GREŠKE U KORACIMA ANGELE MERKEL: Odlazi u penziju i ostavlja teško nasleđe
Angela Merkel odlazi u penziju i ostavlja teško nasleđe u odnosima s Ukrajinom. U Kijevu joj mnogi s pravom prebacuju i blokiranje ulaska u NATO.
Neobično velike zastave Nemačke i Ukrajine koje su postavljene za konferenciju za novinare Angele Merkel i Vladimira Zelenskog u nedelju u Kijevu, trebalo je da simbolišu veliko prijateljstvo. Kancelarska je ukrajinskom predsedniku direktno rekla: "Mi smo prijateljski povezani."
Pa ipak, to prijateljstvo je na kraju političke karijere Angele Merkel stavljeno na veliko iskušenje.
SRUŠEN TRAMPOV ZID NA GRANICI SA MEKSIKOM: Koštao 15 milijardi dolara, a uništile ga poplave (VIDEO)
ZA DLAKU IZBEGNUTA SMRT: Devojčica (1) tri noći provela sama u šumi bez hrane i vode (VIDEO)
UDARNA VEST! Dve arapske države prekinule diplomatske odnose, situacija se dramatično pogoršala!
Ukrajina ovog utorka slavi tri decenije nezavisnosti od Sovjetskog Saveza. Više od polovine tog vremena Merkel je bila kancelatka. Zelenski bi sigurno voleo da ona prisustvuje proslavi, ili da je u ponedeljak bila na samitu Krimske platforme – novog foruma čiji je cilj da aneksiju ukrajinskog poluostrva vrati u centar međunarodne pažnje.
Ali ne, Merkel je smišljeno došla dan ranije. To nije poseban gest prema Rusiji, već njen oprobani politički stil – da se nikad ne odredi do kraja.
Ukrajina ima mnogo da zahvali kancelarki. Razume se da je od Zelenskog dobila "Orden slobode". Tokom njenog mandata Ukrajina je doživela najteže trenutke svoje mlađe istorije – aneksiju Krima i rat u Donbasu. Kao kancelarka najuticajnije zemlje EU, Merkel je igrala glavnu ulogu u uvođenju sankcija Rusiji.
No, ukupni bilans njene istočne politike je šarolik. Na kraju njime pre može da bude zadovoljan Vladimir Putin. Tokom kancelarkinog mandata nisu ispunjene baš sve Putinove želje po pitanju Ukrajine, ali mnoge jesu.
Na samitu NATO 2008. u Bukureštu, Merkel se, zajedno s tadašnjim francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, izjasnila protiv prijema Ukrajine u alijansu. U Kijevu joj s pravom prebacuju da time na nju pada deo krivice za kasnije događaje na Krimu i u Donbasu. Rusija je shvatila signal da NATO neće štititi Ukrajinu.
Pod posredstvom Merkel i idućeg francuskog šefa države Fransoa Olanda, u Minsku su 2015. potpisani mirovni sporazumi koje je Rusija, s izvesnim pravom, proglasila za svoju pobedu. Tokom prošlonedeljnih poseta Moskvi i Kijevu, Merkel je rekla da se ti sporazumi ne poštuju, da i danas ginu ukrajinski vojnici. Stanje na istoku Ukrajine uporedivo je s tempiranom bombom.
Naposletku, baš pred političku penziju kancelarke, zaoštrila se svađa o gasovodu Severni tok 2 koji kreće u rad. Njime Rusija zadaje težak ekonomski udarac Ukrajini, jer novi gasovod čini izlišnim tranzit gasa preko susedne zemlje. Severni tok 2 je verovatno najveća greška Angele Merkel u politici prema evropskom istoku.
Kancelarka je podržavala projekat i nikad nije htela da ga upotrebi kao najjače sredstvo prinude protiv Rusije. Za to su postojali razlozi, poput istorijske odgovornosti na to je Merkel podsetila kad je položila vence na grobove Neznanih vojnika u Moskvi i Kijevu.
Ulogu su imali i poslovni interesi i Socijaldemokrate kao koalicioni partneri u Vladi. Berlin stalno pokušava da ostane u kontaktu s Moskvom, kako bi se lakše rešavale krize širom sveta. U Kijevu su tu činjenicu dugo potcenjivali i nadali se da će gasovod biti stopiran.
Takve nemačke posebnosti u Kijevu mnogi ne razumeju, uključujući i predsednika Zelenskog. Zato stalno traže isporuke oružja od Nemačke, i stalno bivaju odbijeni. Istorijska odgovornost Nemačke tu ne ostavlja manevarskog prostora zvaničnom Berlinu.
Ironija je u tome što baš Rusija iz kancelarkinih ruku dobija moćno oružje u vidu Severnog toka 2 – oružje koje se može upotrebiti ne samo protiv Ukrajine, već i protiv cele Evrope. Tu je Zelenski nesumnjivo u pravu.
Berlin je, doduše, obećao Vašingtonu da će upravo to sprečiti, i da će obezbediti da deo ruskog gasa i dalje ide preko Ukrajine kada isteknu aktuelni ugovori 2024. godine. Ali, do ovog trena to još nije siguran posao.
Stoga je razumljivo kada Zelenski na konferenciji za novinare jedva može da sakrije razočaranje. Kad Merkel ode, Kijev će se nadati ustupcima Nemačke, posebno kod pitanja članstva u NATO. Ali te nade će biti uzaludne.
Ko god da nasledi Merkel u Kancleramtu, teško da će raskinuti s tradicijama nemačke spoljne politike. Isto važi i za sankcije protiv Moskve, nepriznavanje aneksije Krima i nastavak tranzita gasa preko Ukrajine.