Истраживање: Млади поново преплавили цркве широм света – да ли почиње нова духовна ера?
Ако сте ишли на литургију последњих месеци можда сте запазили већи број младих него пре десетак година. Овај феномен запазили су и истраживачи у САД, а ево шта кажу последња истраживања.
У изненађујућем заокрету који мења вишедеценијску слику верског живота у САД, најновије истраживање Барна Групе открива да млади одрасли, припадници млађих генерација, такозвани Миленијалаци (1985-1995) и Ген З (1996-2007), по први пут долазе у цркву чешће од старијих генерација.
Иако су у прошлости скоро увек управо старији чинили окосницу редовних верника, данас млађе генерације предводе у повратку духовности иако и даље не долазе сваког викенда.
Према подацима, типичан припадник Ген З долази у цркву у просеку 1,9 пута месечно, а Миленијалци 1,8 пута што је највиши ниво црквене присутности међу младима у више од две деценије, и готово двоструко више у односу на 2020. годину.
Ова промена долази у време када се глобална верска сцена мења на неслућене начине: иако је број хришћана у свету порастао, њихов удео у глобалној популацији се смањио, док је број муслимана и верски неопредељених особа у наглом порасту.
Примера ради, Муслимани су се у периоду од 2010. до 2020. године повећали за 347 милиона, а људи без верске припадности за 270 милиона. Истовремено, у чак 41 земљи широм света број хришћана је значајно опао.
У Сједињеним Државама, најзначајнији пад присутности у цркви бележе старије генерације Бумера (1945-1965) и старији, који су раније долазили и више од два пута месечно, а сада све ређе учествују у верском животу.
Генерација Икс (1966-1985), између Миленијалаца и Бумера, задржала је исти ниво присутности као пре четврт века, али не бележи раст. Супротно очекивањима, млади који су раније виђени као "духовно незаинтересовани" сада траже веру, припадност и заједницу.
Стручњаци из Барна Групе упозоравају да, иако су млади све присутнији, просечан верник без обзира на узраст долази у цркву свега 1,6 пута месечно, што указује на све већу потребу за новим облицима ангажовања, дигиталним алатима и дубљим везама изван традиционалног недељног богослужења.
"Ово није тренд који обично виђамо", изјавио је Данијел Копланд, потпредседник истраживања Барна Групе. "Млади обично не предњаче у редовности, а сада нас изненађују. Ово је прилика коју црквени лидери не би смели да пропусте."
У светлу ових података, будућност хришћанства све више зависи од тога како ће цркве одговорити на духовну знатижељу младих, али и од њихове спремности да нуде више од пуког присуства, да постану места раста, припадности и трансформације.
У међувремену, глобална религијска сцена наставља да се трансформише. Удео хришћана у светској популацији опао је за 1,8%, док је број "религиозно неопредељених" порастао до нивоа да сада чине скоро четвртину човечанства.
У Сједињеним Државама, религиозно неопредељених има чак 101 милион, што је дупло више него пре само десет година.
Ипак, чак и у том контексту општег секуларног тренда, млади у Америци показују знаке духовне ренесансе. Ако се овакви трендови наставе, пред црквама је задатак да ове знаке наде преточе у нову еру хришћанске присутности, разумевања и деловања.
