KRVAVA ISTORIJA JAPANA: 10 ratnih zločina vojnika Carstva "izlazećeg sunca" koji su po užasima prevazišli NACISTE!
Ovako jezive stvari još uvek niste znali
I dok se o nacističkim zločinama i danas često priča, neki krvnici često ostaju zanemareni. Upravo je to slučaj s Japancima u Drugom svetskom ratu, a ovo je 10 užasavajućih zločina koje su počinili.
Ovog leta odmor u Grčkoj se ipak isplati: Ultra All inclusive za hotel 5* = 7 noći od 1099€ po sobi
PUCNJAVA NA SAHRANI PREDSEDNIKA HAITIJA! Nastala opšta bežanija, delegacije SAD i UN brže bolje u vozila!
AMERIČKI AVIONI IZVELI UDARE NA AVGANISTAN: Talibani prete osvetom, ovo će imati ozbiljne posledice!
1. Masakr Palavan
Kao dodatak groznim uslovima poput izgladnjivanja, prebijanja i mučenja koji su se odvijali u japanskim ratnim logorima, zatvorenici su se trebali bojati i onoga što ih čeka nakon što iz logora izađu. Masakr Palavan jedan je od brojnih odvratnih primera okrutnosti japanskih vojnika. Naime, 12. decembra 1944. svih 150 Amerikanaca iz logora Palavan na Filipinima ispraćeni su u šumovitu strukturu koja je složena kao ogromna lomača. Nakon što su ih zapalili, svega 30-ak njih uspelo je da pobegne na obalu i spasi se plivanjem. No, nisu imali izgleda – pucali su u njih, a ubili su i one koje su pronašli kako se sakrivaju među stenama. Samo 11 njih je preživelo, a jedan od njih doživeo je i napad morskog psa.
2. Masakr Nanking
Na početku kinesko-japanskog rata 1937. koji je kasnije postao "pacifička brana" Drugog svetskog rata, Japan je izvršio invaziju na glavni grad Kine, Nanking. Japanske trupe koje su ušle u grad redom su sakatile i ubijale civile. Klali su odojčad bajonetama, deci su odsecali glave, drali žive ljude. Osim toga, divljački su silovali preko 80 hiljada žena pa terali članove porodica da siluju jedni druge. Istorija beleži da je u tom masakru hladnokrvno ubijeno oko 300 hiljada Kineza.
3. Železnica smrti
Dok su okupirali jugoistočnu Aziju, Japanci su odlučili da povežu Tajland i Burmu železničkom prugom. Njom su nameravali da šalju materijal i robu za opskrbu vojske, a odlučili su se kako će kao radnu snagu iskoristiti ratne zarobljenike. Cela železnica je izgrađena isključivo rukama i bez industrijskih alata, a radnici/zarobljenici su morali da se probijaju i seku gustu džunglu na ogromnim vrućinama kako bi je gradili. To radno roblje za jelo je dobijalo samo minimalne količine pirinča. Procenjuje se kako je tokom tog projekta umrlo čak 110 hiljada zarobljenika, što od gladi, što od metka, a što od kolere i groznice. Neki su usled nedostatka B vitamina danima ležali u džungli izloženi životinjama i čekajući smrt s paralizovanim udovima.
4. Jedinica 731
Tajna japanska jedinica za vreme Drugog svetskog rata pobila je više od 600 hiljada ljudi i to usred eksperimenata koji su uporedivi jedino sa stravičnim zločinima nacističkog doktora Jozefa Mengelea. Taj odred je postao poznat kao "Jedinica 731", usred čijih je izopačenih eksperimenata do kraja rata ubijeno više stotina hiljada ljudi.
Jedinica je osnovana s ciljem testiranja biološkog i hemijskog naoružanja da bi kroz rat proširila svoju "delatnost". Jedinica je delovala u kompleksu od šest kvadratnih kilometara koji je sagrađen u kineskom okrugu Pingfangu, tj. Harbinu, tada najvećem gradu u marionetskoj državi Mandžuko.
Eksperimenti su se većinom sprovodili na "nepodobnom" lokalnom stanovništvu koje se nazivalo "deblima" s obzirom da se lokalnim vlastima "prodala" priča da je veliki kompleks za eksperimentisanje nad ljudima zapravo – pilana.
Desetine hiljada ljudi hirurzi su podvrgavali amputacijama udova i to najčešće bez anestezije i namere da osoba preživi. Na taj način su mogli da posmatraju gubitak krvi, a odrezani udovi nekada bi se prišili na neki drugi deo tela kako bi se pratilo ponašanje organizma.
Takve amputacije obično su bile rezervisane za kineske komuniste koje su Japanci prezirali do srži. Drugi su se zarazili raznim bolestima i onda su ih operativno otvarali kako bi se pratio napredak bolesti. Nekima su vađeni i celi organi, a sve se odvijalo isključivo "na živo", bez anestezije.
Zatvorenicima su se smrzavali udovi koji bi se nakon toga odmrzavali kako bi se pratio razvoj gangrene i truljenja mrtvog tkiva. Među najbrutalnije metode svakako se može uvrstiti i operacija kojom su ljudima uklanjali želuce, a jednjak se spajao direktno na creva.
Mnoge žene su prisiljene na trudnoću kako bi se mogao pratiti prenos bolesti s majke na dete, stopa preživljavanja fetusa i štetni uticaj na majčine reproduktivne organe. Iako je u kompleksu "Jedinice 731" rođeno mnogo dece, nijedno iz njega nije izašlo živo.
5. Batan smrtonosni marš
Filipinci su se Japancima predali 1942. a Japanci nisu znali šta da učine sa 76 hiljada ratnih zarobljenika, pa su odlučili da ih dokrajče što više mogu. Naredili su im da krenu na marš, tzv. križni put dug 110 kilometara kroz džunglu, a svako ko je klonuo od napora ili dehidracije je ostao bez glave ili je naprosto ostavljen da umre u džungli. Japanski vojnici su ih tukli na putu, a na tom hodočašću je umrlo oko 2.500 Filipinaca i oko 500 Amerikanaca. Većinu zatvorenika koje su na kraju smestili u logor i čekala ih je slična sudbina, najveći ih je broj umro od gladi, bolesti ili su bili pretučeni do smrti – tamo je umrlo dodatnih 26 hiljada Filipinaca i 7.000 Amerikanaca.
6. Pokolj u bolnici Aleksandra
U februaru 1942. nedugo nakon što su Japanci preuzeli Singapur, njihovi vojnici su upali u bolnicu Aleksandra koju su vodili Britanci. Tamo su počeli divljački da tuku sve odreda, od pacijenata do lekara i medicinskih sestri, svakog koga bi videli. Kao da to nije bilo dovoljno psihotično, iz bolnice su izvukli stotinjak muškaraca i celu noć su ih držali u toplim, odvrantnim šupama punim pacova iza bolnice. Sledećeg dana su nastavili svoju nasilnu tiradu tako da su ih sve zaklali. Procenjuje se kako je u tom pokolju živote izgubilo oko 200 ljudi.
7. Kanibalizam na delu
Svedoci su potvrdili kako su Japanci zaista jeli meso svojih neprijatelja širom cele jugoistočne Azije u Drugom svetskom ratu. Kao da to nije dovoljno odvratno, u brojnim slučajevima vojnici saveznici koje su jeli nisu uvek bili mrtvi, već su s njih živih drali meso. Veruje se kako su Japanci smaknuli ogroman broj neprijatelja samo kako bi se nahranili, budući da su bili u nestašici hrane.
8."Žene za utehu"
Kroz celi Drugi svetski rat, japanska vojska je prisilila preko 200 hiljada žena i devojaka starijih od 16 godina pa nadalje na prostituciju. Zvali su ih "žene za utehu", no one su u biti bile seksualne robinje. Te žene su slate u udaljene delove istočne Azije kako bi bile na dispoziciji tamo gde ima vojnika kojima je trebalo "podizati moral". Retko kad su imale koji dan slobodan, neprestano su ih silovali, a često su umirale od unutrašnjih povreda.
9. Genocid na ostrvu
Ostrvo Nauru u Papua Novoj Gvineji Japanci su držali okupiranim od 1942. do kraja rata. Ono što su tamo uradili najbolje se može opisati sa samo jednom rečju - genocid. U to vreme na ostrvu se nalazila kolonija gubavaca, koje su Japanci okupili, poslali ih drvenim brodovima na pučinu i digli ih u vazduh. Oko 70 posto stanovnika ostrva premestili su na drugo ostrvo, a od 500 do 1.200 Nauru ljudi umrli su od gladi i bolesti jer su ostavljeni u neljudskim uslovima.
10. Masakr u Lahi
U februaru 1943. Japanci su uhvatili i zaklali preko 300 Holanđana i Australijanaca nakon što je jedan od njihovih čistača mina stradao od holandske mine. Prve večeri su odveli 85 ljudi u šumu blizu aerodroma Laha na ostrvu Ambon gde su ih dekapitirali. Sledeće večeri još je 227 njih dočekala ista sudbina, a njihova tela su odbacili u masovne grobnice.