Између идеолошке државе и грађанског незадовољства: Од слободе жена до убијања због хиџаба - Како је Али Хамнеи учврстио апсолутну моћ, угушио слободе и покренуо циклусе масовног отпора у Ирану? (ФОТО/ВИДЕО)

Занимљиво је да Хамнеи тада није био највиши верски ауторитет (ајатолах највишег ранга), али је устав брзо измењен како би могао да преузме функцију. Пре тога је био председник Ирана (1981–1989).

У Ирану је функција врховног вође изнад председника – он контролише:

• војску и Револуционарну гарду
• правосуђе
• државне медије
• кључне безбедносне структуре

• има пресудан утицај на спољну политику 

  

Зашто многи сматрају да је земља „уништена“?

Перспективе су подељене. Његове присталице тврде да је Иран очувао независност и постао регионална сила. Критичари, међутим, наводе неколико проблема:

Економска криза и санкције

Иран је под јаким санкцијама САД и Запада, нарочито након спора око нуклеарног програма. Након повлачења САД из споразума 2018. (током мандата Доналд Трамп), економија је тешко погођена:

висока инфлација, пад вредности валуте, незапосленост и одлазак младих из земље

Ограничене слободе

Власт строго контролише медије, интернет и политичку опозицију. Протести се често гуше силом.

Улога Револуционарне гарде

Исламска револуционарна гарда има огроман политички и економски утицај, што многи виде као паралелну структуру моћи.

Регионални конфликти

Иран финансира и подржава савезнике у региону (Сирија, Либан, Ирак, Јемен), што троши ресурсе и изазива додатне санкције.

Зашто људи протестују?

• Протести у Ирану избијају из више разлога:
• Економски разлози
• Раст цена хране, горива и станарина.
• Политичка репресија
• Затварање активиста, контрола избора и ограничене политичке слободе.
• Права жена

Велики талас протеста 2022. почео је након смрти Махса Амини, која је ухапшена због наводног кршења правила о ношењу хиџаба. То је покренуло масовне демонстрације под слоганом „Жена, живот, слобода“.

Генерацијски јаз: Млади Иранци, који чине велики део становништва, траже више личних слобода и повезаност са светом.

Под Хамнеијем је Иран постао војно снажнији и регионално утицајнији, али истовремено економски ослабљен и политички репресивнији према мишљењу бројних грађана и међународних посматрача.

Мишљења о његовој улози су дубоко подељена – зависе од тога да ли се приоритет даје безбедности и идеолошкој независности или економском развоју и личним слободама.

Иран је пре 1979. године био монархија под влашћу шаха Мохамед Реза Пахлави. У том периоду земља је била снажно повезана са Западом, посебно са Сједињеним Америчким Државама. Градови су се брзо модернизовали, економија је расла захваљујући нафти, а у урбаним срединама постојало је више друштвених слобода жене нису морале да носе хиџаб, а западни стил живота био је присутан. Међутим, политички систем је био ауторитаран. Опозиција је била гушена, тајна полиција прогонила је противнике режима, а постојале су велике разлике између богатих и сиромашних. То незадовољство је довело до Исламске револуције 1979. године, коју је предводио Рухолах Homeini.

Након револуције успостављена је Исламска Република, а од 1989. врховни вођа је Али Хамнеи. Данашњи Иран је политички и идеолошки много независнији од Запада и има снажан регионални утицај на Блиском истоку. Земља је развила домаћу војну индустрију и напредовала у одређеним областима науке и технологије. Ипак, Иран се суочава са тешким међународним санкцијама, високом инфлацијом и економским проблемима. Политичке и личне слободе су ограничене, а власт строго контролише медије и политички живот. Протести се повремено јављају, посебно због економских тешкоћа и друштвених ограничења, попут оних који су избили након смрти Махса Амини 2022. године.

У суштини, разлика између периода пре 1979. и данашњег Ирана огледа се у промени система од прозападне монархије ка исламској теократији. Док је пре револуције постојало више културних слобода у градовима али мање политичке слободе, данашњи Иран наглашава верски идентитет и политичку независност, али се суочава са економским притисцима и ограничењима грађанских права.