WMO УПОЗОРАВА: Највиши ниво концентрације угљен-диоксида у последњих 800 хиљада година

У извештају о глобалном стању климе наводи се да је 2023. године, последње за коју су доступни поуздани подаци, концентрација угљен-диоксида била 420 честица на милион (ppm), што је 151 одсто више у односу на 1750. годину.

WMO наводи да то одговара 3,276 гигатона (хиљада милијарди тона) угљен-диоксида у атмосфери.

Концетрације и других гасова с ефектом стаклене баште, метана и азот-оксида, такође су биле на највишим нивоима у последњих 800.000 година, а подаци у реалном времену показују да су ти нивои наставили да расту и прошле године.

Стални раст емисија гасова с ефектом стаклене баште, заједно ефектима загревања климатског феномена Ел Нињо, главни је узрок глобалног загревања и обарања температурних рекорда 2023, а затим и 2024, наводи WMO.

Године од 2015. до 2024. године биле су појединачно најтоплије године у историји мерења, а 2024. је вероватно прва година у којој је просечна глобална температура била за 1,5 степени виша у односу на прединдустријски период.

У извештају се потврђује се да је прошла година била најтоплија од почетка мерења пре 175 година, али се додаје да дугорочно загревање, просек током више деценија, остаје испод границе од 1,5 степени постављене Париским споразумом.

Глобална средња температура 2024. године била је око 1,55 степени изнад просека у периоду од 1850. до 1900. године.

"Загревање изнад 1,5 степени у једној години не указује на то да су дугорочни температурни циљеви Париског споразума недостижни, али то јесте позив на буђење да повећавамо ризике за наше животе, економије и планету", рекла је генерална секретарка WMO Селесте Сауло.

У извештају се процењује да је тренутно дугорочно глобално загревање између 1,34 и 1,41 степени у поређењу са прединдустријким периодом.

Неочекиваним температурним скоковима можда су допринели и други фактори, укључујући промене у соларном циклусу, масивну вулканску ерупцију и смањење расхладних аеросола, наводи се у извештају.

"Јасни знаци климатских промена изазваних људским фактором достигли су нове висине 2024. године, а неке од последица су неповратне стотинама, ако не и хиљадама година", саопштила је WMO, указавши такође на огромне економске и друштвене потресе услед екстремних временских услова.

У извештају се истиче и да океани настављају да се загревају, ниво мора и даље да расте и да се површина леда смањује алармантном брзином.

Током сваке од протеклих осам година постављен је нови рекорд температуре океана, која је прошле године била највиша за 65 година мерења.

Загревање океана доводи до деградације морских екосистема, губитка биодиверзитета и смањења понора угљеника у океану, подстиче тропске олује и доприноси порасту нивоа мора.

Климатске пројекције показују да ће се загревање океана наставити барем до краја 21. века, чак и ако се смањи емисија угљеника.

Стопа пораста нивоа мора се током протекле деценије удвостручила у односу на период од 1993. до 2002. године, наводи се у извештају и указује да то има штетне утицаје на екосистеме и инфраструктуру и повећава ризик од поплава и контаминације подземних вода славном водом.

Такође се бележе рекорди у погледу смањења површине арктичког и антарктичког леденог покривача и губитка масе глечера.

WMO упозорава да су тропски циклони, поплаве, суше и други екстремни временски догађаји 2024. године довели до највећег броја нових расељавања људи забележених у последњих 16 година, уништавању кућа, критичне инфраструктуре, шума, пољопривредног земљишта и биодиверзитета, као и да су допринели погоршању криза са храном и изазвали огромне економске губитке.

"Наша планета издаје више сигнала на узбуну, али овај извештај показује да је ограничење дугорочног глобалног пораста температуре за 1,5 степени Целзијуса и даље могуће. Лидери морају да појачају напоре да би се то догодило, да искористе предности јефтиних, чистих обновљивих извора енергије за своје људе и привреде, са новим националним климатским плановима који треба да буду донети ове године", рекао је генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш.

Сауло је истакла да се морају побољшати системи за рана упозорења и климатске службе како би се појачала отпорност на екстремне временске и климатске услове.