Још једна држава гори у протестима: Ни север Африке није имун на демонстрације младих

Стотине младих Мароканаца окупиле су се у више од десет градова, укључујући Рабат, Казабланку и Маракеш, изражавајући незадовољство због стања у здравственом систему, корупције, непотизма и, како су навели, погрешних приоритета власти. 

Протести су усмерени против владиних улагања у међународне спортске догађаје, попут Светског првенства у фудбалу 2030. године, док се, према тврдњама демонстраната, занемарују основне потребе грађана, пре свега здравство и образовање. 

Учесници су носили транспаренте и узвикивали пароле попут: "Стадиони су овде, али где су болнице?“.

Мароканска власт гради најмање три нова стадиона и реновира још шест, припремајући се за улогу једног од домаћина Светског првенства, а ове године ће такође угостити и Афрички куп нација. 

Демонстрације су, за разлику од ранијих протеста које су предводили синдикати или политичке партије, организоване путем друштвених мрежа, пре свега ТикТока и Дискорда, и вођене су без формалних лидера. 

Две групе које су имале кључну улогу у организацији протеста, "Ген З 212“ и "Гласови младих Марока“, позвале су на мирне и одговорне демонстрације, иако су неки учесници изражавали радикалније захтеве, укључујући и свеобухватну реформу система.

Током протеста забележени су и сукоби са полицијом, која је у више градова интервенисала користећи опрему за разбијање демонстрација, а забележена су и бројна хапшења. 

Мароканско удружење за људска права саопштило је да је ухапшено више десетина особа. Немири су додатно подстакнути смрћу осам жена током порођаја у јавној болници у Агадиру, што је изазвало огорчење грађана због урушеног здравственог система.

Генерација З, која у Мароку чини највећи део становништва, чини окосницу ових протеста. Многи млади демонстранти наводе да не траже само побољшање у појединачним секторима, већ темељне промене које би обухватиле и економске услове, запошљавање и животни стандард. 

Њихово незадовољство подсећа на сличне протесте у Непалу, где су омладински покрети срушили владу након насилних немира и бројних жртава. Тамо је непосредни повод била забрана друштвених мрежа, што је додатно распламсало гнев јавности.

И у другим земљама света млади људи предводе талас протеста. У Француској је средином септембра више од пола милиона људи изашло на улице, уз сукобе са полицијом и упаде у институције. 

У Бугарској су грађани протестовали против политичке корупције, док су у Холандији десничарски активисти водили масивне антиимиграционе протесте. Италија је била погођена масовним демонстрацијама због ситуације у Гази, током којих је дошло до жестоких сукоба са полицијом.

Тренутна ситуација у Мароку показује растуће незадовољство младих грађана због социјалних и економских неједнакости, као и због перципираног јаза између свакодневних проблема становништва и државних приоритета. 

Протести Генерације З могли би представљати прекретницу у политичком животу те северноафричке земље.