Ko ratuje u Sudanu? Rudnici zlata kao povod za masakre: Proksi konflikt Egipta, Turske, UAE i Irana (VIDEO)

Konflikt u Sudanu, razbuktan 2023. godine, predstavlja mnogo više od lokalnog sukoba između vojske i paravojnih formacija. Sukob se može sasvim lako posmatrati kao geopolitički rat za uticaj u kojem učestvuju regionalne i globalne sile. 

Dok je izvor napetosti bio sukob između dve vojne frakcije, dubina problema i međunarodni interesi pokazuju da je u pitanju složenija igra moći. U ovom članku analiziramo hronologiju konflikta, njegov tok i geopolitičku dimenziju sa implikacijama za region i svet.

Nakon svrgavanja predsednika Omara al-Bašira 2019. godine, Sudan je ušao u prelazni period sa obećanjima o civilnoj upravi. 

Dve glavne vojne snage u zemlji, Sudanska vojska (SAF) i Snage za brzu podršku (RSF), bile su u savezu ali sa skrivenim tenzijama oko integracije RSF u strukture vojske, kontrole nad rudnicima i izvoznim tokovima te političkog uticaja.

Otvoreni sukob izbio je 15. aprila 2023. godine u Kartumu i brzo se proširio na druge delove zemlje. U prvim mesecima sukob je bio primarno između SAF i RSF, dok su druge vojne formacije i milicije, posebno u Darfuru i Kordofanu, počele da učestvuju. 

Mapa konflikta:

Konflikt se proširio na više frontova, uključujući gradove, ruralne oblasti i pokrajine sa etničkim tenzijama, a od aprila 2023. do oktobra 2024. zabeleženo je više od 8.900 incidenata nasilja.

Humanitarna situacija u Sudanu dramatično se pogoršala. Milioni ljudi su raseljeni, poljoprivreda je prekinuta, a siromaštvo i glad su u porastu. Više od 14 miliona ljudi napustilo je svoje domove, dok je ekonomija zemlje u kolapsu. 

Iako su povremeni pregovori i primirja pokušani, sukob ne jenjava, a teritorijalna kontrola i dalje varira.

Skorašnji masakr u Al-Fašeru prikazao je kolika zverstva su svakodnevnica u Sudanu.

• Egipat ima direktan interes u Sudanu zbog kontrole nad Nilom, granicama i stabilnosti regiona.
• Bliskoistočne zemlje, poput UAE, optužene su za podršku RSF putem oružja i logistike.
• Iran, Turska i drugi akteri šalju dronove i vojnu opremu, što potvrđuje širi globalni interes za nestabilno stanje u zemlji. 

Sudan je bogat prirodnim resursima, uključujući najviše zlato, rudnike i strateške luke, što privlači međunarodne sile koje koriste konflikt za indirektnu kontrolu i uticaj.

Geopolitički dobitnici u ovom sukobu su akteri koji mogu kontrolisati rudnike, strateške luke i logističke koridore, dok su gubitnici Sudan kao država i civilno stanovništvo, koje trpi ogromnu humanitarnu krizu. 

Nestabilnost u Sudanu utiče i na susedne zemlje, migracije i regionalnu bezbednost. Fragmentacija zemlje i prisustvo vanlokalnih aktera ukazuju da Sudan postaje poprište globalne igre moći, dok humanitarna kriza i prekid osnovnih usluga dodatno komplikuju situaciju.

Geopolitički, Sudan je postao teren u kojem se sudaraju interesi Egipta, UAE, Turske, Irana i drugih, a nastavak konflikta može dovesti do fragmentacije zemlje, produbljenja humanitarne krize i širenja regionalne nestabilnosti. 

Važno je pratiti vojne sukobe, tokove oružja, logističke rute i resurse koji kroz sukob prelaze granice Sudana, jer njihovi efekti imaju reperkusije daleko izvan zemlje.