Između ideološke države i građanskog nezadovoljstva: Od slobode žena do ubijanja zbog hidžaba - Kako je Ali Hamnei učvrstio apsolutnu moć, ugušio slobode i pokrenuo cikluse masovnog otpora u Iranu? (FOTO/VIDEO)

Zanimljivo je da Hamnei tada nije bio najviši verski autoritet (ajatolah najvišeg ranga), ali je ustav brzo izmenjen kako bi mogao da preuzme funkciju. Pre toga je bio predsednik Irana (1981–1989).

U Iranu je funkcija vrhovnog vođe iznad predsednika – on kontroliše:

• vojsku i Revolucionarnu gardu
• pravosuđe
• državne medije
• ključne bezbednosne strukture

• ima presudan uticaj na spoljnu politiku 

  

Zašto mnogi smatraju da je zemlja „uništena“?

Perspektive su podeljene. Njegove pristalice tvrde da je Iran očuvao nezavisnost i postao regionalna sila. Kritičari, međutim, navode nekoliko problema:

Ekonomska kriza i sankcije

Iran je pod jakim sankcijama SAD i Zapada, naročito nakon spora oko nuklearnog programa. Nakon povlačenja SAD iz sporazuma 2018. (tokom mandata Donald Tramp), ekonomija je teško pogođena:

visoka inflacija, pad vrednosti valute, nezaposlenost i odlazak mladih iz zemlje

Ograničene slobode

Vlast strogo kontroliše medije, internet i političku opoziciju. Protesti se često guše silom.

Uloga Revolucionarne garde

Islamska revolucionarna garda ima ogroman politički i ekonomski uticaj, što mnogi vide kao paralelnu strukturu moći.

Regionalni konflikti

Iran finansira i podržava saveznike u regionu (Sirija, Liban, Irak, Jemen), što troši resurse i izaziva dodatne sankcije.

Zašto ljudi protestuju?

• Protesti u Iranu izbijaju iz više razloga:
• Ekonomski razlozi
• Rast cena hrane, goriva i stanarina.
• Politička represija
• Zatvaranje aktivista, kontrola izbora i ograničene političke slobode.
• Prava žena

Veliki talas protesta 2022. počeo je nakon smrti Mahsa Amini, koja je uhapšena zbog navodnog kršenja pravila o nošenju hidžaba. To je pokrenulo masovne demonstracije pod sloganom „Žena, život, sloboda“.

Generacijski jaz: Mladi Iranci, koji čine veliki deo stanovništva, traže više ličnih sloboda i povezanost sa svetom.

Pod Hamneijem je Iran postao vojno snažniji i regionalno uticajniji, ali istovremeno ekonomski oslabljen i politički represivniji prema mišljenju brojnih građana i međunarodnih posmatrača.

Mišljenja o njegovoj ulozi su duboko podeljena – zavise od toga da li se prioritet daje bezbednosti i ideološkoj nezavisnosti ili ekonomskom razvoju i ličnim slobodama.

Iran je pre 1979. godine bio monarhija pod vlašću šaha Mohamed Reza Pahlavi. U tom periodu zemlja je bila snažno povezana sa Zapadom, posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama. Gradovi su se brzo modernizovali, ekonomija je rasla zahvaljujući nafti, a u urbanim sredinama postojalo je više društvenih sloboda žene nisu morale da nose hidžab, a zapadni stil života bio je prisutan. Međutim, politički sistem je bio autoritaran. Opozicija je bila gušena, tajna policija progonila je protivnike režima, a postojale su velike razlike između bogatih i siromašnih. To nezadovoljstvo je dovelo do Islamske revolucije 1979. godine, koju je predvodio Ruholah Homeini.

Nakon revolucije uspostavljena je Islamska Republika, a od 1989. vrhovni vođa je Ali Hamnei. Današnji Iran je politički i ideološki mnogo nezavisniji od Zapada i ima snažan regionalni uticaj na Bliskom istoku. Zemlja je razvila domaću vojnu industriju i napredovala u određenim oblastima nauke i tehnologije. Ipak, Iran se suočava sa teškim međunarodnim sankcijama, visokom inflacijom i ekonomskim problemima. Političke i lične slobode su ograničene, a vlast strogo kontroliše medije i politički život. Protesti se povremeno javljaju, posebno zbog ekonomskih teškoća i društvenih ograničenja, poput onih koji su izbili nakon smrti Mahsa Amini 2022. godine.

U suštini, razlika između perioda pre 1979. i današnjeg Irana ogleda se u promeni sistema od prozapadne monarhije ka islamskoj teokratiji. Dok je pre revolucije postojalo više kulturnih sloboda u gradovima ali manje političke slobode, današnji Iran naglašava verski identitet i političku nezavisnost, ali se suočava sa ekonomskim pritiscima i ograničenjima građanskih prava.