Iran gađa srce svetske energetike: Svet strepi od posledica, globalna kriza na pomolu?
Iranski napadi na energetsku infrastrukturu širom Persijskog zaliva, koji su se proširili i na Azerbejdžan, uz blokadu ključnog Ormuskog moreuza, izazvali su ozbiljan pritisak na globalno tržište energenata i pojačali strah od velikih posledica po svetsku ekonomiju.
Samo nedelju dana od izbijanja sukoba, Teheran je počeo da sprovodi pretnje i dodatno destabilizuje region, prenosi "Euronews".
Udar na globalnu energetsku bezbednost
Iako Iran tvrdi da su mete isključivo američki i izraelski interesi, napadi su pogodili infrastrukturu od koje zavisi snabdevanje energijom velikog dela sveta. Zračni udari širom Zaliva počeli su prošle subote, a u četvrtak je napadnut i Azerbejdžan. Istovremeno je blokiran i Ormuski moreuz, jedna od najvažnijih pomorskih ruta na svetu kroz koju prolazi oko 20 odsto globalne trgovine naftom. Prema podacima logističke službe "Lloyd’s List", zbog blokade je zaustavljeno oko 200 brodova.
Situaciju je dodatno pogoršala odluka Katara da privremeno obustavi proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG) u najvećem svetskom postrojenju, nakon što su iranski dronovi gađali industrijske komplekse u Mesaieedu i Ras Lafanu. Kako Katar proizvodi oko petine svetskih količina LNG-a, ovaj potez je izazvao snažan potres na tržištu i nagli rast cena.
Novi talas napada doveo je i do zatvaranja najveće rafinerije nafte u Saudijskoj Arabiji, dok su pogođena i naftna postrojenja u Iraku, izraelska gasna polja, a prema pojedinim izveštajima napadnute su i luke u Dubaiju, jedne od najvećih na svetu.
Britansko Ministarstvo spoljnih poslova procenjuje da su napadi dronovima i raketama sada nešto ređi nego na početku sukoba, ali da su mete sve raznovrsnije i da je sve veći fokus na ekonomskoj i energetskoj infrastrukturi.
Strah od globalne recesije
Katarski ministar energetike Saad al-Kabi upozorio je da bi produžetak sukoba mogao ozbiljno pogoditi svetsku ekonomiju.
- Ako rat potraje još nekoliko nedelja, to će uticati na privredni rast širom sveta. Cene energije će porasti, pojaviće se nestašice pojedinih proizvoda i doći će do poremećaja u proizvodnji - rekao je on za Financial Times.
Sličnu procenu izneo je i dr Jusuf Alšamari, predsednik Londonskog koledža za energetsku ekonomiju, koji smatra da bi dugotrajnija blokada Ormuskog moreuza mogla izazvati globalnu recesiju.
Prema njegovim rečima, cene gasa već su porasle za više od 50 odsto, posebno u Evropi. Rast cena nafte za sada je manji nego što se očekivalo, pre svega zbog slabije potražnje i činjenice da su svetska tržišta još relativno dobro snabdevena.
Napadi bez jasne vojne logike
Bivši američki ambasador u Azerbejdžanu Metju Brajza ocenio je da pojedini napadi Irana, posebno na Azerbejdžan, Tursku i Kipar, nemaju jasnu vojnu logiku.
On ističe da je teško objasniti zašto bi Iran napao azerbejdžansku regiju Nahčivan, jer Teheran verovatno ne želi da uvuče Azerbejdžan u sukob. Situacija je, kako navodi, još neobičnija jer je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev među retkima koji su posetili iransku ambasadu kako bi izrazili saučešće nakon pogibije iranskog vrhovnog vođe i drugih visokih zvaničnika na početku rata.
Prema Brajzinim rečima, Azerbejdžan je čak pomogao Iranu u evakuaciji građana iz Bejruta i za to nije tražio nikakvu nadoknadu.
Jedno od mogućih objašnjenja je, smatra on, da Iran pokušava da izazove poremećaje u globalnoj ekonomiji i lancima snabdevanja kako bi izvršio politički pritisak na američkog predsednika Donalda Trampa pred izbore u novembru.
Druga mogućnost je da pojedini niži vojni komandanti samostalno donose odluke u haotičnim okolnostima, nakon što je deo visokih iranskih zvaničnika ubijen na početku sukoba. Prema toj logici, oni pokušavaju da preuzmu inicijativu, iako njihove odluke često nemaju smisla u široj strateškoj slici.
Najnovija dešavanja na Bliskom istoku možete pratiti UŽIVO na našem portalu.
