АНАЛИЗА
Трамп остао сам: Рат у Ирану разоткрива границе НАТО-а и неслагање међу савезницима; BBC тврди - Амерички савезници оклевају
Доналд Трамп током своја два мандата није се устручавао да критикује, па чак и напада НАТО савезнике, али његов последњи предлог да би неуспех у обезбеђивању Ормуског мореуза био "веома лош за будућност НАТО-а" открива схватање сврхе савеза које је већ изазвало чуђење.
Док амерички председник позива партнере на акцију у иранској кризи, савезници одговарају опрезно, показујући да брзо решење није на видику, пише BBC.
Бивши начелник британског Главног штаба, генерал Сир Ник Картер, у понедељак је за BBC појаснио природу савеза.
- НАТО је створен као одбрамбени савез - изјавио је. - Није замишљен тако да један члан крене у рат по свом избору и онда обавеже све остале да га следе.
- Нисам сигуран да је то НАТО којем је ико од нас желео да припада - рекао је.
У Трамповим најновијим изјавама присутна је и доза ироније, с обзиром на то да је пре само два месеца износио претензије на Гренланд, суверену територију друге чланице НАТО-а.
Европски савезници одбијају Трампов позив
Можда управо то објашњава зашто су неки одговори били прилично директни. У Немачкој је портпарол владе поручио да рат с Ираном "нема никакве везе с НАТО-ом", док је министар одбране Борис Писториус исмејао идеју да би скромне европске морнарице могле ишта променити.
- Шта Трамп очекује од неколико европских фрегата, а да моћна америчка морнарица не може сама да постигне? - упитао је. - Ово није наш рат. Ми га нисмо започели.
Хитна потрага за решењем
Ипак, све то не мења чињеницу да постоји хитна и све већа потреба за решавањем кризе у Заливу. Иранска блокада Ормуског мореуза, осим за бродове који превозе иранску нафту савезницима попут Индије и Кине, оставила је западне владе у потрази за излазом.
Иако је кризу покренула одлука Доналда Трампа да крене у рат, она се мора брзо решити пре него што последице по глобалну економију постану озбиљније. Међутим, већ је јасно да брзог решења нема.
Британски премијер Кир Стармер данас је рекао да су у току разговори с америчким, европским и заливским партнерима о изради "изводљивог плана", али да "још нисмо дошли до тачке одлучивања".
Стармер је споменуо аутономне системе за лов на мине који се већ налазе у региону. Ипак, повратком брода ХМС Мидлетон у Портсмут на ремонт, ово је први пут у деценијама да ниједан британски брод за разминирање није у региону.
Војни изазови
Уместо тога, очекује се да ће Краљевска морнарица користити новоразвијене поморске дронове за откривање и неутралисање мина. Проблем с којим се Трамп суочава јесте то што разминирање, некада кључни задатак готово сваке морнарице, одавно није приоритет.
Том Шарп, бивши заповедник Краљевске морнарице, изјавио је да најновије британске технологије тек треба да буду тестиране у борби. -
- Хоће ли функционисати или не, вероватно ћемо сазнати у наредних неколико недеља рекао је за BBC.
Генерал Картер је подсетио да су западне земље последњу велику операцију разминирања на мору спровеле 1991. године, након што је Ирак минирао воде код Кувајта.
- Требао нам је 51 дан да очистимо мине - казао је. - Ниједна морнарица, а понајмање америчка, није у то улагала онолико колико је требало - додао је. Властити специјализовани миноловци америчке морнарице, са дрвеним труповима за избегавање магнетских мина, повлаче се из службе и замењују се бродовима који такође користе беспилотне системе.
Шири спектар иранских претњи
Проблем нису само мине. Иранска Револуционарна гарда способна је да користи наоружане глисере, поморске дронове "самоубице“ и обалне пројектиле. Недавни снимци иранске агенције Фарс приказују велики број пловила и дронова ускладиштених у подземним тунелима, што сугерише да се Техеран дуго припремао за овакав сценарио.
Председник Трамп је сугерисао да би одржавање Ормуског мореуза отвореним, што је описао као "веома мали подухват", могло укључивати нападе на иранску обалу, рекавши да тражи "људе који ће елиминисати неке лоше актере дуж обале".
САД је већ гађао бродове за полагање мина у иранским лукама, али је тешко замислити да би многи савезници следили тај пример, нарочито ако би то укључивало слање копнених снага.
Дипломатски напори
У окружењу пуном опасности, није изненађујуће што се земље устручавају да се укључе и радије позивају на деескалацију, као што је то учинила британска влада. Ипак, с обзиром на то да амерички и израелски званичници говоре о кампањи која би могла да потраје још недељама, то се не чини као реална опција.
Министри спољних послова ЕУ састају се у понедељак, а на столу је предлог о проширењу постојеће поморске мисије ЕУ у Црвеном мору, Операције Аспидес. Шефица дипломатије ЕУ, Каја Калас, сматра да би промена мандата операције била "најбржи“ начин за јачање безбедности у Заливу, али изгледа да нема великог интереса за проширење ове скромне мисије која тренутно броји само три ратна брода.
"Најжешћа фаза сукоба"
Шпански и италијански министри изразили су сумње, док је немачки министар Јохан Вадепул поручио да његова влада прво жели да чује од Израела и САД "када верују да ће постићи своје војне циљеве у Ирану".
Од главних европских савезника, чини се да је француски председник Емануел Макрон најсклонији ангажовању, али и он је нагласио да се то може десити тек након што заврши "најжешћа фаза" сукоба.
Бивши заповедник Том Шарп упозорава да би операција пратње бродова била знатно сложенија него она у Црвеном мору.
- За разлику од Хутија, где је претња долазила само из ваздуха, код Ирана је претња трострука – из ваздуха, са површине и испод ње - објаснио је.
Тренутно, Трампови савезници оклевају, свесни да ни нечињење није опција. Кир Стармер је рекао да решење мора укључивати "што је више могуће партнера", али је додао да британски војници заслужују гаранције пре слања у опасну мисију.
- Најмање што заслужују јесте да знају да то раде по закону и са добро промишљеним планом.
Како сада ствари стоје, такав план још не постоји.
Извор: Србија Danas/Index.hr