Кина више нема стрпљења, Си Ђинпинг хитно реаговао због рата на Блиском истоку: Више се не држе по страни, послали упозорење целом свету

Кина је до сада била тихи - али ипак кључни - актер у рату са Ираном. 

То се, међутим, променило у уторак, кад је Пекинг осудио америчку блокаду иранских лука као “опасну и неодговорну”. 

Председник Си Ђинпинг упозорио је на опасност повратка “закону џунгле” и представио предлог од четири тачке о унапређењу мира и стабилности на Блиском истоку.

Према НБЦ-у, ова кинеска јавна интервенција је била до сада најзначајнија, док се Пекинг - који има блиске везе са Ираном - суочава са растућим притиском да искористи свој утицај да допринесе окончању рата. Део тог притиска долази управо од америчке војне блокаде, која је узнемирила највећег светског увозника сирове нафте.

Више од половине кинеских енергетских потреба пролази кроз Ормуски мореуз, којим иначе протиче петина светских залиха нафте и гаса.

Кина се држала по страни, а онда се Си Ђинпинг огласио

Кина је раније критиковала и америчко-израелске нападе на Иран и иранске осветничке ударе на заливске земље, позивајући на мирно решавање кризе. 

Међу онима који су истицали кључну улогу Кине у довођењу Ирана за преговарачки сто био је и амерички председник Доналд Трамп.

Ипак, сам Си није давао значајније изјаве, све до уторка кад је поручио да међународни правни поредак “мора бити заштићен”.

- Он не сме да се селективно примењује или игнорише, нити се свету сме дозволити да се врати закону џунгле - рекао је он током састанка у Пекингу са шеиком Халедом бин Мохамедом бин Заједом ал Најаном, престолонаследником Абу Дабија.

Престолонаследник је само један од неколико страних званичника који су последњих дана посетили Пекинг. 

Шпански премијер Педро Санчез, који је Кину посетио четврти пут за исто толико година, рекао је у уторак да му је “веома тешко да нађе друге саговорнике, осим Кине, који могу да реше ову ситуацију”. Санчез је још раније изазвао Трампов бес због одбијања да дозволи САД да користе шпански ваздушни простор или заједничке војне базе за рат у Ирану.

За Пекинг је ово деликатно балансирање, јер настоји да избегне директну конфронтацију са САД, уочи Трампове дуго најављиване посете следећег месеца.

"Кина не жели војно да се укључи"

Иако је Кина боље позиционирана од многих азијских суседа да издржи глобалну енергетску кризу изазвану затварањем Ормуског мореуза, продужени рат могао би озбиљно да угрози њену економију и енергетску безбедност. Пекинг је посебно забринут због могућих иранских осветничких напада одмазде на заливске земље, где има значајне пословне интересе.

Ипак, како је НБЦ-у рекао Џу Фенг, декан Факултета за међународне студије Универзитета у Нанкингу, Кина не жели војно да се укључи на Блиском истоку.

- Таква интервенција била би тежак ударац нашем, већ прилично осетљивом односу са САД - рекао је он.

Упућени извори рекли су CNN-u да Кина, према америчким обавештајним извештајима, планира да у наредним недељама испоручи Ирану ново наоружање за противваздушну одбрану. Ова информација је навела Трампа да запрети Кини додатним царинама.

- САД ће увести додатне царине од 50% Кини ако Пекинг икада буде ухваћен да шаље војну помоћ Ирану - упозорио је он.

Пекинг је то негирао. Портпарол кинеског Министарства спољних послова рекао је да ће Кина предузети “контрамере” ако САД искористе те наводе као “изговор” за нове царине.

Како указује НБЦ, Кина већ дуго представља кључни ослонац за Иран опхрван тешким санкцијама, који око 80% свог извоза сирове нафте шаље управо Кини - по сниженим ценама и преко флоте застарелих танкера “из сенке”. Ипак, Иран чини релативно мали део укупног кинеског увоза нафте, што Пекингу даје специфичну полугу утицаја над Техераном.

Кинески танкери у Ормуском мореузу

Делује да веома мали број кинеских бродова тренутно пролази кроз Ормуски мореуз, где је саобраћај практично замро.

- Појачавањем притиска на флоту из сенке и иранске нафтне руте ка Кини, Трампова администрација нада се да ће Пекингу, највећем купцу Техерана, постати довољно непријатно да тихо искористи свој утицај и подстакне Иран да ограничи свој нуклеарни програм или регионалне активности - рекла је НБЦ-у Алисија Гарсија-Ереро, економиста банке Натиксис.

- Али, то је лакше рећи него учинити – додала је она.

Кина има резерве за више од 100 дана

Процењује се да Кина – која годинама повећава своје залихе нафте – има резерве довољне за више од 100 дана. Такође увози нафту из више земаља, наставља да се ослања на угаљ и у великој је мери енергетски самодовољна.

- То ублажава утицај било ког појединачног уског грла у Заливу или поремећаја у снабдевању из Ирана – рекла је Гарсија-Ереро.