Како би се НАТО распао за 3 дана: Генерал предвиђа трагичну судбину пакта у ОВОМ случају

Ово је сценарио којег се плаши сваки војни стратег у Европи, али се никад није усудио да то гласно - све док то није урадио генерални секретар НАТО Марк Руте, пише у ауторском чланку за “Дејли мејл” генерал Ричард Ширеф, бивши заменик врховног команданта савезничких снага Европе у оквиру Алијансе.

- Немојмо бити наивни. Ако председник Кине Си Ђинпинг пожели да нападне Тајван, прво би се побринуо да позове свог млађег партнера Владимира Путина у Москви, и каже му: “Хеј, ја ћу ово да урадим, а ти треба да их држиш заузетима у Европи нападом на територију НАТО” - рекао је недавно “Њујорк тајмсу” бивши холандски премијер и шеф западних оружаних снага, подсећа Ширеф.

То је највероватнији начин како ће се све развијати, пише Ширеф.

Крв ће кључати у Кремљу због тог омаловажавајућег описа Путина као пекиншког "млађег партнера", али то је тачан резиме, додаје он.

Русија, очајна за финансијском и војном подршком у рату против Украјине, могла би вишеструко да профитира делујући као кинески пас нападач - откривајући слабост НАТО-а и невољност САД под Доналдом Трампом да интервенишу.

Трампов мандат се завршава 2028. До тада, европски планови за појас одбрамбених утврђења дуж границе између Русије и балтичких држава биће у току.

Дакле, потенцијални добитак за Сија и Путина ако изненада нападну Запад је огроман. Али да би искористили ту предност, мораће брзо да делују. Налазимо се на ивици катаклизмичког сукоба суперсила на два фронта - сама дефиниција светског рата. Ево како би се он могао одвијати…

Понедељак, 3. новембар 2025.

12.00 GMT (14.00 у балтичким државама): Огромни нестанак струје у Вилњусу, главном граду Литваније, гаси кључне службе. Како болнице прелазе на агрегате, а банке обустављају рад, хаос се шири. Избијају пљачке и немири.

12.11: Локални нестанци струје пријављени су у Летонији и Естонији. Све три балтичке државе погођене су необјашњивим прекидима струје, али је Вилњус једини град без комплетног напајања.

15.16: Председник Литваније Гитанас Науседа проглашава ванредно стање у престоници због нереда и насиља. Војска се придружује полицији на улицама. Први извештаји указују да већина ухапшених нису литвански држављани већ агитатори из суседне Белорусије.

16.30: Министар енергетике Даиниус упозорава да је нестанак изазван сајбер нападом на националну мрежу, која је у фебруару прешла са совјетског система BRELL на мрежу Европске уније. Да би се спречило ширење вируса, очигледно уграђених у стару инфраструктуру, балтичке државе су искључене из мреже ЕУ.

18.15: Усред растућих немира, уводи се полицијски час. У Естонији, председник Алар Карис уводи исте кораке. Шведска и Пољска нуде да пошаљу агрегате, али они неће бити у функцији најмање 36 сати.

20.20: Проблеми са струјом у Британији, Француској и Немачкој изазивају панику. Полиција појачава патроле. У Британији, премијер Кир Стармер обраћа се нацији апелујући на смиреност.

Уторак, 4. новембар

07.00 GMT: Председник Русије Владимир Путин објављује да се, због немира у околним нацијама, трупе у Калињинграду стављају у пуну приправност и померају ка граници са Литванијом. Такође се мобилишу две пуне оклопне дивизије и механизована пешадијска дивизија у Белорусији – добрано преко 60.000 војника. Још једна тенковска дивизија месецима налази се код источне граници Естоније, наводно у припреми за акцију у Украјини.

08.10: Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен покушава хитно да ступи у контакт са Кремљом. Како не успева да разговара са Путином, она упозорава његовог министра спољних послова Сергеја Лаврова да се упад у Литванију неће толерисати. Лавров узвраћа да руско становништво у Вилњусу нападају националистичке групе и да их Москва неће напустити.

11.35: Долази до окршаја на обалама језера Виститис, близу границе Литваније са Пољском и Калињинградом. Ово је северни крај коридора Сувалки, потеза дугог 100 км који је једина копнена граница између три балтичке земље и остатка ЕУ. Литвански и чешки војници размењују ватру са непознатим герилским снагама. Убијена су два НАТО војника, а један нападач је заробљен. Он тврди да је проруски Литванац, али његов изглед и руски дијалект га одају као Чечена – односно, скоро сигурно плаћеника из Чеченије.

11.48: Путин тврди да су руске снаге у Калињинграду под ватром од стране “ратохушкачких литванских побуњеника” и наређује инвазију да заузме коридор Сувалки. Ескадрила борбених авиона Су-27 и МиГ-31 надлеће ниско преко границе, праћена са два МиГ-а 31 наоружана пројектилима “кинжал”. Ови авиони су део 132. комбиноване ваздухопловне дивизије руске Балтичке флоте, коју одржава 689. гардијски ловачки пук, а који оперише са ваздушне базе Чкаловск. Порука је јасна: Русија полаже право на доминацију у ваздуху.

12.02: Генерални секретар НАТО Марк Руте објављује да се активира одбрамбену клаузулу алијансе, Члан 5. Приватно је очајан: председника Трампа у његовом приватном дому у Мар-а-Лагу на Флориди, где је 8 ујутро, помоћници очигледно још нису пробудили. Руте је кратко разговарао са америчком министром одбране Питом Хегсетом, чији је одговор био: “Члан 5? У теорији да, али шта то значи у стварности? Да ли ви озбиљно тражите од председника САД да објави рат Русији због пар нисколетећих авиона? Будите реални!“

13:26: У подземној кабинету за брифинг за ванредне ситуације (Кобра) у Vajtholu. начелник штаба авијације, маршал Ричард Најтон, упозорава Стармера да би било неразумно користити РАФ за потискивање у циљу стицања ваздушне надмоћности над балтичким државама. Председник Пољске Карол Навроцки упозорава Русију да се држи даље од њиховог ваздушног простора. Руска ваздушна одбрана у Калињинграду је застрашујућа и укључује С-300 и напредније системе С-400 “гроулер”.
 

Среда, 5. новембар

06.30 GMT: ЕФП, борбена група НАТО трупе у Рукли (Литванија), је под артиљеријском ватром Русије. Ова мултинационална одбрамбена снага, углавном састављена од немачких војника, заједно са војницима из земаља Бенелукса, Норвешке и Чешке, смештена је око 112 км од Виљнуса. Њена улога је да подржи литванску механизовану пешадијску бригаду – али многе од тих трупа су повучене да се боре против плаћеничких побуњеника који изазивају нереде у Виљнусу. ЕФП са око 1.700 војника трпи више од 50 жртава пре него што је група присиљена да се повуче.

09.00: НАТО, западна војна алијанса која је надгледала мир у Европи скоро 80 година, јавно се распада путем друштвених мрежа. Трамп пише на "Truth социал": “Разговарао сам са Путином. ОДЛИЧАН позив. Литванија је пропала земља, треба јој стабилност, а тамо има много руског народа.“

15.35: Министар одбране Велике Британије Џон Хили јавља Кобри да су руски тенкови ушли у Вилњус пре 30 минута, подржани ваздушном ватром. Нестанак струје онемогућава организовани отпор. Финска и Пољска обећавају помоћ, али је Сувалки коридор под руском контролом, па је слање појачања скоро немогуће.

Четвртак, 6. новембар

04.00 GMT (Пекинг, подне): Председник Си хвали Русију што “брани своје грађане” и обећава пуну подршку и у Литванији и у Украјини. Ова подршка укључује десетине хиљада ускладиштених граната калибра 122mm и 152mm које су хитно потребне руским артиљерцима, као и испоруку хиперсоничних ракета ДФ-17 које могу да се лансирају са преко 1.500 км удаљености и које су способне да избегну готово сваку ПВО. Си топло аплаудира Путину који је, како каже, разоткрио НАТО као “папирног тигра”.

18.00 (02.00 у Пекингу, наредни дан): Пекинг покреће ракетни напад без преседана на Тајван, густо насељено острво око 150 км од копнене Кине. Хиљаде ракета парају ноћно небо, циљајући ваздухопловне снаге Тајвана и његове луке и командне центре, ракетне лансере, радарске станице и електронске инсталације против дронова. Следи рој од десетина хиљада дронова, могуће чак 100.000. Већина је усмерена на војне циљеве, али четвртина њих бомбардује престоницу Тајпеј, програмирани за прецизне ударе на станове утицајних тајванских личности. Политичари, новинари, пословни лидери, сви са својим породицама, убијени су у својим домовима.

21.00 (17.00 у Вашингтону): Трамп прети Кини “мајком свих санкција”, ако одмах не прогласи прекид ватре, али не нуди војну помоћ Тајвану, иако је прошле године током кампање обећао да ће “бомбардовати Пекинг до краја” у случају инвазије.

Петак, 7. новембар

01.00 (9.00 на Тајвану): Кинески ратни бродови опкољавају острво, спроводећи блокаду.

02.00: Таласи кинеских специјалних снага скачу падобраном на Тајван, суочавајући се са јаким отпором док покушавају да неутрализују последњу преосталу ПВО на острву. Постаје јасно да је више од половине владе у Таипеју и низ средње рангираних официра из војске, као и трећина њихових борбених пилота, погинуло у нападима дронова. Сви информативни канали су угашени.

04.00: Око 750.000 кинеских војника окупља се на обали Тајванског мореуза. Пет огромних баржи, са продужним десантним рампама дугим 90 м, спремају се за вишеструке прелазе.

12.30: Бела кућа приватно потврђује Даунинг стриту да САД не намеравају да се боре како би спасиле Тајван. Трамп то види као “велику, лепу прилику” за Америку да постане водећи произвођач електронских полупроводника на Западу, прекидајући монопол Тајвана. Све пословне трансакције са Кином се суспендују.

13.47: Француски председник Емануел Макрон, чија влада је јачала трговинске везе са Кином, издаје саопштење којим признаје право Сија да анектира Тајван и нада се да се преузимање може да се заврши без даљег насиља. Уништена влада острва предаје се шест сати касније.

За само пет дана, глобални баланс моћи се радикално мења. Кина је освојила оно што је дуго желела. Русија је обезбедила коначно освајање Украјине и започела поновно преузимање балтичких држава. Европа се припрема за нову алијансу са Далеким Истоком.

Блиц