Иран гађа срце светске енергетике: Свет стрепи од последица, глобална криза на помолу?

Само недељу дана од избијања сукоба, Техеран је почео да спроводи претње и додатно дестабилизује регион, преноси "Euronews".

Удар на глобалну енергетску безбедност

Иако Иран тврди да су мете искључиво амерички и израелски интереси, напади су погодили инфраструктуру од које зависи снабдевање енергијом великог дела света. Зрачни удари широм Залива почели су прошле суботе, а у четвртак је нападнут и Азербејџан. Истовремено је блокиран и Ормуски мореуз, једна од најважнијих поморских рута на свету кроз коју пролази око 20 одсто глобалне трговине нафтом. Према подацима логистичке службе "Lloyd’s Лист", због блокаде је заустављено око 200 бродова.

Ситуацију је додатно погоршала одлука Катара да привремено обустави производњу течног природног гаса (ЛНГ) у највећем светском постројењу, након што су ирански дронови гађали индустријске комплексе у Месаиееду и Рас Лафану. Како Катар производи око петине светских количина ЛНГ-а, овај потез је изазвао снажан потрес на тржишту и нагли раст цена.

Нови талас напада довео је и до затварања највеће рафинерије нафте у Саудијској Арабији, док су погођена и нафтна постројења у Ираку, израелска гасна поља, а према појединим извештајима нападнуте су и луке у Дубаију, једне од највећих на свету.

Британско Министарство спољних послова процењује да су напади дроновима и ракетама сада нешто ређи него на почетку сукоба, али да су мете све разноврсније и да је све већи фокус на економској и енергетској инфраструктури.

Страх од глобалне рецесије

Катарски министар енергетике Саад ал-Каби упозорио је да би продужетак сукоба могао озбиљно погодити светску економију.

- Ако рат потраје још неколико недеља, то ће утицати на привредни раст широм света. Цене енергије ће порасти, појавиће се несташице појединих производа и доћи ће до поремећаја у производњи - рекао је он за Финанциал Тимес.

Сличну процену изнео је и др Јусуф Алшамари, председник Лондонског колеџа за енергетску економију, који сматра да би дуготрајнија блокада Ормуског мореуза могла изазвати глобалну рецесију.

Према његовим речима, цене гаса већ су порасле за више од 50 одсто, посебно у Европи. Раст цена нафте за сада је мањи него што се очекивало, пре свега због слабије потражње и чињенице да су светска тржишта још релативно добро снабдевена.

Напади без јасне војне логике

Бивши амерички амбасадор у Азербејџану Метју Брајза оценио је да поједини напади Ирана, посебно на Азербејџан, Турску и Кипар, немају јасну војну логику.

Он истиче да је тешко објаснити зашто би Иран напао азербејџанску регију Нахчиван, јер Техеран вероватно не жели да увуче Азербејџан у сукоб. Ситуација је, како наводи, још необичнија јер је председник Азербејџана Илхам Алијев међу реткима који су посетили иранску амбасаду како би изразили саучешће након погибије иранског врховног вође и других високих званичника на почетку рата.

Према Брајзиним речима, Азербејџан је чак помогао Ирану у евакуацији грађана из Бејрута и за то није тражио никакву надокнаду.

Једно од могућих објашњења је, сматра он, да Иран покушава да изазове поремећаје у глобалној економији и ланцима снабдевања како би извршио политички притисак на америчког председника Доналда Трампа пред изборе у новембру.

Друга могућност је да поједини нижи војни команданти самостално доносе одлуке у хаотичним околностима, након што је део високих иранских званичника убијен на почетку сукоба. Према тој логици, они покушавају да преузму иницијативу, иако њихове одлуке често немају смисла у широј стратешкој слици.

Најновија дешавања на Блиском истоку можете пратити УЖИВО на нашем порталу.