''Иран је два пута покушао да уразуми Америку, они су изабрали рат'' Иранска амбасада ексклузивно за СД: Откривен примарни циљ војне акције - Техеран поручио само једно

Ескалација сукоба на Блиском истоку, након америчко-израелских напада на Иран и узвратних акција Техерана, додатно је појачала забринутост међународне заједнице због могућности шире регионалне дестабилизације. Док међународна заједница позива на смиривање тензија и дипломатско решење, ситуација на терену и даље је нестабилна, а политичке поруке од главних актера сукоба указују на дубоке разлике у тумачењу узрока и могућих исхода кризе.

Како би добили званичан став Техерана о актуелним дешавањима, редакција портала Србија Данас је контактирала Амбасаду Исламске Републике Иран у Београду са низом питања о циљевима иранске политике у тренутној кризи, могућностима деескалације, као и о ширим геополитичким импликацијама сукоба.

У наставку преносимо одговоре у целости, које је Амбасада Исламске Републике Иран доставила на питања наше редакције:

Који су, према ставу Техерана, основни циљеви иранског одговора?

Примарни циљ Ирана је да казни агресора и спречи било какво понављање незаконитих радњи против територијалног интегритета земље и њених националних интереса.Иран не настоји да прошири сукоб у региону, али се његов одговор заснива на инхерентном праву на самоодбрану према члану 51 Повеље Уједињених нација.У складу с тим, војне базе на окупираним палестинским територијама, као и америчке базе у региону, сматрају се легитимним циљевима.

Какву поруку Иран шаље земљама које нису директно укључене у сукоб?

Порука Ирана регионалним и глобалним државама јесте хитна потреба да изврше притисак на изворе тензија и агресије како би се зауставиле незаконите акције и поштовало међународно право. Уверавамо наше суседе да је циљ Ирана јачање регионалне безбедности и очекујемо да ниједна земља не дозволи да се њена територија или ваздушни простор користе за акције против Ирана.

Да ли и даље постоји простор за дипломатско решење?

Иран никада није напустио преговарачки сто. Упркос неповерењу према Сједињеним Америчким Државама, Иран је у последњих 12 месеци два пута учествовао у разговорима како би показао своју добру вољу; међутим, током тих преговора САД су изабрале конфронтацију и рат. Исламска Република Иран је увек подржавала дипломатију, али дипломатија не може успети под претњама и притиском. Постизање политичког решења захтева искрену посвећеност друге стране да призна права Ирана и оконча агресивне политике.

Шта би, из перспективе Техерана, представљало деескалацију – који конкретан потез друге стране?

Деескалација захтева хитан прекид војних акција, повлачење страних снага из зона напетости и окончање дестабилизујућих политика. Повратак оквиру међународног права и обавеза представља основни критеријум за смањење тензија.

Да ли Иран види тренутну ситуацију као прекретницу у односима са САД и Израелом?

Иран нема политичке односе са Сједињеним Америчким Државама и не признаје Израел као државу. Међутим, недавни догађаји показују да су политика ''максималног притиска'' и војне претње против Ирана доживеле неуспех. Данас Вашингтон, израелски режим, па чак и шира међународна заједница препознају Иран као одговорног, утицајног и незаобилазног актера у регионалним односима. Погрешне процене Сједињених Држава и израелског режима довеле су до нове фазе у регионалном односу снага. Надамо се да ће ови догађаји довести до преиспитивања политика САД и Израела у Западној Азији и спречити будуће стратешке грешке.

Да ли Иран очекује дуготрајан сукоб или процењује да ће ситуација бити решена у релативно краћем року?

Иран је спреман за различите сценарије, али не жели наставак нити ескалацију сукоба. Одрживи мир може се постићи само када се реше основни узроци нестабилности - попут окупације и страних интервенција. У супротном, кризе ће се настављати хронично, као што показује и садашња криза.

Како Техеран тумачи могуће укључивање европских земаља у сукоб?

Са становишта Техерана, свака пристрасна интервенција могла би додатно да погорша тензије. Наш савет појединим европским земљама јесте да усвоје независан и уравнотежен приступ, одиграју конструктивну улогу у смањењу напетости и промовисању мира, те да избегавају двоструке стандарде.

Сукоб између Ирана, Сједињених Америчких Држава и Израела последњих дана прерастао је у отворену војну конфронтацију која се одвија на више фронтова широм Блиског истока. Након америчко-израелских удара на циљеве унутар Ирана, укључујући војне објекте и инфраструктуру повезану са иранским одбрамбеним капацитетима, Техеран је одговорио низом ракетних и напада беспилотним летелицама усмерених према војним базама и стратешким тачкама у региону.

Напади и противнапади забележени су у више држава Персијског залива и ширег региона, где се налазе америчке војне базе и логистички центри, док су поједини пројектили пресретани системима противваздушне одбране. Истовремено, дошло је и до удара на циљеве повезане са проиранским групама и регионалним савезницима Ирана, што додатно компликује безбедносну ситуацију на терену.

Због растућих тензија поједине државе региона појачале су безбедносне мере, док су у неколико земаља привремено затворени или ограничени делови ваздушног простора. Сукоб је већ изазвао поремећаје у међународном ваздушном саобраћају, а део комерцијалних летова преусмерен је или отказан због безбедносних процена.

Истовремено, нестабилност у региону утиче и на глобална тржишта енергената, с обзиром на стратешки значај Персијског залива и Ормушког мореуза за транспорт нафте и гаса. Повећана војна активност и безбедносни ризици у овом подручју додатно су подигли забринутост због могућих последица по међународне трговинске и енергетске токове.

У таквом контексту, Амбасада Исламске Републике Иран у одговору за нашу редакцију наводи да Иран не жели наставак ни ескалацију сукоба, али да ће, како истичу, реаговати на сваку претњу својој територији и националним интересима, уз нагласак на потребу за смањењем тензија кроз поштовање међународног права и политичке механизме решавања спорова.

Најновија дешавања на Блиском истоку, можете пратити ОВДЕ.

Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, у складу са Законом о јавном информисању и медијима.