Kina više nema strpljenja, Si Đinping hitno reagovao zbog rata na Bliskom istoku: Više se ne drže po strani, poslali upozorenje celom svetu

Kina je do sada bila tihi - ali ipak ključni - akter u ratu sa Iranom. 

To se, međutim, promenilo u utorak, kad je Peking osudio američku blokadu iranskih luka kao “opasnu i neodgovornu”. 

Predsednik Si Đinping upozorio je na opasnost povratka “zakonu džungle” i predstavio predlog od četiri tačke o unapređenju mira i stabilnosti na Bliskom istoku.

Prema NBC-u, ova kineska javna intervencija je bila do sada najznačajnija, dok se Peking - koji ima bliske veze sa Iranom - suočava sa rastućim pritiskom da iskoristi svoj uticaj da doprinese okončanju rata. Deo tog pritiska dolazi upravo od američke vojne blokade, koja je uznemirila najvećeg svetskog uvoznika sirove nafte.

Više od polovine kineskih energetskih potreba prolazi kroz Ormuski moreuz, kojim inače protiče petina svetskih zaliha nafte i gasa.

Kina se držala po strani, a onda se Si Đinping oglasio

Kina je ranije kritikovala i američko-izraelske napade na Iran i iranske osvetničke udare na zalivske zemlje, pozivajući na mirno rešavanje krize. 

Među onima koji su isticali ključnu ulogu Kine u dovođenju Irana za pregovarački sto bio je i američki predsednik Donald Tramp.

Ipak, sam Si nije davao značajnije izjave, sve do utorka kad je poručio da međunarodni pravni poredak “mora biti zaštićen”.

- On ne sme da se selektivno primenjuje ili ignoriše, niti se svetu sme dozvoliti da se vrati zakonu džungle - rekao je on tokom sastanka u Pekingu sa šeikom Haledom bin Mohamedom bin Zajedom al Najanom, prestolonaslednikom Abu Dabija.

Prestolonaslednik je samo jedan od nekoliko stranih zvaničnika koji su poslednjih dana posetili Peking. 

Španski premijer Pedro Sančez, koji je Kinu posetio četvrti put za isto toliko godina, rekao je u utorak da mu je “veoma teško da nađe druge sagovornike, osim Kine, koji mogu da reše ovu situaciju”. Sančez je još ranije izazvao Trampov bes zbog odbijanja da dozvoli SAD da koriste španski vazdušni prostor ili zajedničke vojne baze za rat u Iranu.

Za Peking je ovo delikatno balansiranje, jer nastoji da izbegne direktnu konfrontaciju sa SAD, uoči Trampove dugo najavljivane posete sledećeg meseca.

"Kina ne želi vojno da se uključi"

Iako je Kina bolje pozicionirana od mnogih azijskih suseda da izdrži globalnu energetsku krizu izazvanu zatvaranjem Ormuskog moreuza, produženi rat mogao bi ozbiljno da ugrozi njenu ekonomiju i energetsku bezbednost. Peking je posebno zabrinut zbog mogućih iranskih osvetničkih napada odmazde na zalivske zemlje, gde ima značajne poslovne interese.

Ipak, kako je NBC-u rekao Džu Feng, dekan Fakulteta za međunarodne studije Univerziteta u Nankingu, Kina ne želi vojno da se uključi na Bliskom istoku.

- Takva intervencija bila bi težak udarac našem, već prilično osetljivom odnosu sa SAD - rekao je on.

Upućeni izvori rekli su CNN-u da Kina, prema američkim obaveštajnim izveštajima, planira da u narednim nedeljama isporuči Iranu novo naoružanje za protivvazdušnu odbranu. Ova informacija je navela Trampa da zapreti Kini dodatnim carinama.

- SAD će uvesti dodatne carine od 50% Kini ako Peking ikada bude uhvaćen da šalje vojnu pomoć Iranu - upozorio je on.

Peking je to negirao. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da će Kina preduzeti “kontramere” ako SAD iskoriste te navode kao “izgovor” za nove carine.

Kako ukazuje NBC, Kina već dugo predstavlja ključni oslonac za Iran ophrvan teškim sankcijama, koji oko 80% svog izvoza sirove nafte šalje upravo Kini - po sniženim cenama i preko flote zastarelih tankera “iz senke”. Ipak, Iran čini relativno mali deo ukupnog kineskog uvoza nafte, što Pekingu daje specifičnu polugu uticaja nad Teheranom.

Kineski tankeri u Ormuskom moreuzu

Deluje da veoma mali broj kineskih brodova trenutno prolazi kroz Ormuski moreuz, gde je saobraćaj praktično zamro.

- Pojačavanjem pritiska na flotu iz senke i iranske naftne rute ka Kini, Trampova administracija nada se da će Pekingu, najvećem kupcu Teherana, postati dovoljno neprijatno da tiho iskoristi svoj uticaj i podstakne Iran da ograniči svoj nuklearni program ili regionalne aktivnosti - rekla je NBC-u Alisija Garsija-Erero, ekonomista banke Natiksis.

- Ali, to je lakše reći nego učiniti – dodala je ona.

Kina ima rezerve za više od 100 dana

Procenjuje se da Kina – koja godinama povećava svoje zalihe nafte – ima rezerve dovoljne za više od 100 dana. Takođe uvozi naftu iz više zemalja, nastavlja da se oslanja na ugalj i u velikoj je meri energetski samodovoljna.

- To ublažava uticaj bilo kog pojedinačnog uskog grla u Zalivu ili poremećaja u snabdevanju iz Irana – rekla je Garsija-Erero.