"Канада је следећа Украјина!" Трампов бивши саветник шокирао изјавама: Открио и праве мотиве за анексију Гренланда

Ово је рекао је за Дејли мејл његов бивши архитекта кампање Стив Бенон.

- Следећа велика ствар биће Канада. Канада је следећа Украјина јер не могу да бране своју северну арктичку границу, а Кина ће је одмах заузети, рекао је бивши главни стратег Беле куће Бенон. 

- Не могу да је бране, а Трамп ће се веома лоше понашати према Канади.

Током свог првог мандата, Трамп је формирао арктичку радну групу која је продубила његово разумевање геостратешког значаја Гренланда и истакла забринутост због арктичке рањивости Канаде.

Бивши званичници Беле куће рекли су за Дејли мејл да је Трамп дуго био забринут због акција Кине на Арктику, након што се 2018. године описао као „квази-арктичку државу“. Канада такође успоставља ближе везе са Кином, што прети да затегне њене постојеће односе са Сједињеним Државама.

Канадски премијер Марк Карни изазвао је забринутост међу Американцима када је посетио Кину први пут после скоро деценије и описао кинеског председника Си Ђинпинга и Кину као „стратешке партнере“. Карни је такође стао на страну Данске и савезника из НАТО-а у вези са интересовањем председника Трампа за поновно преузимање Гренланда, рекавши новинарима да је председник Си „пронашао много заједничког језика“ са америчким интересима на острву.

Карнијеви коментари ће сигурно изазвати забринутост у Трамповој администрацији, јер је председник и даље познат по својој сумњи према страним активностима на западној хемисфери.

Трамп је сигнализирао да његова обновљена жеља да стекне Гренланд има више везе са држањем Русије и Кине ван стратешки важног региона.

Након Венецуеле свет озбиљно схвата Трампа

Након што је војна операција у Венецуели довела до хватања и хапшења венецуеланског диктатора Николаса Мадура, свет озбиљно схвата Трампову примену Монроове доктрине.

- Моронова доктрина је сјајна ствар, али ми смо је знатно превазишли. Сада је зову Донроова доктрина, рекао је председник новинарима након завршетка мисије.

Монроову доктрину стару двеста година изнео је председник Џејмс Монро заједно са својим ратним секретаром Џоном К. Калхуном и државним секретаром Џоном Квинсијем Адамсом, који су радили на учвршћивању америчке позиције на западној хемисфери.

- Било је веома важно, али смо заборавили на то. Више то не заборављамо, рекао је Трамп новинарима након мисије у Венецуели. „Према нашој новој стратегији националне безбедности, америчка доминација на западној хемисфери никада више неће бити доведена у питање.“

„Донроова доктрина“ проширује тај идеал како би љубоморно бранила целу западну хемисферу од растућег утицаја Русије и Кине.

Током своје конференције за новинаре, Трамп је чак артикулисао „Трампову последицу“ Монроове доктрине, стављајући себе у исту категорију као Теодор Рузвелт, који је 1905. године написао свој „додатак“ наглашавајући важност очувања реда у западној хемисфери за Сједињене Државе.

Док су неки стручњаци за спољну политику били изненађени када су видели да се председник позива на историјске корене за своју визију, други су препознали реторику наведену у Стратегији националне безбедности Беле куће објављеној у новембру.

Документ од 33 странице детаљно описује „Трампов амандман“ као разуман потез да се „конкурентима ван хемисфере ускрати могућност да распореде снаге или друге претеће капацитете“ у истој хемисфери као и Сједињене Државе. Текст наводи председниково очекивање да ће лидери западне хемисфере сматрати Сједињене Државе својим првим партнером, али суптилно напомиње да „ћемо (на различите начине) обесхрабрити њихову сарадњу са другима“.

Мисија у Венецуели дала је свету први увид у „разноврсна средства“ која су Сједињене Државе спремне да користе да би створиле повољнију климу за америчке интересе, извештава "Daily Mail".