Kremlj na udaru: Sve ukazuje na najveću krizu od početka rata - Trampovi potezi gađaju pravo u srce

Krajem oktobra američki predsednik Donald Tramp uveo je sankcije na izvoz ruske nafte, ciljajući dve najveće ruske naftne kompanije – državnu Rosnjeft i najveću privatnu energetsku firmu Lukoil. Posledice nisu izostale: Rusija se našla u ozbiljnim problemima.

Procene pokazuju da bi rupa u ovogodišnjem budžetu mogla da dostigne čak 50 milijardi dolara, dok bi prihod od nafte mogao da padne za oko 37 milijardi dolara, piše Bloomberg. Čak i ruska režimska agencija TASS priznaje da su prihodi od prodaje energenata u oktobru pali za 27 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sankcije, uz dogovore Kine, Turske i Indije sa SAD-om, značajno su smanjile uvoz ruske nafte u te zemlje, dok Lukoil sada rizikuje ozbiljne probleme, uključujući mogućnost da ga preuzme Rosnjeft.

Prodaja nafte ključna je za rusku ekonomiju, a posebno za ratnu mašineriju Moskve. Iako se Rusija hvalila da je uspela da nadoknadi gubitke na evropskom tržištu preko Kine, Indije i Turske, ispostavilo se da su vodeći kineski distributeri, uključujući Sinopec i PetroChina, nakon dogovora Trampa i kineskog predsednika Sija, smanjili kupovinu ruske nafte.

Smanjenje nabavki

Rojters prenosi da je Jančang Petroleum (Yanchang Petroleum), vlasnik jedne od najvećih kineskih rafinerija, odbio da učestvuje na tenderima za rusku naftu u periodu od decembra do sredine februara 2026. Prema procenama konsultantske firme Ristad Enerdži (Rystad Energy), uvoz ruske nafte od uvođenja sankcija pao je za oko 50 odsto, odnosno za 400.000 barela dnevno. 

Sličan trend beleži i Indija, čiji pet velikih rafinerija, koje su činile dve trećine ukupnog uvoza iz Rusije, nije planiralo nabavke u decembru. Pored toga, Tramp je nedavno objavio da su Nju Delhi i Vašington blizu postizanja trgovinskog sporazuma, što bi Indiji omogućilo veći uvoz američke nafte. Turska, do sada pouzdan kupac ruske nafte, sada sve više kupuje iz Irana, Kazahstana i Azerbejdžana.

Blumberg navodi da trenutno po oceanima pluta "tajna flota" od oko milijardu barela nafte – iranske, venecuelanske i ruske – koja ne može da bude isporučena. Ruski neovisni izvori upozoravaju da bi to moglo ozbiljno da pogodi rusku ekonomiju, koja je ionako u padu; BDP je 2024. porastao 3,5 odsto, dok se za 2026. predviđa rast od oko 0,8 odsto, uglavnom zahvaljujući ratnoj industriji.

Nestanak Lukoila sa scene

Najveći izazov pred Lukoilom je što ne može da proda inostrane "aktive" vredne 14 milijardi dolara, uključujući značajna nalazišta u Iraku. Pojavile su se i glasine da bi Rosnjeft mogao da preuzme Lukoil. Ranije je Vladimir Putin blokirao pokušaje direktora Rosnjefta Igora Sečina da preuzme konkurenta, ali sada neki insajderi smatraju da Rosnjeft ima šanse u ovoj komplikovanoj situaciji. 

Lukoil je želeo da proda svoje inostrane subjekte švajcarskoj firmi Gunvor, bliskoj Kremlju i Putinu, ali je američko Ministarstvo finansija odbilo tu ponudu, nazvavši je "kremljskom lutkom". Gunvor je prethodno bio u vlasništvu Putinovog prijatelja Gennadija Timčenka, koji je prodavao rusku naftu širom sveta.

Lukoil takođe poseduje rafineriju u bugarskom gradu Burgasu, ali Bugarska bi mogla da je nacionalizuje, dok Rumunija i Moldavija razmatraju slične poteze. Najveći problem je što se Lukoil, po rečima bivšeg zamenika ruskog ministra energetike Vladimira Milova, “ne može širiti u inostranstvu i nema budućnost u poslovanju”. Većinu svoje imovine u Rusiji prodao je važnim kremaljskim firmama, Rosnjeftu i Gazpromnjeftu, dok Sečinova ambicija za preuzimanje rivalnih resursa i dalje postoji – što ga “svrbe prsti”.