"Иде велика олуја, Европа је изгубила компас" Пад француске и немачке владе је само увод у катастрофу? "Овако су почињали СВЕТСКИ РАТОВИ"
После само три месеца пала је француска влада, гласовима левице и деснице француски парламент изгласао је неповерење влади, на чијем челу је био Мишел Барније.
Он је тако постао премијер са најкраћим мандатом у историји модерне Француске и први којем је парламент изгласао неповерење још од 1962. године. За опозив је гласало 331 посланик из Новог народног фронта и националног окупљања. За изгласавање неповерења било је потребно 288 гласова.
Такав исход је најављиван јер су се левичарски Нови народни фронт и десничарско национално окупљање Марин Ле Пен пре неколико дана изјаснили да неће подржати буџет који је предложио премијер Барније.
Барније је након тога одлучио да искористи уставну могућност да прогласи буџет без расправе и гласања у парламенту, посланици су онда добили право да траже гласање о поверењу влади. Све ово догађа се само месец дана након што се распала Немачка влада.
Колико су дубоке политичке кризе у Немачкој и Француској?
Марко Лакић, уредник онлајн издања Листа "Политика", казао је да ово што се дешава у Француској јесте последица онога што се дешава у Немачкој.
- Исто тако последица дешавања у Америци, а то је последица опет онога што се дешава у Украјини. Иде велика олуја у Европи, Европа је изгубила компас, Европа је стара, Европа је преспавала долазак Кине, Индије, нових земаља, Европа је као производна сила изгубила тржиште. Више немате тржиште, Африка више није неоткривена земља, сада тамо долази Кина, она довози своје аутомобиле, готове производе, рачунаре. Коме ће Европа, шта год да произведе, коме ће она да понуди. Ушли су у рат са Русијом, Русију су изгубили као тржиште и оно што је најстрашније, изгубили су јефтине енергенте. И ви сада једноставно постављате питање где Европа иде, није питање уопште Макрон, није питање ни Шолц, али они су, да кажем, најбољи показатељи - објаснио је он.
Лакић је додао да је Европу држала осовина Берлин-Париз и навео да олуја која се спрема у Европи може доћи и до Србије.
Макрон у великом проблему
- После овога можемо да очекујемо нови талас избеглица који ће кренути у Европу, који опет не зна где иде. Спрема се једна велика олуја, Макрон не може да нађе савезника на том европском плану, није му Италија, није ни Шпанија, Шпанија има своје проблеме, изложена је климатским променама, они немају воду. За кога онда да се ухвати сад, са Шолцом и са Немцима? У Немачкој су дошли зелени и они су практично Немачку увукли у тај рат са Русијом. Када се олуја деси тамо, онда то стигне и овде.
Лакић се осврнуо на одлуку Барнијеа да усвоји буџет без расправе.
- Имамо ми то и у Србији, без расправе о буџету, али није по Уставу. Код њих је то уставна могућност коју је он искористио. Онда се даје опозицији рок од само 24 сата да скупе довољан број потписа да би иницирали расправу о гласању о неповерењу. Онај ко не гласа или ко је уздржан и ко је против, то је све у корист владе.Опција да се поново распусти парламент, као у јуну, да се иде на нове парламентарне изборе након што је пала влада, није могућа по уставу Француске. Макрон је сад ушао у један врло велики проблем.
"Европа нема за кога да се ухвати"
- Политика Француске је ушла у ћорсокак, када се нешто догоди први пут после 60 година, то само по себи говори о томе да је то нека дубинска ствар. Сада када дође Трамп који је потпуно непредвидив, за кога Европа може да се ухвати, шта Европа има? Мислим, и наравно суштина саме Европе, због тог тумбања, како је тај центар слабио, јављали су се нови центри. То је, рецимо, сада Пољска која је највећа војна сила Европе.
Лакић је навео да је у Немачкој извесно шта ће бити на следећим изборима и да ће то опет бити проамеричка влада.
Господин Павловић наводи да Макрон већ дуго иде по "ивици ножа", али успева да се извуче и стане на ноге.
- Утисак је да он месецима некако иде, како бисмо ми то рекли колоквијално, по ивици ножа. Али некако успева и да се одупре свему томе. Ја уопште не делим његову политику, али он је борац без сумње. Мени се чини да ће он искористити обраћање да грађане суочи са реалношћу. Парламент је гласао како је гласао, ми ћемо сада имати новог кандидата за премијера, па ће он имати консултације, видећемо шта ће се догодити ту. Можда ће изаћи с именом, можда неће, то је мање важно, али свакако ће им рећи да се морају суочити са реалношћу - казао је Павловић.
Ко ће бити нови премијер?
- Мишел Барније је добио мандат захваљујући прећутној дозволи, како бих рекао, националног окупљања и могло се и наслутити да ће на првој, наредној препирци доћи до неких размирица и да ће постојати могућност да падне влада. Мишел Барније је издржао 91 дан као премијер Француске, готово да се ништа значајно није десило док је он био на челу владе Француске. Дошли смо у ситуацију да и левица и десница гласају заједнички како би пала влада. Три имена су тренутно сада на списку која се лицитирају за неко именовање будућег премијера. То су Франçоис Bayrou који је центриста и који је у коалицији и партнер Емануела Макрона, који је стари искусни политички вук у Француској. Ту имамо садашњег министра унутрашњих послова који је доста десно оријентисан и ту имамо такође и министра војске. Видећемо шта ће вечерас Макрон јавити, али сигурно да Француску чека велики број изазова, нема више времена за губљење, будућност мора да се усвоји - додаје Павловић.
Он је нагласио да одлазак Мишела Барнијеа са чела Француске владе није толико лош за Србију.
- Знајући да је његов први и најважнији саветник Арно Данжан, који је мало познат широј јавности, али је неко ко је радио у тајној служби Француске и веома је значајан за политичко усаглашавање у Рамбује. Он је касније био и у Босни где је именован при амбасади Француске у Босни и Херцеговини као неко ко ради за тајну службу Француске. Он је европски посланик, он је републиканац и изузетно близак сарадник Мишела Барнијеа.
- Србија се у овом распореду карата не пита апсолутно ништа. Бојим се да нико неће имати слуха за нас, да у тој нервози, незадовољству на европском нивоу, чак и глобалном, лако може да дође до скретања. Тако су почињали велики ратови, светски ратови и генерално, све те кризе почињу тако што су сви незадовољни, и онда се појави неко попут Хитлера. Оно што мене брине јесте управо то незадовољство економско које ће се пренети на наш регион. Имате Косово, Косово нема никакву привреду, оно живи искључиво од досадних дознака дијаспоре. Ја се само надам да ћемо са толиким променама, историјским, једном извући добру карту. Али што се тиче Европе, мислим да Европа неће бити боље место.
Србија Данас/Блиц