ГРЕШКЕ У КОРАЦИМА АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ: Одлази у пензију и оставља тешко наслеђе
Ангела Меркел одлази у пензију и оставља тешко наслеђе у односима с Украјином. У Кијеву јој многи с правом пребацују и блокирање уласка у НАТО.
Необично велике заставе Немачке и Украјине које су постављене за конференцију за новинаре Ангеле Меркел и Владимира Зеленског у недељу у Кијеву, требало је да симболишу велико пријатељство. Канцеларска је украјинском председнику директно рекла: "Ми смо пријатељски повезани."
Па ипак, то пријатељство је на крају политичке каријере Ангеле Меркел стављено на велико искушење.
СРУШЕН ТРАМПОВ ЗИД НА ГРАНИЦИ СА МЕКСИКОМ: Коштао 15 милијарди долара, а уништиле га поплаве (ВИДЕО)
ЗА ДЛАКУ ИЗБЕГНУТА СМРТ: Девојчица (1) три ноћи провела сама у шуми без хране и воде (ВИДЕО)
УДАРНА ВЕСТ! Две арапске државе прекинуле дипломатске односе, ситуација се драматично погоршала!
Украјина овог уторка слави три деценије независности од Совјетског Савеза. Више од половине тог времена Меркел је била канцелатка. Зеленски би сигурно волео да она присуствује прослави, или да је у понедељак била на самиту Кримске платформе – новог форума чији је циљ да анексију украјинског полуострва врати у центар међународне пажње.
Али не, Меркел је смишљено дошла дан раније. То није посебан гест према Русији, већ њен опробани политички стил – да се никад не одреди до краја.
Украјина има много да захвали канцеларки. Разуме се да је од Зеленског добила "Орден слободе". Током њеног мандата Украјина је доживела најтеже тренутке своје млађе историје – анексију Крима и рат у Донбасу. Као канцеларка најутицајније земље ЕУ, Меркел је играла главну улогу у увођењу санкција Русији.
Но, укупни биланс њене источне политике је шаролик. На крају њиме пре може да буде задовољан Владимир Путин. Током канцеларкиног мандата нису испуњене баш све Путинове жеље по питању Украјине, али многе јесу.
На самиту НАТО 2008. у Букурешту, Меркел се, заједно с тадашњим француским председником Николом Саркозијем, изјаснила против пријема Украјине у алијансу. У Кијеву јој с правом пребацују да тиме на њу пада део кривице за касније догађаје на Криму и у Донбасу. Русија је схватила сигнал да НАТО неће штитити Украјину.
Под посредством Меркел и идућег француског шефа државе Франсоа Оланда, у Минску су 2015. потписани мировни споразуми које је Русија, с извесним правом, прогласила за своју победу. Током прошлонедељних посета Москви и Кијеву, Меркел је рекла да се ти споразуми не поштују, да и данас гину украјински војници. Стање на истоку Украјине упоредиво је с темпираном бомбом.
Напослетку, баш пред политичку пензију канцеларке, заоштрила се свађа о гасоводу Северни ток 2 који креће у рад. Њиме Русија задаје тежак економски ударац Украјини, јер нови гасовод чини излишним транзит гаса преко суседне земље. Северни ток 2 је вероватно највећа грешка Ангеле Меркел у политици према европском истоку.
Канцеларка је подржавала пројекат и никад није хтела да га употреби као најјаче средство принуде против Русије. За то су постојали разлози, попут историјске одговорности на то је Меркел подсетила кад је положила венце на гробове Незнаних војника у Москви и Кијеву.
Улогу су имали и пословни интереси и Социјалдемократе као коалициони партнери у Влади. Берлин стално покушава да остане у контакту с Москвом, како би се лакше решавале кризе широм света. У Кијеву су ту чињеницу дуго потцењивали и надали се да ће гасовод бити стопиран.
Такве немачке посебности у Кијеву многи не разумеју, укључујући и председника Зеленског. Зато стално траже испоруке оружја од Немачке, и стално бивају одбијени. Историјска одговорност Немачке ту не оставља маневарског простора званичном Берлину.
Иронија је у томе што баш Русија из канцеларкиних руку добија моћно оружје у виду Северног тока 2 – оружје које се може употребити не само против Украјине, већ и против целе Европе. Ту је Зеленски несумњиво у праву.
Берлин је, додуше, обећао Вашингтону да ће управо то спречити, и да ће обезбедити да део руског гаса и даље иде преко Украјине када истекну актуелни уговори 2024. године. Али, до овог трена то још није сигуран посао.
Стога је разумљиво када Зеленски на конференцији за новинаре једва може да сакрије разочарање. Кад Меркел оде, Кијев ће се надати уступцима Немачке, посебно код питања чланства у НАТО. Али те наде ће бити узалудне.
Ко год да наследи Меркел у Канцлерамту, тешко да ће раскинути с традицијама немачке спољне политике. Исто важи и за санкције против Москве, непризнавање анексије Крима и наставак транзита гаса преко Украјине.