"Evropa je ranjiva" Ove zemlje su sledeće Putinove mete?! Vojni analitičar ističe: NATO mora jasno da stavi do znanja
Planeri NATO-a brinu zbog mogućih ruskih namera prema švedskim, finskim i danskim ostrvima u Baltičkom moru, delovima Poljske, norveškom i finskom dalekom severu, i napada na stratešku infrastrukturu – čak i do luke Roterdam u Holandiji.
Evropski bezbednosni i politički lideri sve više upozoravaju da je ruska invazija ili upad na teritoriju zemalja NATO-a i EU postala realnija pretnja, posebno zbog tenzija sa administracijom predsednika Donalda Trampa oko Grenlanda, Ukrajine, trgovine i drugih pitanja. Rusija je prešla na ratnu ekonomiju, usmeravajući nacionalne resurse na masovno naoružavanje i regrutaciju daleko iznad potreba rata u Ukrajini. Ranije procene u Berlinu i drugim prestonicama bile su da Rusija neće moći da ugrozi NATO pre 2029. godine. Sada postoji sve veći konsenzus da bi kriza mogla da dođe mnogo ranije – pre nego što Evropa, koja povećava svoja ulaganja u odbranu, bude u stanju da se efikasno brani.
- Naša procena je da će Rusija moći da premesti veliki broj vojnika u roku od godinu dana. Već vidimo da povećavaju strateške rezerve i šire svoje prisustvo duž granica NATO-a, rekao je holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans.
"Litvanija, Letonija, Estonija"
Ruski predsednik Vladimir Putin želi da vrati slavu Ruskog carstva, pa su baltičke države, Litvanija, Letonija i Estonija očigledne mete.
- Zabrinutost je vidljiva u mojoj zemlji, ali istovremeno se spremamo za odbranu. Naše trupe će se boriti čak i pre dolaska pojačanja od saveznika, rekao je litvanski savetnik za nacionalnu bezbednost Dejvidas Matuljonis.
Planeri NATO-a takođe brinu zbog mogućih ruskih namera prema švedskim, finskim i danskim ostrvima u Baltičkom moru, delovima Poljske, norveškom i finskom dalekom severu, i napada na stratešku infrastrukturu – čak i do luke Roterdam u Holandiji.
U decembru 2025. godine, nemačke novine "Die Welt", u saradnji sa Centrom za ratne igre Univerziteta Helmut-Šmit, organizovale su simulaciju ruske invazije na Litvaniju. U njoj je učestvovalo 16 bivših visokih nemačkih i NATO zvaničnika, parlamentaraca i stručnjaka za bezbednost koji su odigrali scenario smešten u oktobar 2026. U scenariju, Rusija koristi izgovor humanitarne krize u Kalinjingradu da zauzme litvanski grad Marijampole – ključnu raskrsnicu na uskom koridoru između Rusije i Belorusije. Ruska propaganda predstavlja invaziju kao "humanitarnu misiju", što je dovoljno da SAD odbiju da aktiviraju Član 5 NATO-a. Nemačka okleva, Poljska mobiliše, ali ne šalje trupe preko granice, a nemačka brigada u Litvaniji ne interveniše – delimično zbog ruskih dronova koji postavljaju mine na puteve.
Franc-Stefan Gadi, vojni analitičar koji je igrao ruskog načelnika Generalštaba, rekao je da "odvraćanje ne zavisi samo od sposobnosti, već i od toga šta neprijatelj veruje o našoj volji".
- Znali smo: Nemačka će oklevati. I to je bilo dovoljno za pobedu.
Sa samo oko 15.000 vojnika na početku, Rusija je uništila kredibilitet NATO-a za nekoliko dana i uspostavila dominaciju nad Baltikom – bez ikakvog većeg preraspoređivanja sopstvenih snaga, piše "The Wall Street Journal".
Načelnik odbrane Litvanije, kontraadmiral Gedrijus Premeneckas, ističe da bi u stvarnosti Litvanija imala dovoljno obaveštajnih upozorenja i da bi sama (sa 17.000 vojnika u mirovanju i 58.000 nakon mobilizacije) mogla da odbije ograničeni napad na Marijampole.
- Ako Rusija preduzme akciju, NATO mora jasno da stavi do znanja: izgubićete Kalinjingrad, dodao je.
Komandant nemačkih kopnenih snaga, general-potpukovnik Kristijan Frojding, rekao je tokom posete Litvaniji da NATO i dalje procenjuje da Rusija neće moći da deluje pre 2029. godine, ali da su "spremni da se bore večeras, šta god je potrebno".
Skeptici ukazuju na spor napredak Rusije u Ukrajini, gde Putin gubi ogromne gubitke (preko milion vojnika). Finski predsednik Aleksandar Stub kaže naveo je da "Putin nije uspeo skoro ni u čemu. Nije čak ni pokušao da napadne NATO jer ne uspeva u Ukrajini, ne precenjujte ruske mogućnosti."
Rusija regrutuje oko 35.000 vojnika mesečno, ali gubi oko 30.000 na ukrajinskim bojištima. Ipak, čak i bez sporazuma u Ukrajini (koji Tramp promoviše), Rusija bi mogla da oslobodi 200.000 iskusnih vojnika prelaskom na defanzivni stav – više nego što je koristila za invaziju 2022. godine.
- Putin je oportunista. Ako vidi priliku, testiraće reakcije. Ne moramo čekati da Evropa bude spremna – dovoljna je volja, a ne ogromne snage, kaže Niko Lange, bivši visoki nemački zvaničnik.
Ruski zvaničnici tvrde da Kremlj nema namere prema članicama EU ili NATO-a, baš kao što je tvrdio pre invazije na Ukrajinu. Nova odbrambena strategija Trampove administracije (januar 2026) vidi Rusiju kao "upornu, ali upravljivu pretnju" istočnim članicama NATO-a, ali dodaje da Evropa nadmašuje Rusiju po broju stanovnika, ekonomiji i latentnoj vojnoj moći, tako da Rusija ne može da vodi rat iscrpljivanja.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi Rusija ciljala na brz, ograničen napad kako bi pokazala da Član 5 ne funkcioniše i podelila Evropu. "Siva zona postaje sve tamnija. Rusija zna da to nije egzaktna nauka – i pomeraće granice", rekao je holandski ministar Brekelmans.
