КРВАВА ИСТОРИЈА ЈАПАНА: 10 ратних злочина војника Царства "излазећег сунца" који су по ужасима превазишли НАЦИСТЕ!
Овако језиве ствари још увек нисте знали
И док се о нацистичким злочинама и данас често прича, неки крвници често остају занемарени. Управо је то случај с Јапанцима у Другом светском рату, а ово је 10 ужасавајућих злочина које су починили.
Овог лета одмор у Грчкој се ипак исплати: Ултра All инцлусиве за хотел 5* = 7 ноћи од 1099€ по соби
ПУЦЊАВА НА САХРАНИ ПРЕДСЕДНИКА ХАИТИЈА! Настала општа бежанија, делегације САД и УН брже боље у возила!
АМЕРИЧКИ АВИОНИ ИЗВЕЛИ УДАРЕ НА АВГАНИСТАН: Талибани прете осветом, ово ће имати озбиљне последице!
1. Масакр Палаван
Као додатак грозним условима попут изгладњивања, пребијања и мучења који су се одвијали у јапанским ратним логорима, затвореници су се требали бојати и онога што их чека након што из логора изађу. Масакр Палаван један је од бројних одвратних примера окрутности јапанских војника. Наиме, 12. децембра 1944. свих 150 Американаца из логора Палаван на Филипинима испраћени су у шумовиту структуру која је сложена као огромна ломача. Након што су их запалили, свега 30-ак њих успело је да побегне на обалу и спаси се пливањем. Но, нису имали изгледа – пуцали су у њих, а убили су и оне које су пронашли како се сакривају међу стенама. Само 11 њих је преживело, а један од њих доживео је и напад морског пса.
2. Масакр Нанкинг
На почетку кинеско-јапанског рата 1937. који је касније постао "пацифичка брана" Другог светског рата, Јапан је извршио инвазију на главни град Кине, Нанкинг. Јапанске трупе које су ушле у град редом су сакатиле и убијале цивиле. Клали су одојчад бајонетама, деци су одсецали главе, драли живе људе. Осим тога, дивљачки су силовали преко 80 хиљада жена па терали чланове породица да силују једни друге. Историја бележи да је у том масакру хладнокрвно убијено око 300 хиљада Кинеза.
3. Железница смрти
Док су окупирали југоисточну Азију, Јапанци су одлучили да повежу Тајланд и Бурму железничком пругом. Њом су намеравали да шаљу материјал и робу за опскрбу војске, а одлучили су се како ће као радну снагу искористити ратне заробљенике. Цела железница је изграђена искључиво рукама и без индустријских алата, а радници/заробљеници су морали да се пробијају и секу густу џунглу на огромним врућинама како би је градили. То радно робље за јело је добијало само минималне количине пиринча. Процењује се како је током тог пројекта умрло чак 110 хиљада заробљеника, што од глади, што од метка, а што од колере и грознице. Неки су услед недостатка Б витамина данима лежали у џунгли изложени животињама и чекајући смрт с парализованим удовима.
4. Јединица 731
Тајна јапанска јединица за време Другог светског рата побила је више од 600 хиљада људи и то усред експеримената који су упоредиви једино са стравичним злочинима нацистичког доктора Јозефа Менгелеа. Тај одред је постао познат као "Јединица 731", усред чијих је изопачених експеримената до краја рата убијено више стотина хиљада људи.
Јединица је основана с циљем тестирања биолошког и хемијског наоружања да би кроз рат проширила своју "делатност". Јединица је деловала у комплексу од шест квадратних километара који је саграђен у кинеском округу Пингфангу, тј. Харбину, тада највећем граду у марионетској држави Манџуко.
Експерименти су се већином спроводили на "неподобном" локалном становништву које се називало "деблима" с обзиром да се локалним властима "продала" прича да је велики комплекс за експериментисање над људима заправо – пилана.
Десетине хиљада људи хирурзи су подвргавали ампутацијама удова и то најчешће без анестезије и намере да особа преживи. На тај начин су могли да посматрају губитак крви, а одрезани удови некада би се пришили на неки други део тела како би се пратило понашање организма.
Такве ампутације обично су биле резервисане за кинеске комунисте које су Јапанци презирали до сржи. Други су се заразили разним болестима и онда су их оперативно отварали како би се пратио напредак болести. Некима су вађени и цели органи, а све се одвијало искључиво "на живо", без анестезије.
Затвореницима су се смрзавали удови који би се након тога одмрзавали како би се пратио развој гангрене и труљења мртвог ткива. Међу најбруталније методе свакако се може уврстити и операција којом су људима уклањали желуце, а једњак се спајао директно на црева.
Многе жене су присиљене на трудноћу како би се могао пратити пренос болести с мајке на дете, стопа преживљавања фетуса и штетни утицај на мајчине репродуктивне органе. Иако је у комплексу "Јединице 731" рођено много деце, ниједно из њега није изашло живо.
5. Батан смртоносни марш
Филипинци су се Јапанцима предали 1942. а Јапанци нису знали шта да учине са 76 хиљада ратних заробљеника, па су одлучили да их докрајче што више могу. Наредили су им да крену на марш, тзв. крижни пут дуг 110 километара кроз џунглу, а свако ко је клонуо од напора или дехидрације је остао без главе или је напросто остављен да умре у џунгли. Јапански војници су их тукли на путу, а на том ходочашћу је умрло око 2.500 Филипинаца и око 500 Американаца. Већину затвореника које су на крају сместили у логор и чекала их је слична судбина, највећи их је број умро од глади, болести или су били претучени до смрти – тамо је умрло додатних 26 хиљада Филипинаца и 7.000 Американаца.
6. Покољ у болници Александра
У фебруару 1942. недуго након што су Јапанци преузели Сингапур, њихови војници су упали у болницу Александра коју су водили Британци. Тамо су почели дивљачки да туку све одреда, од пацијената до лекара и медицинских сестри, сваког кога би видели. Као да то није било довољно психотично, из болнице су извукли стотињак мушкараца и целу ноћ су их држали у топлим, одврантним шупама пуним пацова иза болнице. Следећег дана су наставили своју насилну тираду тако да су их све заклали. Процењује се како је у том покољу животе изгубило око 200 људи.
7. Канибализам на делу
Сведоци су потврдили како су Јапанци заиста јели месо својих непријатеља широм целе југоисточне Азије у Другом светском рату. Као да то није довољно одвратно, у бројним случајевима војници савезници које су јели нису увек били мртви, већ су с њих живих драли месо. Верује се како су Јапанци смакнули огроман број непријатеља само како би се нахранили, будући да су били у несташици хране.
8."Жене за утеху"
Кроз цели Други светски рат, јапанска војска је присилила преко 200 хиљада жена и девојака старијих од 16 година па надаље на проституцију. Звали су их "жене за утеху", но оне су у бити биле сексуалне робиње. Те жене су слате у удаљене делове источне Азије како би биле на диспозицији тамо где има војника којима је требало "подизати морал". Ретко кад су имале који дан слободан, непрестано су их силовали, а често су умирале од унутрашњих повреда.
9. Геноцид на острву
Острво Науру у Папуа Новој Гвинеји Јапанци су држали окупираним од 1942. до краја рата. Оно што су тамо урадили најбоље се може описати са само једном речју - геноцид. У то време на острву се налазила колонија губаваца, које су Јапанци окупили, послали их дрвеним бродовима на пучину и дигли их у ваздух. Око 70 посто становника острва преместили су на друго острво, а од 500 до 1.200 Науру људи умрли су од глади и болести јер су остављени у нељудским условима.
10. Масакр у Лахи
У фебруару 1943. Јапанци су ухватили и заклали преко 300 Холанђана и Аустралијанаца након што је један од њихових чистача мина страдао од холандске мине. Прве вечери су одвели 85 људи у шуму близу аеродрома Лаха на острву Амбон где су их декапитирали. Следеће вечери још је 227 њих дочекала иста судбина, а њихова тела су одбацили у масовне гробнице.