''Iran je dva puta pokušao da urazumi Ameriku, oni su izabrali rat'' Iranska ambasada ekskluzivno za SD: Otkriven primarni cilj vojne akcije - Teheran poručio samo jedno

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku, nakon američko-izraelskih napada na Iran i uzvratnih akcija Teherana, dodatno je pojačala zabrinutost međunarodne zajednice zbog mogućnosti šire regionalne destabilizacije. Dok međunarodna zajednica poziva na smirivanje tenzija i diplomatsko rešenje, situacija na terenu i dalje je nestabilna, a političke poruke od glavnih aktera sukoba ukazuju na duboke razlike u tumačenju uzroka i mogućih ishoda krize.

Kako bi dobili zvaničan stav Teherana o aktuelnim dešavanjima, redakcija portala Srbija Danas je kontaktirala Ambasadu Islamske Republike Iran u Beogradu sa nizom pitanja o ciljevima iranske politike u trenutnoj krizi, mogućnostima deeskalacije, kao i o širim geopolitičkim implikacijama sukoba.

U nastavku prenosimo odgovore u celosti, koje je Ambasada Islamske Republike Iran dostavila na pitanja naše redakcije:

Koji su, prema stavu Teherana, osnovni ciljevi iranskog odgovora?

Primarni cilj Irana je da kazni agresora i spreči bilo kakvo ponavljanje nezakonitih radnji protiv teritorijalnog integriteta zemlje i njenih nacionalnih interesa.Iran ne nastoji da proširi sukob u regionu, ali se njegov odgovor zasniva na inherentnom pravu na samoodbranu prema članu 51 Povelje Ujedinjenih nacija.U skladu s tim, vojne baze na okupiranim palestinskim teritorijama, kao i američke baze u regionu, smatraju se legitimnim ciljevima.

Kakvu poruku Iran šalje zemljama koje nisu direktno uključene u sukob?

Poruka Irana regionalnim i globalnim državama jeste hitna potreba da izvrše pritisak na izvore tenzija i agresije kako bi se zaustavile nezakonite akcije i poštovalo međunarodno pravo. Uveravamo naše susede da je cilj Irana jačanje regionalne bezbednosti i očekujemo da nijedna zemlja ne dozvoli da se njena teritorija ili vazdušni prostor koriste za akcije protiv Irana.

Da li i dalje postoji prostor za diplomatsko rešenje?

Iran nikada nije napustio pregovarački sto. Uprkos nepoverenju prema Sjedinjenim Američkim Državama, Iran je u poslednjih 12 meseci dva puta učestvovao u razgovorima kako bi pokazao svoju dobru volju; međutim, tokom tih pregovora SAD su izabrale konfrontaciju i rat. Islamska Republika Iran je uvek podržavala diplomatiju, ali diplomatija ne može uspeti pod pretnjama i pritiskom. Postizanje političkog rešenja zahteva iskrenu posvećenost druge strane da prizna prava Irana i okonča agresivne politike.

Šta bi, iz perspektive Teherana, predstavljalo deeskalaciju – koji konkretan potez druge strane?

Deeskalacija zahteva hitan prekid vojnih akcija, povlačenje stranih snaga iz zona napetosti i okončanje destabilizujućih politika. Povratak okviru međunarodnog prava i obaveza predstavlja osnovni kriterijum za smanjenje tenzija.

Da li Iran vidi trenutnu situaciju kao prekretnicu u odnosima sa SAD i Izraelom?

Iran nema političke odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i ne priznaje Izrael kao državu. Međutim, nedavni događaji pokazuju da su politika ''maksimalnog pritiska'' i vojne pretnje protiv Irana doživele neuspeh. Danas Vašington, izraelski režim, pa čak i šira međunarodna zajednica prepoznaju Iran kao odgovornog, uticajnog i nezaobilaznog aktera u regionalnim odnosima. Pogrešne procene Sjedinjenih Država i izraelskog režima dovele su do nove faze u regionalnom odnosu snaga. Nadamo se da će ovi događaji dovesti do preispitivanja politika SAD i Izraela u Zapadnoj Aziji i sprečiti buduće strateške greške.

Da li Iran očekuje dugotrajan sukob ili procenjuje da će situacija biti rešena u relativno kraćem roku?

Iran je spreman za različite scenarije, ali ne želi nastavak niti eskalaciju sukoba. Održivi mir može se postići samo kada se reše osnovni uzroci nestabilnosti - poput okupacije i stranih intervencija. U suprotnom, krize će se nastavljati hronično, kao što pokazuje i sadašnja kriza.

Kako Teheran tumači moguće uključivanje evropskih zemalja u sukob?

Sa stanovišta Teherana, svaka pristrasna intervencija mogla bi dodatno da pogorša tenzije. Naš savet pojedinim evropskim zemljama jeste da usvoje nezavisan i uravnotežen pristup, odigraju konstruktivnu ulogu u smanjenju napetosti i promovisanju mira, te da izbegavaju dvostruke standarde.

Sukob između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela poslednjih dana prerastao je u otvorenu vojnu konfrontaciju koja se odvija na više frontova širom Bliskog istoka. Nakon američko-izraelskih udara na ciljeve unutar Irana, uključujući vojne objekte i infrastrukturu povezanu sa iranskim odbrambenim kapacitetima, Teheran je odgovorio nizom raketnih i napada bespilotnim letelicama usmerenih prema vojnim bazama i strateškim tačkama u regionu.

Napadi i protivnapadi zabeleženi su u više država Persijskog zaliva i šireg regiona, gde se nalaze američke vojne baze i logistički centri, dok su pojedini projektili presretani sistemima protivvazdušne odbrane. Istovremeno, došlo je i do udara na ciljeve povezane sa proiranskim grupama i regionalnim saveznicima Irana, što dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju na terenu.

Zbog rastućih tenzija pojedine države regiona pojačale su bezbednosne mere, dok su u nekoliko zemalja privremeno zatvoreni ili ograničeni delovi vazdušnog prostora. Sukob je već izazvao poremećaje u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, a deo komercijalnih letova preusmeren je ili otkazan zbog bezbednosnih procena.

Istovremeno, nestabilnost u regionu utiče i na globalna tržišta energenata, s obzirom na strateški značaj Persijskog zaliva i Ormuškog moreuza za transport nafte i gasa. Povećana vojna aktivnost i bezbednosni rizici u ovom području dodatno su podigli zabrinutost zbog mogućih posledica po međunarodne trgovinske i energetske tokove.

U takvom kontekstu, Ambasada Islamske Republike Iran u odgovoru za našu redakciju navodi da Iran ne želi nastavak ni eskalaciju sukoba, ali da će, kako ističu, reagovati na svaku pretnju svojoj teritoriji i nacionalnim interesima, uz naglasak na potrebu za smanjenjem tenzija kroz poštovanje međunarodnog prava i političke mehanizme rešavanja sporova.

Najnovija dešavanja na Bliskom istoku, možete pratiti OVDE.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta bez navođenja i linkovanja izvora i autora, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.