ЈАПАН СЕ ОЗБИЉНО СПРЕМА ЗА РАТ: Ситуација се променила у корену, на помолу историјски ревизионизам и дестабилизација Азије?!
Јапан ради на томе да се потврди као глобална војна сила
Премијер Јапана Фумио Кишида започео је 2023. турнеју по земљама Г7, након што је посетио Француску, Италију, Велику Британију, САД и Канаду. Као председавајући ове године групом усмереном на САД, Кишида ће бити домаћин самита у Хирошими у мају.
ВОЂА КАТАЛОНСКИХ СЕПАРАТИСТА НА УДАРУ ШПАНСКОГ ДРЖАВНОГ ТУЖИЛАШТВА: Траже да се Пуџдемон терети и за побуну!
ПРЕВРНУО СЕ АУТОБУС НА ЗАЛЕЂЕНОМ ПУТУ: У њему било 70 радника нуклеарне електране, повређен велики број њих! (ФОТО)
ПУТИН ПРЕСЕКАО: Руски председник поднео Државној думи нови нацрт - Русија дефинитивно РАСКИДА са моћном организацијом!
Док су многа његова путовања била фокусирана на припрему терена за самит, Кишида је успут потписао низ уговора о одбрани, показујући како је посета повезана са крајњом амбицијом Јапана у овом тренутку: пренаоружавањем.
Од краја Другог светског рата, војна моћ Јапана је ограничена његовим уставом да буде стриктно одбрамбена. Земља се одрекла права на решавање спорова путем оружаног сукоба и искључила могућност да има војску или да ратује у иностранству. Ово је поставило ограничења за потрошњу на одбрану, али је такође учинило да се Јапан ослања на Сједињене Државе за своју безбедност.
Међутим, сада су ова ограничења скоро нестала, чак и ако још увек постоје на папиру. Токио има добро опремљене снаге за самоодбрану Јапана, ефективно сталну одбрамбену војску, и недавно је обећао да ће удвостручити своју потрошњу на одбрану до 2027. и да ће постићи капацитете за "други удар" са погледом на Кину и Северну Кореју, подстичући регионалну трку у наоружању.
Прошле године убијен је бивши премијер Шинзо Абе. Када је преминуо, остале су његове идеје јапанског војног ревизионизма. Клима геополитичког надметања у погледу успона Кине и севернокорејског нуклеарног ракетног програма послужила је као платформа за Јапан да ефективно оконча своју пацифистичку епоху. Ове промене су омогућиле националистичкој Либерално-демократској партији (ЛДП), упркос неповољним економским резултатима деценијама, да трајно остане на власти међу својим кључним коалицијама и на тај начин форсира овај ревизионизам, упркос противљењу неких припадника јапанске јавности.
Док су Сједињене Државе одувек виделе Јапан као бедем своје пројекције моћи у Азији, позицију коју су учврстиле током Корејског рата, сада дозвољавају Јапану да "избегне узицу" својих послератних војних ограничења, надајући се да ће им помоћи у обуздавању Кине. Бајденова администрација је успоставила стратегију стварања коалиција за циљање Пекинга, као што су, на пример, Квад и АУКУС.
САД имају за циљ да се супротставе успону Кине тако што ће савезницима дати проширене војне способности и капацитете које раније нису имали. Као што је, на пример, дозвољавање Аустралији да добије нуклеарне подморнице преко АУКУС-а или, у овом случају, давање простора Јапану да прошири свој војни домет, као што је изградња нових ваздушних база на Окинави.
Чинећи то, Вашингтон све више схвата Јапан као критичну предност у непредвиђеним ситуацијама везаним за Тајван са Кином, при чему је јапанска територија заправо око 100 километара источно од самог острва.
Дакле, Јапан сада признаје острво као критичну варијаблу у сопственој одбрамбеној политици, јер ако Тајван падне под копнену власт, Јапан ће војно "матирати" Кина, што ће касније променити однос снага у Азији у односу на САД.
Ракетна јединица се сада гради на јапанском острву близу самог Тајвана. Иако Токио званично не признаје независност Тајвана и задржава став стратешке нејасноће по том питању, његови веома блиски односи са САД и чињеница да је његов устав измењен 2014. како би се омогућила војна акција у одбрани савезника повећавају могућност Јапан директно интервенише у сукобу на Тајвану.
Оно што је приметно је како се Јапан не окреће само Сједињеним Државама због сопственог војног експанзионизма, већ и другим земљама. Ово укључује дубље односе са Великом Британијом, Канадом и Аустралијом, између осталих. На пример, Јапан ће са Великом Британијом и Италијом изградити "борбени авион следеће генерације" који ће укључивати употребу вештачке интелигенције.
Иако је јасно да Сједињене Државе гурају своје савезнике да раде заједно како би покушали да обуздају Кину, са друге стране, такви потези такође показују како Јапан покушава да поново потврди сопствену стратешку независност са циљем да се поново успостави као војна власт, што није покушао од 1940-их.
Све ово, међутим, доноси нову динамику опасности за Азију. Пре свега, у географском региону североисточне Азије, и Русија и Кина виде Јапан као потенцијалног војног противника и вероватно ће се више сложити у погледу ове динамике. Друго, јапански милитаризам ескалира већ напету ситуацију са Северном Корејом, која је, суочена са јачим Токијем, мотивисана да повећа своје нуклеарне и балистичке ракетне капацитете, проналазећи веће оправдање за то.
Треће, осећање антијапанског национализма у Кини ће порасти, што значи да ће се тензије између њих двоје повећати. И, коначно, упркос заједничком савезнику у Сједињеним Државама, шта ће Јужна Кореја учинити пред све јачим Јапаном?
Може се осећати под војном доминацијом или изолацијом, што ће такође натерати земљу да се додатно наоружа усред безброј изазова. Као такво, поновно наоружавање Јапана имаће огроман дестабилизујући ефекат на Азију, и то је нешто што Вашингтон радо користи да би задржао свој утицај у региону.