Крај Европе какве познајемо? Ускоро ће све да се промени, "Стари континент" никад више неће бити исти

Приобаље Европе могло би бити неповратно промењено у наредних сто година, упозорава Европска агенција за животну средину (ЕЕА) наводећи да ниво мора расте све брже, а између 2006. и 2018. године забележен је пораст од 3,7 милиметара годишње, више него двоструко у односу на просечне вредности из 20. века, чиме би, према наводима бриселског Јуроњуза, нестале многе популарне и упечатљиве плаже Европског континента.

Уколико емисије штетних гасова остану високе, ниво мора могао би до 2100. године порасти између 63 центиметра и 1,02 метра.

У најгорем сценарију, који подразумева убрзано отапање поларних ледених капа, пораст нивоа мора могао би достићи и пет метара до 2150. године.

Острво Свети Стефан у Црној Гори налази се на првом месту листе најугроженијих плажа односно делова обала јер би према проценама научника могао да изгуби више од 200 метара обале до краја века.

На другом месту налази се плажа Порто Ђунко на Садринији која би, према проценама могла да остане без 107 метара обале, а на трећем месту је плажа Бенагил у Португалу чији се губитак процењује на 70 метара обале.

На четвртом и петом месту налазе се плаже на норвешком острву Верој, односно Ким Беј у Ирској које би могле да изгубе 58, тј. 40 метара обале.

Рејнисјфара на Исланду, једна од најопаснијих плажа света позната по црном вулканском песку, налази се на шестом месту и могла би бити додатно угрожена, са очекиваним губитком од 35 метара.

На седмом месту најугроженијих плажа и приобалних делова налази се плажа Мариније, једна од најбоље оцењених плажа у околини Нице, за коју студије предвиђају ерозију од скоро 35 метара до 2100. године.

Плажа Пасјача у Хрватској надомак Дубровника могла би бити потпуно избрисана до 2100. године, са прогнозираним повлачењем обале од 31 метар.

На последња два места, деветом и десетом, налазе се плаже у британском Корнволу којима прети губитак обале од 30 метара, и обала француске између Нице и Кана која би могла да изгуби до 28 метара обале.

Професор Ђорђо Будијон са Универзитета у Напуљу истиче да је пораст нивоа мора, макар делимично, неизбежан због "инерције" климатског система, отапања леда и топлотне експанзије океана.

- Упозорења о нестанку плажа нису ширење панике, већ реална слика будућности без одлучне акције - поручује Будијон.

Он наводи да смањење емисија и очување шума можда неће бити довољно, те да ће у појединим случајевима бити неопходна релокација људи и инфраструктуре.

- Чврсте заштите, попут зидова и брана, често изазивају додатне проблеме дуж обале. Одрживије решење су 'меке' мере, насипање плажа, обнова мочвара и заштита подводне вегетације - каже Будијон.

Извор: Танјуг