Кремљ на удару: Све указује на највећу кризу од почетка рата - Трампови потези гађају право у срце

Крајем октобра амерички председник Доналд Трамп увео је санкције на извоз руске нафте, циљајући две највеће руске нафтне компаније – државну Росњефт и највећу приватну енергетску фирму Лукоил. Последице нису изостале: Русија се нашла у озбиљним проблемима.

Процене показују да би рупа у овогодишњем буџету могла да достигне чак 50 милијарди долара, док би приход од нафте могао да падне за око 37 милијарди долара, пише Блоомберг. Чак и руска режимска агенција TASS признаје да су приходи од продаје енергената у октобру пали за 27 одсто у односу на исти период прошле године. Санкције, уз договоре Кине, Турске и Индије са САД-ом, значајно су смањиле увоз руске нафте у те земље, док Лукоил сада ризикује озбиљне проблеме, укључујући могућност да га преузме Росњефт.

Продаја нафте кључна је за руску економију, а посебно за ратну машинерију Москве. Иако се Русија хвалила да је успела да надокнади губитке на европском тржишту преко Кине, Индије и Турске, испоставило се да су водећи кинески дистрибутери, укључујући Синопец и PetroChina, након договора Трампа и кинеског председника Сија, смањили куповину руске нафте.

Смањење набавки

Ројтерс преноси да је Јанчанг Петролеум (Yanchang Петролеум), власник једне од највећих кинеских рафинерија, одбио да учествује на тендерима за руску нафту у периоду од децембра до средине фебруара 2026. Према проценама консултантске фирме Ристад Енерџи (Rystad Energy), увоз руске нафте од увођења санкција пао је за око 50 одсто, односно за 400.000 барела дневно. 

Сличан тренд бележи и Индија, чији пет великих рафинерија, које су чиниле две трећине укупног увоза из Русије, није планирало набавке у децембру. Поред тога, Трамп је недавно објавио да су Њу Делхи и Вашингтон близу постизања трговинског споразума, што би Индији омогућило већи увоз америчке нафте. Турска, до сада поуздан купац руске нафте, сада све више купује из Ирана, Казахстана и Азербејџана.

Блумберг наводи да тренутно по оцеанима плута "тајна флота" од око милијарду барела нафте – иранске, венецуеланске и руске – која не може да буде испоручена. Руски неовисни извори упозоравају да би то могло озбиљно да погоди руску економију, која је ионако у паду; БДП је 2024. порастао 3,5 одсто, док се за 2026. предвиђа раст од око 0,8 одсто, углавном захваљујући ратној индустрији.

Нестанак Лукоила са сцене

Највећи изазов пред Лукоилом је што не може да прода иностране "активе" вредне 14 милијарди долара, укључујући значајна налазишта у Ираку. Појавиле су се и гласине да би Росњефт могао да преузме Лукоил. Раније је Владимир Путин блокирао покушаје директора Росњефта Игора Сечина да преузме конкурента, али сада неки инсајдери сматрају да Росњефт има шансе у овој компликованој ситуацији. 

Лукоил је желео да прода своје иностране субјекте швајцарској фирми Гунвор, блиској Кремљу и Путину, али је америчко Министарство финансија одбило ту понуду, назвавши је "кремљском лутком". Гунвор је претходно био у власништву Путиновог пријатеља Gennadija Тимченка, који је продавао руску нафту широм света.

Лукоил такође поседује рафинерију у бугарском граду Бургасу, али Бугарска би могла да је национализује, док Румунија и Молдавија разматрају сличне потезе. Највећи проблем је што се Лукоил, по речима бившег заменика руског министра енергетике Владимира Милова, “не може ширити у иностранству и нема будућност у пословању”. Већину своје имовине у Русији продао је важним кремаљским фирмама, Росњефту и Газпромњефту, док Сечинова амбиција за преузимање ривалних ресурса и даље постоји – што га “сврбе прсти”.