ОН ЈЕ ЈОШ 2010. ПРЕДВИДЕО ПРОТЕСТЕ У АМЕРИЦИ: Ово је његова теорија за предвиђање будућности! (ВИДЕО)

Ћовек предвидео протесте / Извор: Фото: YoutubePrintscreen/Seshat: Глобал History Датабанк

Пре 10 година објавио је манифест у научном часопису Натуре, у којем тврди да је проучавањем историје могуће предвидети будућност.

Сваких 50 година долази до револуције праћене насилним конфликтима, а зависно од преклапања с дужим циклусом који се понавља свака два до три века, то насиље може бити значајно јаче или слабије.

Протести и немири који се тренутно догађају у САД-у због убиства Џорџа Флојда резултат су друштвено-политичке нестабилности која у америчком друштву расте од почетка 21. века и која се могла предвидети.

Пријатељица осумњиченог за нестанак Меделин изнела НОВЕ ДЕТАЉЕ: "Дете је МРТВО и то је добра ствар"!

Када пронађу ЊЕГОВ ГРОБ, свет ће ПРЕСТАТИ ДА ПОСТОЈИ: Мистерија и даље ОПСТАЈЕ, где је сахрањен НАЈВЕЋИ ОСВАЈАЧ

Када пронађу ЊЕГОВ ГРОБ, свет ће ПРЕСТАТИ ДА ПОСТОЈИ: Мистерија и даље ОПСТАЈЕ, где је сахрањен НАЈВЕЋИ ОСВАЈАЧ

ПРЕ 10 ГОДИНА ЗАКОПАО ЈЕ ЋУП ПУН БЛАГА: Оставио је само неколико трагова, а сада је коначно нађено!

Ово је тврдња руско-америчког биолога, еколога и математичара Питера Турчина, који се у кризи средњих година растао од своје прве љубави биологије и оженио историјом. Пре 10 година објавио је манифест у научном часопису Натуре, у којем тврди да је проучавањем историје могуће предвидети будућност.

Иако звучи као псеудонаука, Турчинов математички модел којим жели да докаже да су велика и комплексна друштва предвидљива уствари се темељи на принципу "биг дата", којим је уз помоћ упоређивања великих количина података могуће проценити шта ће се догодити у будућности.

Турчин је ово подручје квантитативног истраживања историје назвао клиодинамика. Ради бољег организовања података, Турчин је с колегама основао Сесхат, базу података историјских и археолошких података, а убрзо је покренуо и "Cliodynamics: зборник квантитативне историје и културе еволуције".

Кад је 2010. године објавио чланак у часопису Натуре, у којем пише да ће у следећој деценији због повећане политичке и друштвене нестабилности у САД-у доћи до конфликта који ће бити већи од оних током 1970-их, није могао са сигурношћу знати да ће ове године доћи до пандемије коронавируса и масовних протеста због социјалне и расне неједнакости.

Проучавајући податке видео је да у САД-у постоји све већи јаз између сиромашних и богатих, плаће стагнирају или падају, велик број младих има високу стручну спрему, а јавни дуг је растегнут до пуцања. Ови наочиглед различити показатељи заправо су међусобно динамички повезани, а прекретницу су доживели 1970-их током покрета за грађанска права.

Педесет година раније, 1920-их година, расне напетости и радничко буђење довели су до пораста насиља у земљи, а пола века раније, 1870-их, трајала је велика борба Севера и Југа у Грађанском рату.

Дужи циклуси универзална су обележја комплексних друштва, објаснио је за Ливе Сциенце Тучин. Од Римског царства до Француске револуције у правилу постоји 100-150 година мира, након којег следи 100-150 година конфликата. Но, само нека друштва имају краћи 50-годишњи циклус. Турчин тврди да је тај циклус имало Римско царство и да га има САД.

Циклус почиње експлозивно, слично као потрес или пожар. Као и потрес, револуција разликује "притиске" (структурални услови који се полако развијају) од "покретача" (изненадни догађаји који непосредно претходе ерупцији). Специфичне покретаче је тешко прецизно предвидети, објашњава Турчин, али притиске у америчком друштву је приметио још почетком 2000-их година. Губитак вере у институције, фрагментација политичких класа, неједнакост и поларизација друштва само су неки од притисака.

Турчин их је потом "превео" у нешто што је математичар Џек Голдстон назвао индекс политичких стресова (ПСИ), а резултат је мерења потенцијалне масовне мобилизације, елитног надметања и државне солвентности. Прорачун кривуље ПСИ у 2010. показао је да ће у наредној деценији доћи до повећане социополитичке нестабилности.

Након завршетка конфликта грађани траже мир и претпоставља се да у једној генерацији више неће доћи до новог великог конфликта. Но, ако на власти остану исти моћници који су довели до нестабилности, тада ће се конфликт поновити за 50 година.

Критичари Турчинов модел предвиђања будућности називају превише поједностављеним и наивним погледом на историју. Тврде како је забележена историја прекратка да би могла пружити доказе за његове хипотезе. Но, професор ране модерне историје на Универзитету Манчестер Даниел Сзечи сматра да би клиодинамика можда могла да функционише.

- Можда ћемо за 500 година имати довољно података и довољну бројчану снагу за стварно кориштење података које ћемо прикупити и похранити у огромним количинама од приближно 1900. године - рекао је Szechi.

Али, пита се би ли то уистину била добра идеја.

Пророчанства насиља представљају опасност да постану самоиспуњавајућа. С друге стране, владе и водеће институције могле би искористити то знање и покренути превентивне мере које можда не би ишле у корист грађана.

Остаје питање хоће ли друштва напредовати до те мере да моћ предвиђања будућности не користе у себичне сврхе, већ да, као што је била Турчинова намера, искористе ту спознају за добробит свих.

ЈОШ ЈЕДНА ПУЦЊАВА НА ПРОТЕСТИМА У САД: Мушкарац улетео колима међу људе па УПУЦАО ДЕМОНСТРАНТА (ВИДЕО)