Ирански модел примењује и Путин: Предузео најсмелије кораке до сада како би контролисао Русе?! Грађани бесни

Руси су последњих недеља истовремено суочени са два проблема:

• Власти, наоружане новим техничким могућностима и ратним изговорима, повремено искључују мобилни интернет на појединим местима
• Истовремено блокирају све већи број страних апликација које користе милиони људи

Влада прекиде интернета правда безбедносним разлозима, наводећи да је реч о мерама заштите од украјинских дронова који користе руске мобилне мреже за навођење. Међутим, стручњаци сматрају да власт истовремено спроводи циљане прекиде интернета које би увела у случају немира, попут масовних протеста који су почетком ове године захватили Иран.

За многе Русе још је значајнији напад на Телеграм. Након што су блокирани "Фејсбук", "Инстаграм", "Воцап" и "Јутјуб", Путин сада покушава да ограничи апликацију коју месечно користи више од 100 милиона људи за комуникацију и информисање, укључујући и садржаје медија у егзилу забрањених у Русији.

Москва притом подстиче грађане да користе нову "супер апликацију" одобрену од Кремља, познату као "Макс". Руски медији наводе да власт планира потпуно блокирање Телеграма, али постоје назнаке да би одлука могла бити одложена због негативне реакције јавности.

Од бројних примера све јаче репресије у Русији током четири године рата у Украјини, мало шта је погодило толико људи као ограничења на интернету, пише "Њујорк пост". Повремени прекиди и блокаде изазвали су хаос, јер су дигиталне услуге од којих зависи свакодневни живот престајале да раде, приморавајући људе да траже алтернативна решења:

• Када је мобилни интернет нестао у деловима Москве, људи су почели да плаћају готовином
• Пошто апликације за такси нису радиле, неки су се возили са непознатим возачима
• Порасла је продаја токи-вокија, аналогних телефонска, папирних карте и старих МП3 плејера
• Чак су се и у Кремљу званичници вратили фиксним телефонима

Последице су понекад биле и опасне. Током прекида интернета, уређаји за праћење глукозе код деце са дијабетесом нису могли да шаљу податке у реалном времену, што је родитељима отежавало контролу терапије инсулином.

Упркос свему, расте и незадовољство јавности. У неким градовима било је покушаја организовања протеста због ограничења интернета, али су их власти спречиле. Да би користили апликације попут Телеграма, милиони Руса прибегавају ВПН мрежама како би заобишли блокаде.

Сергеј Титов, уредник канала "Осторожно новости", наглашава да Телеграм није само друштвена мрежа, већ темељ онога што је остало од неограниченог интернета у Русији.

- Телеграм за Русе, бар за моју генерацију која је почела да га користи са 20 година, представља њихов комплетан "интернет живот". У том смислу, коришћење интернета на начин на који су људи навикли, тренутно се уништава - објаснио је он.

Деценијама су Руси уживали у углавном слободном и децентрализованом интернету. Дигитална култура се укоренила, она у којој су Руси отворено изражавали ставове, политички се организовали и користили западне технолошке платформе.

Након масовних протеста 2011. и 2012, Кремљ је почео да интернет види као озбиљну претњу. Путин је зато кренуо у изградњу "сувереног интернета" - затвореног дигиталног простора под државном контролом.

Један од симбола те претње био је Алексеј Наваљни, борац против корупције који је путем интернета мобилисао милионе људи. Он је стекао популарност као блогер на "ЛивеЈоурнал-у" где је разоткривао корупцију. Његови вирални видео-снимци показали су како интернет може да покрене стварне протесте. Власти су блокирале његове платформе и вршиле притисак на западне технолошке компаније да уклоне његове садржаје.

По почетку инвазије на Украјину 2022, Кремљ је додатно пооштрио контролу над интернетом кроз радикалније мере.

Москва је брзо забранила "Твитер" (сада "Икс"), "Инстаграм" и "Фејсбук", а затим се усмерила и на "Јутјуб" и "Воцап". Коришћење ВПН-а нагло је порасло.

Упркос свему, Телеграм је дуго остао релативно слободан простор. Кремљ га је користио за пропаганду, војници за комуникацију, а грађани за приступ нецензурисаним информацијама.

Међу њима био је и Јевгениј Пригожин, олигарх и оснивач плаћеничке групе "Вагнер", који је својим објавама стекао велику популарност међу незадовољним војницима, што је кулминирало неуспелом побуном 2023. године.

Више од две године касније, руски регулатор "Роскомнадзор" саопштио је да ограничава Телеграм због кршења закона. Уведене су повремене блокаде, а тестирања су показала да апликација често не функционише.

Аналитичари сматрају да Русија иде ка моделу сличном оном у Ирану:

• са листама дозвољених сајтовима
• селективним прекидима
• интерном мрежом под контролом државе

Многи Руси, укључујући и присталице Путина, сматрају да је блокирање Телеграма претерано. Гувернер Белгородске области Вјачеслав Гладков упозорио је да је апликација кључна за обавештавање грађана, па и за узбуне, те да прекиди могу имати смртоносне последице. Чак су и војници у анонимним видео-порукама апеловали да се Телеграм не блокира, јер им је неопходан за комуникацију на фронту.

И у руском парламенту дошло је до ретких неслагања. Сергеј Миронов назвао је Телеграм "јединим поузданим средством комуникације" за војску и оштро критиковао одлуку власти. Ипак, покушај да се од власти затражи објашњење није прошао.

Путин, који често говори о потреби "гушења" страних технолошких компанија, углавном ћути о овом питању.

Телеграм је основао руски предузетник Павел Дуров, који данас живи у Уједињеним Арапским Емиратима. Он је потезе Москве оценио као напад на слободу говора.

Покушаји организовања протеста нису успели - сви захтеви за дозволе су одбијени у десетинама градова, а поједини људи су приведени због кршења забране окупљања.

Како милиони Руса проналазе начине да заобиђу забране, Кремљ би могао да прибегне и строжим мерама - попут проглашавања Телеграма "екстремистичком платформом", што би значило кривичну одговорност за кориснике.

Упркос незадовољству, многи се мире са будућношћу под јачом државном контролом.

- Незадовољство се јасно види на интернету. Али не води нигде. Људи су научили да ту ништа не могу да промене - закључио је Титов.

Србија Данас/ The New York Тимес