КАКО ПРЕПОЗНАТИ ВЕШТИЦУ И ПОСЛАТИ ЈЕ У ПАКАО?! Методе мучења хиљада невиних жена од Средњег до 18. века ЛЕДЕ КРВ У ЖИЛАМА!
Није само Средњи век био мрачно доба за жене, тако је било и пре и после њега
Према народном веровању, вештице су биле жене које су се својим наднаравним моћима служиле како би, из чисте злобе, наудиле људима, животињама и биљкама. У помахниталој машти необразованих и празноверних, биле би окривљене за недаће у распону од помора стоке до епидемија куге, а неретко су, ни криве ни дужне, завршавале на ломачама. Ово су неке занимљивости о вештицама које можда нисте знали.
Како да УШТЕДИТЕ ПРИ КУПОВИНИ ГОРИВА врхунског квалитета? Потребан вам је само ПАМЕТНИ ТЕЛЕФОН, а можете да добијете и БОНУС ОД 500 ДИНАРА!
УКРАЈИНА ПОЧИНИЛА ЗЛОЧИНЕ ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ У ДОНБАСУ: Сваког дана стижу застрашујући докази о свирепим ликвидацијама!
АЛБАНЦИ УПАЛИ У АМЕРИКУ, ДРАМА НА ГРАНИЦИ: Сада задају Бајдену главобољу, ето тако је било Србима на Косову
1. Премда је прва асоцијација на прогоне вештица средњи век, ова пракса започела је још у античком Риму, а строге казне за вештичарење спомињу се и у Библији. Занимљиво, највише наводних "ђавољих сарадница" на ломачама је завршило током раног новог века – готово педесет хиљада! Оно по чему средњи век има примат јесу маштовите методе којима се изнуђивало признање оптужених за шуровање с нечистим силама, о чему говори и злогласни "Malleus Malleficarum", приручник за лов и кажњавање вештица.
2. Угарски краљ Коломан 1100. је забранио прогоне вештица, отписујући њихово постојање као празноверје. Тек у четрнаестом веку, папа Јован XXII dao је допуштење за лов на вештице, а ова пракса је у западној и средњој Европи потрајала све до друге половине осамнаестог века.
3. Према средњовековном немачком веровању, вештица је жена рођена у постељици, и то након што се уда. Претвара се у животињу – најчешће црну мачку или птицу – па напада уснуле праведнике. Може се провући чак и кроз кључаоницу, а омиљене жртве су јој невина дечица, коју радо гуши или гнечи. Некрштена деца или црвенокосе особе такође су сматране изгледним кандидатима за претварање у вештицу. У руралним крајевима Енглеске, било је раширено празноверје да телећа јетра, у коју је забодено неколико игала, делује као моћан амулет против вештичјих урока, посебно оних који су бачени због зависти.
4. Веровало се да вештице дању живе као обичне жене, док се ноћу мажу посебном машћу па на метли лете на састанке с "колегицама", који се одржавају на раскрсницама, под крошњама ораха или на сметишту, по могућству током пуног месеца. Могу се препознати, а њихове зле чини поништити на литургији током Бадње вечери, уз помоћ крста, бршљана или белог лука. Ни средњовековна Кина није била поштеђена таквих бесмислица, с тим да су се идеалном локацијом за вештичарење, бацање злих чини и сличне нечисте активности сматрале куће у којима нема – мишева! Ови глодари су, наиме, сматрани ултимативном заштитом од било какве магије.
5. Ноћ вештица, дан који се обележава резбарењем бундева и дељењем слаткиша деци, већина ће повезати с Америком, али заправо је европског порекла. У ноћи 31. октобра славио се, наиме, келтски празник Самхаин, који је означавао крај жетве и припрему за дугачко зимско раздобље. Веровало се да у тој ноћи граница између царства живих и мртвих нестаје, а функција свећа постављених у изрезбарене плодове – не бундеве него репе – била је да се отерају вештице, демони и остале непријатељски расположени ентитети. Обичај су, средином деветнаестог века, у Сједињене Америчке Државе донели ирски досељеници, а Американци су репе, које се у њиховој домовини нису толико садиле, заменили бундевама.
6. Мандрагора је једна од најстаријих биљака којима су се приписивале чаробне моћи. Будући да њен корен изгледа попут нагог човека, древни Египћани сматрали су је симболом љубави, поклоном врховног бога Ра. У античкој Грчкој, називала се Киркином биљком и користила као талисман, а Римљани су је, свесни чињенице да њен корен делује наркотично, употребљавали као средство за успављивање при хируршким захватима. У средњем веку, било је раширено празноверје да настаје из семена обешеног човека, па да вришти кад се чупа. Такође се узимало као "научна чињеница" да вештице знатан део својих моћи црпе из завршетака на бази мандрагоре, уз прстохват црне бунике и велебиља.
7. Кад је кромпир у шеснаестом веку из Јужне Америке пренесен у Европу, народ је ово поврће гледао преким оком. Како су га ботаничари погрешно прогласили "рођаком" велебиља, халуциногене биљке која се повезивала с магијским ритуалима, народ га је почео повезивати с вештицама и штовањем ђавола. За право су му дали црквени ауторитети, накарданом логиком да крампир, будући да се не спомиње у Библији, није подесан за јело.
8. Праћено мржњом, глупошћу и празноверјем, суђење вештицама у Салему између фебруара 1692. и маја 1693. на оптуженичку клупу је довело више од две стотине невиних људи. Њих деветнаестеро – четрнаест жена и петорица мушкараца – проглашено је кривима за вештичарење, шуровање с Нечастивим и сличне радње те осуђено на смрт. Супротно увреженом мишљењу, нико од њих није завршио на ломачи – већина је обешена.
9. Инквизиција, црквено-државни истражни и кривични суд који је у католичким земљама деловао од тринаестог па чак до осамнаестог века, у уху данашњег човека има тек један призвук: мучење. Ваља, међутим, знати да је ова институција била знатно комплекснија. Прве одредбе о организованом прогону кривоверника 1184. је донео папа Луцијан ИИИ, а инквизицију је 1232. формално успоставио папа Гргур IX., прописавши строга правила поступка и поверивши их папиним комесарима – инквизиторима. Окривљени, који се није јавно одрекао непожељног уверења, био би предан световној власти, која је извршила пресуду. Повод настанку инквизиције била је појава дуалистичких праваца и других јеретичких група, да би се њена јурисдикција од средине тринаестог века проширила на врачање, вештичарење и магијске обреде. Занимљиво, инквизиторима је у почетку било забрањено да лично обављају телесно мучење – као надзорници, могли су да дају упутства световним властима и да бележе оптуженикова признања. Касније, кад су за то добили дозволу, као једну од најефикаснијих направа за извлачење признања често су користили тзв. "вештичји јарац", пирамиду на коју су осумњичене вештице спуштали конопцима све док им се шиљак не би забио у вагину или анус.
10. Енглески краљ Хенри ВИИИ одбацио је другу жену, Ану Болен, зато што није могла да му подари наследника. Године 1536. сиротицу је лажно оптужио за вишеструку прељубу, због чега је – заједно са братом и неколицином наводних љубавника – смакнута декапитацијом. И пре формалне оптужбе, подмукли монарх почео је да оцрњује краљицу, тврдећи да га је освојила чарањем. Као доказ у прилог својој тези навео је чињеницу да је имала шест прстију на руци, што се у оно време сматрало обележјем вештица.
11. У шеснаестом веку, у Шкотској је створена једна од најокрутнијих направа намењених подчињавању жена. Вештичја узда, како се ова метална конструкција поспрдно називала, стављала се на главе преступница, најчешће "вештица" које су дрско одговарале мужевима или оних које су радо оговарале. Имала је троструку сврху: ућуткати "горопадницу", задати јој страховиту физичку бол (након вишедневног ношења настајала су тешка оштећења ткива) и јавно понижење (жене које су ходале около с оваквим брњицама пролазници су несмиљено вређали, каткад и гађали трулим поврћем). Направа је ишла око главе, а посебан шиљак гурао се у уста жртве, стишћући језик према доле онемогућавајући јој говор.