ЕВРОПА У "ПЛАМЕНУ": Протести букте широм Старог континента - ово је тек почетак ХАОСА који следи? (ФОТО/ВИДЕО)
Радници широм Европе штрајкују, народ на улицама.
Шокантне сцене појавиле су се прошлог викенда из Сен-Солина, руралног округа у западној Француској. Полицијска возила су горела док су демонстранти бацали камење и бакље. У једном тренутку, полицајци на четвороциклима су користили нешто што је изгледало као лака мобилисана пешадијска тактика против демонстраната, који су се противили изградњи великог резервоара за воду који би се користио за наводњавање фарме.
"КАО ДА СЕ СВАЂАЛА САМА СА СОБОМ" Урсула се прописно обрукала у Пекингу - због ње се и Кинези крсте!
ХАОС У ТЕЛ АВИВУ: Воденим топовима на демонстранте!
ЦЕО ГРАД ПОД ВОДОМ! Обилна киша изазвала ПОПЛАВЕ - власти упозоравају да најгоре још није прошло
Сукоби у Сен-Солину десили су се након сличних призора у остатку Француске. Пре неколико недеља избили су нереди у Паризу, а више стотина људи је ухапшено када су еруптирали насиље и хаос. Милиони демонстраната сукобили су се са полицијом широм земље. У Бордоу је запаљена градска скупштина, а у Паризу су окупљени палили хиљаде тона смећа које се нагомилало због штрајка комуналних служби.
Ови протести нису били због наводњавања, већ зато што је председник Емануел Макрон најавио да ће старосна граница за одлазак у пензију бити подигнута са 62 на 64 године.
Многи су брзо истакли да су пензије већ дуго горућа тема у Француској, подложна изазивању протеста и реакције јавности. Још 1995. године у земљи су избили масовни штрајкови против предлога за повећање старосне границе за одлазак у пензију.
Такозвани Јупеов план — назван по тадашњем премијеру Алану Јупеу — брзо је одбачен након највећих масовних протеста у неколико деценија. Заједно са спољном перцепцијом да је Француска земља јединствено склона грађанским немирима, то је био довољан контекст за већину коментатора.
Ипак, какве везе пензиона реформа има са резервоаром у западној Француској? Зашто су сцене изгледале тако слично у Паризу и Сен-Солину упркос чињеници да су имале потпуно различите узроке?
Можда најбољи начин да се разумеју дешавања у Француској — и зашто то може имати шири значај за друге европске земље — јесте да се види када су протести заправо почели. Без велике помпе, 16. октобра прошле године, десетине хиљада Парижана изашло је на улице. Протесте су организовале левичарске опозиционе групе, укључујући исте синдикате који су организовали недавне протесте против пензионе реформе. Њихова забринутост су били растући трошкови живота. Слични протести уследили су у јануару, када су хиљаде радника марширали широм земље тражећи решења за кризу трошкова живота.
Анкете показују да је ово већ неко време велики проблем. Испитивања спроведена у октобру прошле године показала су да већина гласача у четири највеће европске земље очекује социјалне немире и јавне протесте у наредним месецима због раста трошкова живота.
Све ово доводи до закључка да би пензије и резервоари могли бити само искра која ће широм континента запалити друштвене немире какве сада видимо у Француској. Прави узрок могу бити све већи животни трошкови.
Први догађај Француске револуције - такозвани Дан плочица - номинално је изазван тиме што су аристократе одбиле да се одрекну својих фискалних привилегија. Али догађаји су били убрзани високом ценом хлеба коју је изазвала лоша жетва.
Ово ствара могућност да се догађаји из Француске прелију на друге земље. Трошкови живота расту широм Европе, вођени енергетском кризом која је делимично последица руског рата у Украјини. Оно што видимо у Француској може бити почетак много већих друштвених превирања на континенту, нарочито након низа штрајкова и протеста који су симулантно избили у више европских земаља протеклих недеља.
Немачка
Аеродроми, као и аутобуске и железничке станице широм Немачке нису радили у понедељак, што је изазвало проблеме за милионе на почетку радне недеље. Највећу европску привреду тешко је погодила криза, што је био повод за један од највећег штрајкова протеклих деценија.
На два највећа немачка аеродрома у Минхену и Франкфурту обустављени су сви летови, а железнички оператер "Дојче бан" отказао је све међуградске железничке услуге. Радници у црвеним јакнама трубили су и звиждали крећући се кроз празну минхенску железничку станицу, а у Франкфурту је на једној од најпрометнијих станица Констаблеваце било тихо као у време карантина.
Радници врше притисак за повећање плата како би се ублажили ефекти инфлације, која је у фебруару достигла 9,3%. Немачка, која је у великој мери зависила од руског гаса пре рата у Украјини, била је посебно тешко погођена високим ценама док је покушавала да пронађе нове изворе енергије, са стопама инфлације које су последњих месеци премашиле просек у еврозони.
Велики штрајк упозорења у понедељак вероватно је био само претходница будућих спорова око плата. Јер, због недостатка радне снаге, а самим тим и јаче позиције запослених, штрајкова ће вероватно бити још.
Чешка
Протестују и Чеси у Прагу, где се 11. марта на главном градском тргу окупило више десетина хиљада незадовољних грађана, а осим социјалног незадовољства све је приметније и политичко. Окупљени су тражили оставку владе Петра Фијале, која, према њиховом мишљењу, не води довољно рачуна о економским проблемима земље.
Чешки синдикати и опозиционе странке су у среду протестовали због владиног предлога за повећање старосне границе за одлазак у пензију за четири године, односно са 64 на 68 година. Влада тек треба да финализира план пензионе реформе за који каже да је неопходан како би систем био одржив.
Лидери опозиционих партија, како парламентарних тако и ванпарламентарних учествовали су у демонстрацијама, укључујући бившег премијера Андреја Бабиша, Партију директне демократије и левичарску Комунистичку партију.
Велика Британија
Британска влада је укључена у спорове око плата у неколико сектора, јер радници траже веће плате како би одржали корак са растућом инфлацијом, а штрајкови у школама, железници и болницама се редовно одржавају.
Особље обезбеђења на лондонском аеродрому Хитроу гласало је за десетодневни штрајк, саопштио је синдикат Уните. У обустави рада ће учествовати преко 1.400 запослених. Више од 3.000 британских државних службеника у четири владина одељења штрајковаће од 11. априла због спора око плата, пензија и сигурности посла, саопштио је синдикат јавних и комерцијалних служби (ПЦС).
Један од већих протеста у Британији десио се почетком фебруара, када је на улице изашло десетине хиљада људи. Штрајк наставника, запослених у железници, радника јавне управе, предавача на универзитетима, између осталих, најављен је као "највећи од 2011. године".
Холандија
У Холандији већ месецима трају протести фармера којима прети егзистенцијална угроженост због нове владине реформе. Пољопривредници су основали и властиту странку која је остварила значајан и неочекиван успех на изборима.
Више хиљада фармера и демонстраната протестовало је 11. марта у Хагу против планова холандске владе да смањи емисију нитрата, док су у исто време климатски активисти, који су бесни на владу због тога што подржава коришћење фосилних енергената, пробили полицијске кордоне и неколико сати блокирали главни пут.
Влада жели да смањи емисије загађивача, претежно нитрата, за 50 одсто до 2030. године и наводи да је то "неизбежна транзиција" чији је циљ побољшање квалитета ваздуха, земљишта и воде, а признала је да ће то значити "да сви фармери неће моћи да наставе своје послове".
Белгија
На улицама Брисела, главног белгијског града и центра ЕУ, полиција се сукобљава са незадовољним пољопривредницима, који су снаге јавног реда поливали стајским ђубривом.
Пољопривредници из северног белгијског региона Фландрије довезли су почетком марта неколико хиљада трактора у Брисел да би изразили протест због новог владиног плана ограничавања емисија азота.
Локална полиција проценила је да се на улицама Брисела нашло око 2.700 трактора, а једна од учесница протеста рекла је да су пољопривредници уверени да "нешто мора да се промени по питању азота, али пољопривредни сектор не би требало да се третира другачије од индустријског".
Побуна и у Израелу
Протести су и у Израелу. Синдикати су у понедељак ујутро, у склопу протеста против реформе правосуђа израелске владе, заузели аеродроме Бен Гурион у Тел Авиву. Због тога су били одложени сви одлазни летови из Тел Авива.
Портпарол демонстраната у Израелу је изјавио да они немају намеру да обуставе протесте против плана реформе правосуђа, упркос најави премијера Бењамина Нетанијахуа да ће је привремено зауставити.
- Ми не верујемо овој влади - рекао је Надав Галон и нагласио да Влада не одустаје од реформе што демонстранти захтевају, већ да неке прописе и сада разматрају, међу којима је оснивање "националне гарде за најекстремнијег и најопаснијег човека у држави– министра националне безбедности Итамара Бен-Гвира".
- На несрећу ми знамо да вероватно неће бити дијалога о стварима којима би се заиста требало бавити у Израелу: о уставу, људским и правима из основног закона и низу других за добробит правосудног система. Постоји врло екстремни елемент који тежи да сломи тај систем - рекао је Галон.
