Једна реченица Урсуле фон дер Лајен пробудила гнев у Турској: Страх због рата у Ирану све већи - "Европа жели да остане поштеђена"
Турска страхује од могућности ширења регионалног сукоба након напада на Иран, због хуманитарних, економских и политичких последица
Турска се одувек радо позиционира као посредник између Истока и Запада и одржава дипломатске односе и са Европском унијом и са државама Блиског истока. И у спору између Америке и Ирана Анкара је више пута покушала да преузме посредничку улогу - без успеха. Вашингтон није било могуће одвратити од напада, а ни Техеран није одступио од своје позиције.
У најновијим изјавама министра спољних послова Турске Хакана Фидана осећа се и одређена доза фрустрације после дипломатских напора последњих година: рат је можда само одложен, рекао је Фидан.
Споменуо је телефонски разговор који је још крајем јануара водио са Вашингтоном.
- Позвали су ме усред ноћи - рекао је Фидан.
Одмах је, каже, схватио колико је ситуација већ тада била озбиљна и хитно обавестио председника Реџепа Тајипа Ердогана.
- То су били веома мрачни тренуци. Сваког минута смо очекивали избијање рата или први напад - додао је Фидан.
Сложен сукоб са више ризика
Турска страхује да би рат у Ирану могао брзо да прерасте у шири регионални сукоб који би захватио читав регион. Турска са Ираном дели границу дугу око 530 километара и забринута је због хуманитарних, али и економских и политичких последица.
Турска садашњи рат након напада Израела и Америке на Иран види као сложен сукоб са више ризика. Економски страхује од додатног раста већ високе инфлације, могућих проблема у снабдевању енергијом и губитака у туризму.
Политички, Анкару брину неизвесне промене односа моћи на Блиском истоку, као и могућност поновног избијања сукоба са наоружаним курдским групама у региону.
Због ракетних напада у Ирану и јужном Либану Анкара такође мора да рачуна на могући нови пораст броја избеглица из обе земље.
Уздржаност НАТО чланице Турске
До сада Иран није напао ни војну базу Инџирлик, коју интензивно користе америчке снаге, нити радарски центар НАТО-а у анатолијском Куреџику. Једна балистичка ракета јесте у среду пресретнута НАТО системом противваздушне одбране. Иран је, међутим, нагласио да Турска није била мета напада. И извори блиски турској влади претпостављају да је реч о ракети која је скренула са курса.
Турска за сада остаје неутрална и од почетка рата додатно је интензивирала дипломатске активности са САД, ЕУ и државама Персијског залива, позивајући све стране да се врате за преговарачки сто пре него што се сукоб додатно прошири.
Међутим, ти посреднички напори тренутно не наилазе на одјек, каже Синан Улген из истанбулског Центра за економске и спољнополитичке студије (ЕДАМ). У овој фази рата преговори се још не разматрају, па он турску дипломатију види као покушај да се Анкара позиционира за каснији тренутак.
Према изворима из владе, Анкара већ ради на формули која би у одређеном тренутку могла да доведе зараћене стране за преговарачки сто као равноправне партнере. Турска се притом налази у дилеми: колапс режима у Техерану могао би да доведе до неконтролисаног хаоса у њеном непосредном суседству. Али и ако би режим из кризе изашао ојачан, то би могло донети нове политичке неизвесности и сукобе.
Етничке тензије и курдски сукоб
Неки медији већ спекулишу да би САД могле да користе курдске снаге као копнене трупе у Ирану - што у Анкари изазива велику забринутост. Иако се милитантна Радничка партија Курдистана (PKK) у Турској сматра пораженом, а њена сестринска организација Народне заштитне јединице (YPG) у Сирији ослабљеном, наоружавање иранских курдских милитантних група могло би да покрене нову динамику у региону.
Према процени Анкаре, то би могло да угрози и процес приближавања између турске државе и Курда који је започео под слоганом "Турска без тероризма". Због тога се етнички сукоби у и око Ирана сматрају најгорим могућим сценаријем.
Нови избеглички талас?
Током рата у Сирији Анкара је већ примила милионе избеглица из суседне земље - упркос сопственим великим економским проблемима. Турска сада покушава да спречи понављање таквог сценарија са људима који би могли да беже из Ирана.
Према медијским извештајима постоје планови за прихватне кампове на иранској страни границе, а изградња граничног зида према Ирану последњих година знатно је убрзана.
Ипак, ни влада ни стручњаци тренутно не очекују нагли пораст броја избеглица. Стручњак за безбедност Синан Улген подсећа на искуства из Ирака и Сирије деведесетих и 2010-их: тек када су се у тим земљама развили грађански ратови са више међусобно зараћених фракција долазило је до великих избегличких таласа.
За сада граничне власти не бележе већа кретања становништва. Ако ипак дође до масовног бекства, не очекују се само ирански држављани - процењује се да би се више од два милиона авганистанских избеглица који тренутно живе у Ирану такође могло упутити ка западу.
Твитер Урсуле фон дер Лајен изазвао бес
Твитер порука председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен додатно је подстакла расправе о могућим новим миграцијама према Турској. У њој је изричито похвалила припреме Ердогана за суочавање са миграцијама.
Многи Турци то су протумачили као сигнал да ЕУ поново жели да претвори Турску у "тампон државу" или "чувара врата" који би по сваку цену требало да заустави потенцијални избеглички талас из Ирана како би Европа остала поштеђена.
Чињеница да је председница Европске комисије тако наглашено истакла сарадњу у управљању миграцијама подстакла је спекулације о могућим тајним уступцима Анкаре који би Турску могли да претворе у крајњу дестинацију за милионе људи који траже заштиту.
