Ко ратује у Судану? Рудници злата као повод за масакре: Прокси конфликт Египта, Турске, УАЕ и Ирана (ВИДЕО)

Конфликт у Судану, разбуктан 2023. године, представља много више од локалног сукоба између војске и паравојних формација. Сукоб се може сасвим лако посматрати као геополитички рат за утицај у којем учествују регионалне и глобалне силе. 

Док је извор напетости био сукоб између две војне фракције, дубина проблема и међународни интереси показују да је у питању сложенија игра моћи. У овом чланку анализирамо хронологију конфликта, његов ток и геополитичку димензију са импликацијама за регион и свет.

Након свргавања председника Омара ал-Башира 2019. године, Судан је ушао у прелазни период са обећањима о цивилној управи. 

Две главне војне снаге у земљи, Суданска војска (САФ) и Снаге за брзу подршку (РСФ), биле су у савезу али са скривеним тензијама око интеграције РСФ у структуре војске, контроле над рудницима и извозним токовима те политичког утицаја.

Отворени сукоб избио је 15. априла 2023. године у Картуму и брзо се проширио на друге делове земље. У првим месецима сукоб је био примарно између САФ и РСФ, док су друге војне формације и милиције, посебно у Дарфуру и Кордофану, почеле да учествују. 

Мапа конфликта:

Конфликт се проширио на више фронтова, укључујући градове, руралне области и покрајине са етничким тензијама, а од априла 2023. до октобра 2024. забележено је више од 8.900 инцидената насиља.

Хуманитарна ситуација у Судану драматично се погоршала. Милиони људи су расељени, пољопривреда је прекинута, а сиромаштво и глад су у порасту. Више од 14 милиона људи напустило је своје домове, док је економија земље у колапсу. 

Иако су повремени преговори и примирја покушани, сукоб не јењава, а територијална контрола и даље варира.

Скорашњи масакр у Ал-Фашеру приказао је колика зверства су свакодневница у Судану.

• Египат има директан интерес у Судану због контроле над Нилом, границама и стабилности региона.
• Блискоисточне земље, попут УАЕ, оптужене су за подршку РСФ путем оружја и логистике.
• Иран, Турска и други актери шаљу дронове и војну опрему, што потврђује шири глобални интерес за нестабилно стање у земљи. 

Судан је богат природним ресурсима, укључујући највише злато, руднике и стратешке луке, што привлачи међународне силе које користе конфликт за индиректну контролу и утицај.

Геополитички добитници у овом сукобу су актери који могу контролисати руднике, стратешке луке и логистичке коридоре, док су губитници Судан као држава и цивилно становништво, које трпи огромну хуманитарну кризу. 

Нестабилност у Судану утиче и на суседне земље, миграције и регионалну безбедност. Фрагментација земље и присуство ванлокалних актера указују да Судан постаје поприште глобалне игре моћи, док хуманитарна криза и прекид основних услуга додатно компликују ситуацију.

Геополитички, Судан је постао терен у којем се сударају интереси Египта, УАЕ, Турске, Ирана и других, а наставак конфликта може довести до фрагментације земље, продубљења хуманитарне кризе и ширења регионалне нестабилности. 

Важно је пратити војне сукобе, токове оружја, логистичке руте и ресурсе који кроз сукоб прелазе границе Судана, јер њихови ефекти имају реперкусије далеко изван земље.