Koga najviše pogađa blokada Ormuskog moreuza? Najvažnije energetski "usko grlo" zatvoreno, a ove četiri države su apsolutni gubitnici

- Iran, kao odgovor na napade SAD i Izraela, neće dozvoliti prolaz kroz ovu strateški važnu plovnu rutu. Ormuski moreuz je zatvoren. Napašćemo i spalićemo svaki brod koji pokuša da pređe moreuz - rekli su na iranskoj nacionalnoj televiziji.

Približno 20 procenata ukupne svetske trgovine naftom prolazi kroz ovaj uski morski prolaz između Irana na severu i Omana na jugu, što ga čini najvažnijim energetskim „uskim grlom“ na planeti.

U brojkama, to znači da između 20 i 21 miliona barela nafte i naftnih derivata prolazi kroz moreuz svakog dana, ili skoro petina globalne potrošnje nafte. Pored sirove nafte, Ormuski moreuz je ključan i za transport tečnog prirodnog gasa (TPG). Procenjuje se da oko četvrtine svetske trgovine TPG-om prolazi kroz ovu rutu, uglavnom iz Katara, jednog od najvećih svetskih izvoznika ovog energenta.

Ali neće svi biti podjednako pogođeni njegovim zatvaranjem.

Ko je najveći kupac

Procenjuje se da oko 84 odsto celokupnog naftnog saobraćaja kroz moreuz ide u Aziju, što jasno pokazuje koliko su azijske ekonomije zavisne od stabilnosti plovidbe u ovom delu sveta. Najveći kupci su Kina, Indija, Japan i Južna Koreja, koje zajedno čine skoro 70 odsto celokupnog naftnog saobraćaja kroz Ormuski moreuz.

Kina je najveći uvoznik. Procenjuje se da zemlja svakodnevno uvozi oko 5,4 miliona barela nafte koja prolazi kroz Ormuski moreuz, što predstavlja skoro polovinu ukupnog kineskog uvoza nafte. Iz tog razloga, svaka ozbiljna destabilizacija plovidbe kroz moreuz predstavlja značajan rizik po energetsku bezbednost Kine.

Indija je danas takođe zavisna od Ormuskog moreuza, gotovo koliko i Kina. Kao treći najveći potrošač nafte na svetu, Indija zadovoljava veliki deo svojih energetskih potreba uvozom iz zemalja Persijskog zaliva.

Procenjuje se da oko 40 do 60 procenata indijskog uvoza nafte dolazi iz zemalja Zaliva kao što su Saudijska Arabija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt. U apsolutnom iznosu, Indija uvozi oko 2 do 2,5 miliona barela nafte dnevno koja prolazi kroz Ormuski moreuz, što je čini jednim od najvećih kupaca energije koja se transportuje ovom rutom.

Kakvo je stanje sa Evropom

Evropa je mnogo manje direktno zavisna od ove rute. Oko 15 procenata ukupnog uvoza nafte Evropske unije dolazi iz zemalja Persijskog zaliva, čiji izvoz skoro u potpunosti prolazi kroz Ormuski moreuz. Sjedinjene Američke Države su još manje direktno zavisne od ove rute, prvenstveno zbog snažne domaće proizvodnje i velikog uvoza iz Kanade. Nafta iz zemalja Persijskog zaliva čini oko 10 do 12 procenata uvoza nafte u SAD.

Ali nije uvek bilo tako. U drugoj polovini 20. veka, prolaz je bio ključna ruta za snabdevanje Sjedinjenih Država i Evrope naftom iz Persijskog zaliva. Na primer, 2001. godine, trgovina naftom iz Persijskog zaliva sa Sjedinjenim Državama i EU bila je skoro dvostruko veća nego sa Kinom.

Nakon naftnih šokova 1970-ih, zapadne ekonomije su bile u velikoj meri zavisne od nafte iz regiona. Tokom 1970-ih i 1980-ih, više od polovine američkog uvoza nafte dolazilo je iz zemalja OPEK-a, uglavnom iz država Persijskog zaliva. Istovremeno, Evropa je dobijala približno 30 do 40 procenata svog uvoza nafte iz regiona. Pošto skoro sav izvoz nafte iz Saudijske Arabije, Kuvajta, Iraka i drugih država Zaliva prolazi kroz Ormuski moreuz, prolaz je decenijama bio jedna od glavnih energetskih arterija zapadnog sveta.

Početkom 2000-ih, zavisnost je počela postepeno da opada, iako je region Zaliva nastavio da igra važnu ulogu u snabdevanju Zapada. Sjedinjene Države su i dalje dobijale oko četvrtinu uvezene nafte iz Persijskog zaliva, dok su evropske zemlje uvozile značajne količine energije iz Saudijske Arabije, Iraka i Kuvajta.

Velika promena

Velika promena se dogodila u poslednjih petnaestak godina. Razvoj tehnologije vađenja nafte i gasa iz škriljaca dramatično je povećao domaću proizvodnju u Sjedinjenim Državama, dok su evropske zemlje postepeno diverzifikovale svoje izvore snabdevanja i povećavale uvoz iz drugih regiona, uključujući Norvešku, Afriku i Sjedinjene Države. Istovremeno, potražnja za energijom je snažno porasla u Aziji, posebno u Kini i Indiji.

Uprkos novom poretku u preraspodeli nafte, analitičari u američkim medijima upozoravaju da bi sama eskalacija sukoba mogla da podigne cene nafte za nekoliko dolara po barelu, dok bi ozbiljniji poremećaj plovidbe kroz Ormuski moreuz mogao da podigne cene iznad 100 dolara po barelu. Energetski stručnjaci stoga upozoravaju da bi dugotrajna blokada prolaza gotovo sigurno izazvala globalnu recesiju.

Posledice bi se brzo prelile na širu ekonomiju. Skuplja nafta znači skuplje gorivo, veće troškove transporta, rast cena hrane i porast troškova mnogih industrijskih proizvoda.

Pritisak zbog rasta cena nafte bi gotovo sigurno osetila i administracija američkog predsednika Donalda Trampa, što bi moglo imati značajne političke posledice uoči izbora, jer su cene goriva jedno od najosetljivijih pitanja za američke birače.

Ogroman značaj

Geografski gledano, Ormuski moreuz je izuzetno osetljiv. U najužem delu, širok je između 30 i 40 kilometara, dok su stvarni navigacioni koridori široki samo oko tri kilometra u svakom pravcu, sa dodatnim sigurnosnim pojasom između njih. Zbog ove konfiguracije, to je područje gde čak i relativno mali incident, a kamoli potpuno zatvaranje, može veoma brzo da poremeti globalne lance snabdevanja energijom.

Iako neke države Zaliva poslednjih godina pokušavaju da razviju alternativne naftovode koji zaobilaze Ormuski moreuz, njihov kapacitet ostaje ograničen. Procenjuje se da bi, ukoliko bi moreuz bio zatvoren, samo mali deo izvoza, oko 5 do 7 miliona barela dnevno, mogao biti preusmeren na kopnene rute, dok bi ostatak bio ozbiljno ugrožen.

Srbija Danas/Jutarnji list