Грчка разрадила сценарио рата са Турском: Првих 24 сата била би кључна, радари и аеродроми међу првим метама - овако би изгледао удар
Циљ би био да се турској војсци отежа брзо покретање авиона и десантних снага и да се грчким јединицама обезбеди што већа предност у почетној фази евентуалног сукоба. Грчки медији овај део описују као комбинацију електронског "заслепљивања" и прецизних удара.
Усред дугогодишњих грчко-турских тензија у Егеју, грчки медији објавили су хипотетички сценарио у којем би Атина, уколико процени да је турски напад непосредан и неизбежан, покушала да у првих неколико сати онеспособи кључне војне капацитете Анкаре.
Важно је нагласити да није реч о потврђеном плану за напад нити о најави да Грчка намерава да започне рат са Турском. Сценарио је објавио грчки лист "Та Неа", позивајући се на војне аналитичаре и изворе, а заснован је на ранијим изјавама начелника Генералштаба грчких оружаних снага, генерала Димитриоса Хуписа.
Хупис је у децембру 2025. говорио о потреби да Грчка поседује способност извођења "превентивних стратешких удара на великој дубини", уз оцену да би, уколико икада дође до употребе силе, резултат морао да буде одлучујући.
Управо те изјаве сада су послужиле као основа за разраду хипотетичког сукоба у Егеју.
Према описаном сценарију, све би почело дуготрајном кризом око поморских зона или истраживања у Егеју.
У тој хипотетичкој ситуацији, грчка страна би преко обавештајних података пратила померање турских војних јединица, припрему десантних бродова, активности беспилотних летелица и ракетних система.
Као могући знак да се приближава напад наводи се сценарио у којем би Турска почела масовно да премешта снаге и припрема десантне капацитете, док би њене ракетне и беспилотне јединице биле доведене у виши степен приправности.
Ако би грчка обавештајна процена показала да је напад непосредан, у овом хипотетичком сценарију уследила би хитна одлука политичког и војног врха.
Аутори притом наглашавају и највећи ризик таквог потеза: уколико би процена била погрешна или непотпуна, држава која прва употреби силу могла би да буде означена као агресор и суочи се са озбиљним дипломатским последицама.
Друга фаза сценарија предвиђа покушај да се противничке снаге што је могуће брже лише способности да реагују.
Према анализи, електронско ратовање било би међу првим елементима операције, са циљем ометања радара, комуникација и система за навођење.
Истовремено би грчко ратно ваздухопловство користило борбене авионе и пројектиле дугог домета против пажљиво одабраних војних циљева.
У сценарију се помињу турски аеродроми и инфраструктура која би могла да подржи ваздушне и поморске операције.
Циљ би био да се турској војсци отежа брзо покретање авиона и десантних снага и да се грчким јединицама обезбеди што већа предност у почетној фази евентуалног сукоба. Грчки медији овај део описују као комбинацију електронског "заслепљивања" и прецизних удара.
Ниједан превентивни удар, међутим, не би могао да гарантује потпуно уништење противничких капацитета, па сценарио предвиђа и одговор на евентуалну турску одмазду.
Ту би, према ауторима, кључну улогу имала грчка противваздушна и противракетна одбрана.
Овај део приче добија додатну тежину због грчког пројекта "Achilles Схиелд", односно вишеслојног система противваздушне и противракетне заштите.
Грчка и Израел су 31. августа закључили споразум вредан око три милијарде евра за развој вишеслојног система који укључује компоненте David's Слинг, SPYDER и БАРАК MX, као и радаре и нови систем командовања и контроле.
У хипотетичком сукобу, таква инфраструктура требало би да смањи ефекте могућег противнапада ракетама и дроновима.
Према сценарију који су пренели грчки медији, циљ би био да се војни однос снага промени толико брзо да не дође до дуготрајног рата исцрпљивања.
Аутори тврде да би се кључна војна ситуација могла одлучити за мање од 24 сата, након чега би уследио дипломатски притисак САД, НАТО и Европске уније на обе стране да зауставе борбе.
Ипак, управо је тај део сценарија највише подложан претпоставкама. Није могуће унапред знати како би Анкара одговорила, колико би дуго трајале борбе нити да ли би се сукоб могао ограничити на Егеј.
Грчка и Турска су чланице НАТО-а и деценијама имају спорове око Егеја, ваздушног простора, поморских граница и других питања, али то само по себи не значи да је оружани сукоб непосредан. Турска је раније критиковала поједине грчке планове за јачање војне инфраструктуре на Егејским острвима, упозоравајући да такве активности могу додатно повећати тензије.
Зато је сценарио који се сада појавио у грчким медијима пре свега приказ могућег развоја догађаја у екстремној ситуацији, а не доказ да је Атина донела одлуку о превентивном нападу на Турску.
Србија Данас