabije, Irana...).
Nema sumnje da bi Evropa bila u boljoj poziciji kad bi mogla sama da proizvodi dovoljno svoje energije, po mogućnosti iz čistih i obnovljivih izvora. Mišljenja struke su pak podeljena, čak i one koja nije politički kontaminirana. Neki vide rešenje u nuklearnoj energiji, drugi se takvih rešenja groze. Generalno debata je još uvek debata, nema jasno određenog konsenzusa.
Energetska tranzicija neće biti provedena sama za sebe. U procesu je kreiran ambiciozan plan smanjenja gasova staklene bašte, odnosno problema koji eskaliraju klimatske promene. I tu dolazimo do poljoprivrednika jer oni predstavljaju konkretan problem u emisiji gasova staklene bašte. Pritom se ne misli na malu, organsku poljoprivredu već na veće pogone koji su gotovo industrijski, a u procesu stvaraju puno CO2, pogotovo oni koji se bave industrijskim uzgojem stoke.
Ukratko - nema ostvarenja klimatskih ciljeva bez vrlo konkretne transformacije poljoprivrednog sektora. Zar je zaista tako? Zar ne bi trebalo pre "dohvatiti" neke druge? Ima tu još puno prestupnika, naravno, recimo transport, ali nažalost po poljoprivrednike, njihov uticaj je prevelik. Procenjuje se da je poljoprivredni sektor odgovoran za oko jednu trećinu globalnih emisija gasova staklene bašte.
Jasno, politika je zaključila da bi im možda bilo najlakše udarati po poljoprivrednicima dok jure ka ostvarenju brojki koje su si zadali. Pre će krenuti na njih nego na veliki biznis koji je u stanju da kontroliše politiku. Naravno, poljoprivrednici to znaju i sad im je jasno da im nije ostalo puno osim pobune.
Vrlo evidentna politika koja ima za nameru poljoprivrednike da "reši" prve u toj zelenoj tranziciji razbesnila je desetine hiljada evropskih poljoprivrednika koji su organizovali masovne proteste kako bi izrazili svoje frustracije zbog najnovijih klimatskih propisa, ali i zbog velikih troškova proizvodnje te jeftinog uvoza iz inostranstva, naročito iz zemalja s manje strogim pravilima (recimo iz Ukrajine).
Protesti su ove nedelje nastavili da tresu Evropu dok su stotine čeških i grčkih farmera izašli na ulice Praga i Atine, što je poslednji u talasu protesta koji je zahvatio zapravo sve evropske zemlje osim četiri - Austriju, Dansku, Finsku i Švedsku.
U nekim su gradovima besni poljoprivrednici pribegli bacanju hrpe đubreta i gađanju gradskih zgrada jajima, drugi su koristili svoje traktore za blokadu luka i cesta.
Poljoprivrednici mogu učiniti i puno više od blokade saobraćajnica i to ne nužno s predumišljajem... Drugim rečima, ako dođe do velikih potresa u poljoprivrednom sektoru doći će do onog čega se čovek uvek najviše boji - gladi.
Caitlin Welsh, globalna stručnjakinja za sigurnost hrane u Centru za strateške i međunarodne studije komentarisala je u razgovoru za medije: "Dok namećete te strože klimatske propise poljoprivrednicima, postoji trošak, a taj se negde mora snositi. Ako se poljoprivredniku nametne trošak, poljoprivrednik će proizvoditi manje. Seljak će protestovati. Biće posledica".
Te posledice sada dolaze u oštriji fokus jer zakonodavci - zabrinuti da će krajnje desničarske grupe iskoristiti bes poljoprivrednika uoči izbora za Evropski parlament u junu - odustaju od nekih svojih zahteva. Ali čak i dok zakonodavci čine nove ustupke, neki farmeri su obećali da će pojačati svoju borbu.
Jasno, ti ustupci biće kratkog veka. Već nakon izbora za EU parlament ponovno će krenuti pritisak novih regulacija. U ovom trenutku čini se da se svi brinu kako opstati u vrlo kratkom roku, i poljoprivrednici i političari koji su spremni da na neko vreme pauziraju svoje zahteve ne bi smirili situaciju pred izbore.
Iako se konkretni problemi poljoprivrednika razlikuju od zemlje do zemlje, evropski poljoprivrednici uglavnom navode da su pogođeni olujom konvergentnih pritisaka: porast troškova proizvodnje i pad globalnih cena hrane, jeftin poljoprivredni uvoz koji je preplavio njihova tržišta, a sada i mešavina nacionalnih poljoprivrednih propisa i propisa Evropske unije usmerenih na subvencije poljoprivrednicima te upotrebu pesticida i đubriva.
Kada su u pitanju politike na nivou EU-a, većina frustracija poljoprivrednika usmerena je prema Evropskom tzv. "Zelenom dogovoru" (eng. Grin deal), planu Brisela za smanjenje emisija temeljnim preispitivanjem prehrambenih, transportnih i energetskih sistema na kontinentu. Dogovorom su postavljeni ambiciozni ciljevi koje bi poljoprivredni sektor trebalo da ispuni do 2030. godine, uključujući prepolovljenje upotrebe hemijskih pesticida i antimikrobnih sredstava te smanjenje upotrebe đubriva za 20%.
Frustracije evropskih poljoprivrednika takođe su deo šire globalne slike, rekao je Christopher Barrett, poljoprivredni ekonomista sa Unirveziteta Cornell. "Poljoprivrednici širom sveta trenutno su pod velikim stresom. U isto vreme dok pad globalnih cena robe i sve veći troškovi pritiskaju poljoprivrednike Vlade se sve više okreću od poljoprivrednih subvencija i umesto toga podupiru ekološki prihvatljivije proizvodne prakse", rekao je.
U Evropi, gde jedna trećina proračuna EU-a tradicionalno odlazi u poljoprivredni sektor, mnogi su poljoprivrednici takođe navikli na izdašnu državnu podršku, a reforme koje su predložili zakonodavci izazvale su, očekivano, žestok otpor. U Nemačkoj su, na primer, izbili protesti zbog planova Berlina da smanji subvencije za gorivo poljoprivrednicima, dok su demonstracije u Francuskoj bile usmerene na zabranu pesticida. Oporezivanje dušika bilo je ključno pitanje u Holandiji, a olakšica poreza na dohodak bila je jedna od središnjih tačaka protesta u Italiji.
- Zbrojite sve i poljoprivrednici u Evropi, ali i u Sjedinjenim Državama sve se više osećaju na udaru političkih napada. Razumljivo, to ih zabrinjava -rekao je Barrett.
Zabrinuti zbog otuđivanja velike baze uoči izbora za Evropski parlament u junu, zakonodavci su požurili da naprave ustupke kako bi umirili poljoprivrednike. U jednom od najoštrijih preokreta, EU je ovog meseca odustala od svog glavnog predloga za smanjenje upotrebe pesticida za 50%, dok su najviši zvaničnici naglasili da "Bruxelles i poljoprivrednici dele iste ciljeve". Francuska, Nemačka, Grčka i Italija takođe su izmenili svoje izvorne planove.
- Želimo da osiguramo da u ovom procesu poljoprivrednici ostanu glavni", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen Evropskom parlamentu početkom februara. "Samo ako zajedno postignemo naše klimatske i ekološke ciljeve, poljoprivrednici će moći da nastave da zarađuju za život -poručila je.
Evropske stranke desnice se pak nadaju da će se pridružiti poljoprivrednicima i iskoristiti njihov gnev za skupljanje političkih bodova uoči izbora u junu. Čelnica francuske desnice Marin Le Pen već je iskoristila francuske demonstracije kako bi kritikovala predsednika Emanuela Makrona; holandski populistički pokret poljoprivrednika-građana takođe je iskoristio frustracije poljoprivrednika kako bi se pobunio protiv "radikalnog ekološkog pokreta".
- Živeli poljoprivrednici, čiji traktori teraju Evropu da odustane od besmislica koje su nametnule multinacionalne korporacije i levica - rekao je Mateo Salvini, desničarski zamenik italijanske premijerke, reagujući na odluku EU-a da ukine ograničenja pesticida.
- Radikalna desnica u usponu stvarno iskorišćava ove proteste", rekla je Rosa Balfour, direktorka Karnegi Evrope. "Budući da se približavamo izborima za Evropski parlament, svi su vrlo zabrinuti zbog ovoga -navodi.
Poljoprivrednici širom Evrope u međuvremenu su obećali nastavak borbe. Grčki farmeri nedavno su odbacili predložene ustupke Atine, dok su poljski farmeri nastavili da bacaju jaja na vladine urede i blokiraju granične prelaze s Ukrajinom, a bugarski demonstranti prošle nedelje su pojačano pozivali na ostavku državnog ministra poljoprivrede. U Francuskoj, gde su stotine poljoprivrednika nedavno pozvale na "opsadu" Pariza, čelnik najvećeg francuskog sindikata poljoprivrednika upozorio je da bi protesti mogli ponovno započeti ako napori Vlade ne odu dovoljno daleko.
Sve u svemu, ovo što trenutno pratimo je delikatan ples poljoprivrednika i vladajućih zvaničnika gde se svako bori za svoje pozicije. No, malo ko razmišlja o opasnim dugoročnim posledicama. Poljoprivredni sektor mogao bi upasti u duboku krizu, paralelno s energetskim koji je u Evropi već sada itekako poljuljan. Sve to moglo bi dovesti do stvaranje neke neugodne "savršene oluje" koja bi Evropi, u najgorem scenariju, donela mrak i glad.
Prema nekim navodima Nemačka je izgubila i preko 100 milijardi evra samo zbog visokih energetskih troškova koji proizlaze zbog rata u Ukrajini. U takvoj situaciji "igrati se" se sa sektorom koji je neophodan za ljudski život zvuči poprilično neodgovorno i opasno. Stvari mogu izmaknuti kontroli čak i uz najbolje namere ako se dozvoli totalno politikanstvo kao što je sad slučaj pred EU izbore. Zapadni svet naviknut je na stalnu dostupnost hrane zbog tzv. JIT ("just in time" - u prevodu: taman na vreme) modela na temelju kojeg operišu prodajni centri (hrana se dovozi "taman na vreme" da bi je se maksimalno prodalo i minimalno bacilo), ali taj model itekako može "zaškripiti" u slučaju kontinentalnih ili pak globalnih poremećaja. Za vreme epidemije koronavirusa je sistem relativno dobro funkcionisao, ali zato što je ostavljeno da može. Ako se pak krene prenaglo regulisati celi poljoprivredni sektor (jer 2030. se brzo približava) možda su moguće posledice (cenovne, logističke, strukturalne...) koje u ovom trenutku ni ne možemo sagledati.
Izvor:Srbija Danas/advance.hr