FBI, CIA i Interpol krenuli za njim: Stefan pronašao caku i 14 puta osvojio lutriju, a onda više ništa nije bilo isto (VIDEO)
Rumunski matematičar Stefan Mandel ostao je upamćen po podvigu koji je iznenadio svet. Zahvaljujući matematičkom pristupu i pažljivo osmišljenoj strategiji, čak 14 puta je osvojio glavnu premiju na lutriji, nakon čega su neke države promenile pravila kako bi sprečile slične slučajeve.
Stefan Mandel, rođen 1931. godine u skromnim uslovima, još u detinjstvu pokazivao je veliko interesovanje za matematiku. Međutim, zbog teške materijalne situacije nije imao priliku da gradi akademsku karijeru, pa se zaposlio kao računovođa kako bi obezbedio egzistenciju sebi i svojoj porodici.
Sa mesečnim primanjima od svega 88 dolara, Mandel je, kako je kasnije govorio u intervjuima, tragao za načinom da popravi svoju finansijsku situaciju. U tom periodu počeo je intenzivno da proučava teoriju verovatnoće i rad italijanskog matematičara Leonarda Fibonačija, što ga je navelo na ideju da matematičke principe primeni na igre na sreću.
Na osnovu kombinatorike i logistike razvio je metod kojim je nastojao da optimizuje izbor i kupovinu lutrijskih kombinacija. Njegova strategija bila je zasnovana na pronalaženju lutrija u kojima je vrednost džekpota premašivala trošak kupovine svih mogućih kombinacija brojeva, čime se, pod određenim uslovima, mogao ostvariti profit.
Prvo praktično testiranje ovog sistema sproveo je 1965. godine zajedno sa prijateljem, ulažući novac u zajedničku kupovinu tiketa. Eksperiment im je doneo dobitke vredne oko 20.000 dolara, od čega je Mandelu pripalo približno 4.000 dolara.
Kada su mogućnosti za primenu njegove strategije u Australiji postale ograničene, fokus je prebacio na Sjedinjene Američke Države. Posebno mu je pažnju privukla lutrija u saveznoj državi Virdžiniji, za koju je procenio da pruža povoljne uslove za primenu njegovog modela. Dodatnu prednost predstavljala je mogućnost štampanja tiketa kod kuće, dok je ukupan broj mogućih kombinacija iznosio oko 7,1 milion.
Mandelov tim unapred je pripremio sve moguće kombinacije brojeva i organizovao njihovu distribuciju preko široke mreže prodajnih mesta. Kada je 1992. godine džekpot u Virdžiniji premašio 27 miliona dolara, pokrenuta je kompletna operacija.
Ishod je bio spektakularan – osvojena je nagrada vredna oko 33 miliona dolara, što je nakon odbitka troškova donelo približno 24 miliona dolara profita.
Iako su njegov slučaj istraživale brojne američke i međunarodne službe, među kojima su FBI, CIA, Tajna služba i Interpol, nije utvrđeno da je prekršio bilo koji zakon.
Lutrija u Virdžiniji isplatila je dobitak, ali je ovaj slučaj podstakao izmene pravila kojima su ograničeni masovna kupovina tiketa i organizovani investicioni modeli, prenosi VnExpress.
Tako je zatvorena takozvana "Mandelova rupa“ – pravna i matematička mogućnost koja je omogućavala primenu ovakve strategije.
Nakon toga Mandel je pokušao da ponovi uspeh i u drugim državama, ali bez značajnijih rezultata. Kasnije se povukao iz javnosti i nastanio na ostrvu Vanuatu u južnom delu Tihog okeana.
Njegov nekadašnji saradnik opisao je ovu priču kao nešto što prevazilazi granice fikcije, dok Mandel nikada nije javno otkrio detalje svog algoritma, navodeći da ga čuva kao poslovnu tajnu, slično najvećim svetskim kompanijama.
Nakon toga preselio se u Australiju, gde je svoju ideju pretvorio u organizovan model poslovanja. Uz pomoć investitora formirao je sindikate koji su koristili računare i štampače za generisanje i obradu velikog broja lutrijskih kombinacija.
Tokom osamdesetih godina, Mandelov sistem doneo je oko 12 glavnih dobitaka na lutrijama širom Australije, uz stotine hiljada osvojenih manjih nagrada.
