"Европа је рањива" Ове земље су следеће Путинове мете?! Војни аналитичар истиче: НАТО мора јасно да стави до знања

Европски безбедносни и политички лидери све више упозоравају да је руска инвазија или упад на територију земаља НАТО-а и ЕУ постала реалнија претња, посебно због тензија са администрацијом председника Доналда Трампа око Гренланда, Украјине, трговине и других питања. Русија је прешла на ратну економију, усмеравајући националне ресурсе на масовно наоружавање и регрутацију далеко изнад потреба рата у Украјини. Раније процене у Берлину и другим престоницама биле су да Русија неће моћи да угрози НАТО пре 2029. године. Сада постоји све већи консензус да би криза могла да дође много раније – пре него што Европа, која повећава своја улагања у одбрану, буде у стању да се ефикасно брани.

- Наша процена је да ће Русија моћи да премести велики број војника у року од годину дана. Већ видимо да повећавају стратешке резерве и шире своје присуство дуж граница НАТО-а, рекао је холандски министар одбране Рубен Брекелманс.

"Литванија, Летонија, Естонија"

Руски председник Владимир Путин жели да врати славу Руског царства, па су балтичке државе, Литванија, Летонија и Естонија очигледне мете.

- Забринутост је видљива у мојој земљи, али истовремено се спремамо за одбрану. Наше трупе ће се борити чак и пре доласка појачања од савезника, рекао је литвански саветник за националну безбедност Дејвидас Матуљонис.

Планери НАТО-а такође брину због могућих руских намера према шведским, финским и данским острвима у Балтичком мору, деловима Пољске, норвешком и финском далеком северу, и напада на стратешку инфраструктуру – чак и до луке Ротердам у Холандији.

У децембру 2025. године, немачке новине "Дие Welt", у сарадњи са Центром за ратне игре Универзитета Хелмут-Шмит, организовале су симулацију руске инвазије на Литванију. У њој је учествовало 16 бивших високих немачких и НАТО званичника, парламентараца и стручњака за безбедност који су одиграли сценарио смештен у октобар 2026. У сценарију, Русија користи изговор хуманитарне кризе у Калињинграду да заузме литвански град Маријамполе – кључну раскрсницу на уском коридору између Русије и Белорусије. Руска пропаганда представља инвазију као "хуманитарну мисију", што је довољно да САД одбију да активирају Члан 5 НАТО-а. Немачка оклева, Пољска мобилише, али не шаље трупе преко границе, а немачка бригада у Литванији не интервенише – делимично због руских дронова који постављају мине на путеве.

Франц-Стефан Гади, војни аналитичар који је играо руског начелника Генералштаба, рекао је да "одвраћање не зависи само од способности, већ и од тога шта непријатељ верује о нашој вољи".

- Знали смо: Немачка ће оклевати. И то је било довољно за победу.

Са само око 15.000 војника на почетку, Русија је уништила кредибилитет НАТО-а за неколико дана и успоставила доминацију над Балтиком – без икаквог већег прераспоређивања сопствених снага, пише "The Wall Стреет Јоурнал".

Начелник одбране Литваније, контраадмирал Гедријус Пременецкас, истиче да би у стварности Литванија имала довољно обавештајних упозорења и да би сама (са 17.000 војника у мировању и 58.000 након мобилизације) могла да одбије ограничени напад на Маријамполе.

- Ако Русија предузме акцију, НАТО мора јасно да стави до знања: изгубићете Калињинград, додао је.

Командант немачких копнених снага, генерал-потпуковник Кристијан Фројдинг, рекао је током посете Литванији да НАТО и даље процењује да Русија неће моћи да делује пре 2029. године, али да су "спремни да се боре вечерас, шта год је потребно".

Скептици указују на спор напредак Русије у Украјини, где Путин губи огромне губитке (преко милион војника). Фински председник Александар Стуб каже навео је да "Путин није успео скоро ни у чему. Није чак ни покушао да нападне НАТО јер не успева у Украјини, не прецењујте руске могућности."

Русија регрутује око 35.000 војника месечно, али губи око 30.000 на украјинским бојиштима. Ипак, чак и без споразума у ​​Украјини (који Трамп промовише), Русија би могла да ослободи 200.000 искусних војника преласком на дефанзивни став – више него што је користила за инвазију 2022. године.

- Путин је опортуниста. Ако види прилику, тестираће реакције. Не морамо чекати да Европа буде спремна – довољна је воља, а не огромне снаге, каже Нико Ланге, бивши високи немачки званичник.

Руски званичници тврде да Кремљ нема намере према чланицама ЕУ или НАТО-а, баш као што је тврдио пре инвазије на Украјину. Нова одбрамбена стратегија Трампове администрације (јануар 2026) види Русију као "упорну, али управљиву претњу" источним чланицама НАТО-а, али додаје да Европа надмашује Русију по броју становника, економији и латентној војној моћи, тако да Русија не може да води рат исцрпљивања.

Међутим, стручњаци упозоравају да би Русија циљала на брз, ограничен напад како би показала да Члан 5 не функционише и поделила Европу. "Сива зона постаје све тамнија. Русија зна да то није егзактна наука – и помераће границе", рекао је холандски министар Брекелманс.