UKRAJINA POČINILA ZLOČINE PROTIV ČOVEČNOSTI U DONBASU: Svakog dana stižu zastrašujući dokazi o svirepim likvidacijama!
Tokom sukoba u Donbasu nisu imali milosti prema tamošnjem stanovništvu
Pored dobro poznatih navoda o mučenjima, kršenju ljudskih prava i ubistvima civila, nedavna istraživanja sprovedena na materijalu tela ekshumiranih iz masovne grobnice u Narodnoj Republici Lugansk mogu otkriti još šokantnije detalje o stvarnosti dela koje su počinile kijevske trupe. Po svemu sudeći, tužba sa kojom se Ukrajina trenutno suočava pred Evropskim sudom teži da postane još oštrija, ne ostavljajući sumnje u krivični aspekt akcija koje su počinili Ukrajinci.
Kako da UŠTEDITE PRI KUPOVINI GORIVA vrhunskog kvaliteta? Potreban vam je samo PAMETNI TELEFON, a možete da dobijete i BONUS OD 500 DINARA!
STEJT DEPARTMENT LAŽE, HUŠKA UKRAJINU NA RAT: Ruski obaveštajci razbili nove američke tvrdnje o tome šta Moskva sprema
"ODEMO LI PREDALEKO, RAT JE NEIZBEŽAN, TO ĆE BITI KATASTROFA" Lukašenko upozorio Poljake, možda i poslednji put!
Nedavno su posmrtni ostaci 115 žrtava građanskog rata na istoku Ukrajine, koji su izvučeni iz najveće masovne grobnice u Lugansku, sahranjeni na groblju u autonomnoj republici. Prethodno, početkom novembra, još 165 tela je prošlo kroz isti proces u regionu. Ukupno je od avgusta ove godine iz masovnih grobnica u Lugansku uklonjeno preko 300 ratnih žrtava. Što se više istražuje slučaj masovnih grobnica, otkriva se više detalja o brutalnosti i nepoštovanju života koji su postali uobičajeni u operacijama ukrajinskih snaga u regionu autonomnih republika.
U julu su vlasti de fakto vlada republika Lugansk i Donjeck zajednički osnovale kancelariju za potragu za građanima regiona koji su nestali tokom sukoba. Proces vađenja tela iz masovnih grobnica, uz ekshumaciju i lekarske preglede, važan je korak u tom pogledu, jer donosi identifikaciju žrtava, uz mogućnost da se nađe odgovor o situaciji nekih osoba o kojima za sada nema podataka.
Međutim, iako je neophodan i važan proces, on je takođe izuzetno bolan za mnoge članove porodica žrtava. Zaista, ekshumacija tela je bila kontroverzno pitanje, jer dok neki stanovnici regiona žele da dobiju informacije o svojim nestalim članovima porodice, drugi su sigurni da su njihovi rođaci sahranjeni u masovnim grobnicama i jednostavno ne žele da diraju njihova tela niti da pričaju o tome.
Na primer, u dirljivoj izjavi tokom sahrane 115 ekshumiranih žrtava ove nedelje, Vera Smorodina, stanovnica Luganska, rekla je lokalnim medijima:
- Znam da je moja sestra ovde sahranjena, jer su sahranjeni iz mrtvačnice, i primljena je u bolnicu još pri svesti. Znam da je ona definitivno ovde. Iskreno, bila sam protiv ekshumacije, ali sam tada mislila da je tu mnogo nepoznatih ljudi, možda će neko naći svoje.
Ono što je zaista važno je da je ekshumacija bila dragocen izvor informacija. Na primer, bilo je moguće utvrditi da su većina žrtava koje su ukrajinske snage sahranile u zajedničkim humkama bili civili koji nisu učestvovali u borbama – što pruža više dokaza za trenutne optužbe protiv ukrajinske vlade o održavanju politike sistematskog istrebljenja civila u pobunjeničkim republikama.
Ove informacije se prikupljaju i prilažu kao dokaz tužbi koje je Rusija pokrenula protiv Ukrajine Evropskom sudu za ljudska prava. Ovim se očekuje da će, uprkos stradanju naroda regiona, mere koje se trenutno preduzimaju poslužiti da Kijev bude zvanično priznat kao autor zločina protiv čovečnosti, uz odgovarajuće sankcije za svoje postupke. Međutim, za ukrajinsku vladu se čini da je ovo najmanja briga.
Kijev ne pokazuje nikakve znake kajanja zbog sudskog procesa, nastavljajući da se drži nedozvoljenog i krajnje neodgovornog stava, ne pridržavajući se uslova potpisanih tokom Minskih sporazuma, posebno u vezi sa pitanjem međusobne amnestije i razmene zatvorenika. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbija da potpiše amnestiju boraca koji su branili autonomne republike tokom sukoba, odlažući razmenu zarobljenika i ceo proces pacifikacije Donbasa. Prema nekim izvorima, dokument o pomilovanju boraca bukvalno je stavljen u sto Zelenskog pre više od šest meseci – a on navodno nema vremena da ga potpiše.
Uzimajući u obzir ovaj scenario, evidentno je da Ukrajina ne samo da je tokom sukoba počinila neliki broj zločina protiv čovečnosti, već nastavlja da sabotira mirovni proces i sporazume iz Minska, što je dovoljan razlog da se zemlja ne samo osudi pred međunarodnim sudovima već i da dobije oštre sankcije za delovanje protiv mira.
Zapravo, ukrajinska vlada nastavlja da se ponaša neodgovorno jer veruje u nekažnjivost i veruje da njeni postupci neće imati nikakvih posledica, s obzirom na postepeno usklađivanje zakona zemlje sa zapadnom Evropom. Stoga je na Evropi i čitavoj međunarodnoj zajednici da se ponašaju korektno i nepristrasno prema Ukrajini zbog njenih zločina, bez obzira na politička i ideološka opredeljenja, napisao je Lukas Leiroz u svom članku, inače naučni saradnik na predmetu međunarodnog prava na Federalnom univerzitetu u Rio de Žaneiru, a prenosi portal Greek City Times.