Кога највише погађа блокада Ормуског мореуза? Најважније енергетски "уско грло" затворено, а ове четири државе су апсолутни губитници

- Иран, као одговор на нападе САД и Израела, неће дозволити пролаз кроз ову стратешки важну пловну руту. Ормуски мореуз је затворен. Напашћемо и спалићемо сваки брод који покуша да пређе мореуз - рекли су на иранској националној телевизији.

Приближно 20 процената укупне светске трговине нафтом пролази кроз овај уски морски пролаз између Ирана на северу и Омана на југу, што га чини најважнијим енергетским „уским грлом“ на планети.

У бројкама, то значи да између 20 и 21 милиона барела нафте и нафтних деривата пролази кроз мореуз сваког дана, или скоро петина глобалне потрошње нафте. Поред сирове нафте, Ормуски мореуз је кључан и за транспорт течног природног гаса (ТПГ). Процењује се да око четвртине светске трговине ТПГ-ом пролази кроз ову руту, углавном из Катара, једног од највећих светских извозника овог енергента.

Али неће сви бити подједнако погођени његовим затварањем.

Ко је највећи купац

Процењује се да око 84 одсто целокупног нафтног саобраћаја кроз мореуз иде у Азију, што јасно показује колико су азијске економије зависне од стабилности пловидбе у овом делу света. Највећи купци су Кина, Индија, Јапан и Јужна Кореја, које заједно чине скоро 70 одсто целокупног нафтног саобраћаја кроз Ормуски мореуз.

Кина је највећи увозник. Процењује се да земља свакодневно увози око 5,4 милиона барела нафте која пролази кроз Ормуски мореуз, што представља скоро половину укупног кинеског увоза нафте. Из тог разлога, свака озбиљна дестабилизација пловидбе кроз мореуз представља значајан ризик по енергетску безбедност Кине.

Индија је данас такође зависна од Ормуског мореуза, готово колико и Кина. Као трећи највећи потрошач нафте на свету, Индија задовољава велики део својих енергетских потреба увозом из земаља Персијског залива.

Процењује се да око 40 до 60 процената индијског увоза нафте долази из земаља Залива као што су Саудијска Арабија, Ирак, Уједињени Арапски Емирати и Кувајт. У апсолутном износу, Индија увози око 2 до 2,5 милиона барела нафте дневно која пролази кроз Ормуски мореуз, што је чини једним од највећих купаца енергије која се транспортује овом рутом.

Какво је стање са Европом

Европа је много мање директно зависна од ове руте. Око 15 процената укупног увоза нафте Европске уније долази из земаља Персијског залива, чији извоз скоро у потпуности пролази кроз Ормуски мореуз. Сједињене Америчке Државе су још мање директно зависне од ове руте, првенствено због снажне домаће производње и великог увоза из Канаде. Нафта из земаља Персијског залива чини око 10 до 12 процената увоза нафте у САД.

Али није увек било тако. У другој половини 20. века, пролаз је био кључна рута за снабдевање Сједињених Држава и Европе нафтом из Персијског залива. На пример, 2001. године, трговина нафтом из Персијског залива са Сједињеним Државама и ЕУ била је скоро двоструко већа него са Кином.

Након нафтних шокова 1970-их, западне економије су биле у великој мери зависне од нафте из региона. Током 1970-их и 1980-их, више од половине америчког увоза нафте долазило је из земаља ОПЕК-а, углавном из држава Персијског залива. Истовремено, Европа је добијала приближно 30 до 40 процената свог увоза нафте из региона. Пошто скоро сав извоз нафте из Саудијске Арабије, Кувајта, Ирака и других држава Залива пролази кроз Ормуски мореуз, пролаз је деценијама био једна од главних енергетских артерија западног света.

Почетком 2000-их, зависност је почела постепено да опада, иако је регион Залива наставио да игра важну улогу у снабдевању Запада. Сједињене Државе су и даље добијале око четвртину увезене нафте из Персијског залива, док су европске земље увозиле значајне количине енергије из Саудијске Арабије, Ирака и Кувајта.

Велика промена

Велика промена се догодила у последњих петнаестак година. Развој технологије вађења нафте и гаса из шкриљаца драматично је повећао домаћу производњу у Сједињеним Државама, док су европске земље постепено диверзификовале своје изворе снабдевања и повећавале увоз из других региона, укључујући Норвешку, Африку и Сједињене Државе. Истовремено, потражња за енергијом је снажно порасла у Азији, посебно у Кини и Индији.

Упркос новом поретку у прерасподели нафте, аналитичари у америчким медијима упозоравају да би сама ескалација сукоба могла да подигне цене нафте за неколико долара по барелу, док би озбиљнији поремећај пловидбе кроз Ормуски мореуз могао да подигне цене изнад 100 долара по барелу. Енергетски стручњаци стога упозоравају да би дуготрајна блокада пролаза готово сигурно изазвала глобалну рецесију.

Последице би се брзо прелиле на ширу економију. Скупља нафта значи скупље гориво, веће трошкове транспорта, раст цена хране и пораст трошкова многих индустријских производа.

Притисак због раста цена нафте би готово сигурно осетила и администрација америчког председника Доналда Трампа, што би могло имати значајне политичке последице уочи избора, јер су цене горива једно од најосетљивијих питања за америчке бираче.

Огроман значај

Географски гледано, Ормуски мореуз је изузетно осетљив. У најужем делу, широк је између 30 и 40 километара, док су стварни навигациони коридори широки само око три километра у сваком правцу, са додатним сигурносним појасом између њих. Због ове конфигурације, то је подручје где чак и релативно мали инцидент, а камоли потпуно затварање, може веома брзо да поремети глобалне ланце снабдевања енергијом.

Иако неке државе Залива последњих година покушавају да развију алтернативне нафтоводе који заобилазе Ормуски мореуз, њихов капацитет остаје ограничен. Процењује се да би, уколико би мореуз био затворен, само мали део извоза, око 5 до 7 милиона барела дневно, могао бити преусмерен на копнене руте, док би остатак био озбиљно угрожен.

Србија Данас/Јутарњи лист