Економија Кубе у дубокој кризи, туризам стао: Земља на ивици колапса, а америчка интервенција све ближа
У зеленим вртовима хаванске дипломатске четврти Siboney, амбасадори земаља које су традиционално савезнице Сједињених Држава све чешће изражавају фрустрацију због америчких покушаја да свргну кубанску владу, док истовремено планирају смањење својих мисија на острву.
Куба се налази у дубокој кризи — опоравља се од четворогодишњег економског пада, погоршаног хиперинфлацијом и исељавањем скоро 20% становништва, а комунистичка власт, која траје 67 година, сада је на најслабијим ногама до сада.
Након успешне америчке војне операције против кубанског савезника Венезуеле почетком јануара, Трампова администрација активно ради на промени режима, пише The Гуардиан.
Америчка стратегија фрустрира савезнике
Разговори са више од пет високих дипломата из различитих земаља показују да амерички привремени шеф мисије, Мајк Хамер, није изнео конкретан план, сем идеје да се острву ускрати нафта и тиме додатно ослаби.
Један дипломата је рекао да се прича о људским правима и „години промене за Кубу“, али да се мало говори о томе шта би уследило после тога.
Неки се надају да би разговори између кубанске владе и америчких званичника у Мексику могли довести до договора, али за сада нема знакова напретка. Други се надају коментарима америчког државног секретара Марка Рубија у Минхену, који је предложио да Кубанцима треба дати више слобода — како политичких, тако и економских.
Ипак, дипломате у Хавани припремају се и за радикалнију тактику — изгладњивање земље док људи не изађу на улице, што би евентуално омогућило америчку интервенцију.
Нафтна блокада парализује острво
Бригу појачава вест да недостатак горива омета рад Светског програма за храну УН-а у ублажавању последица прошлогодишњег урагана „Melissa“. WFP сада мора да припрема планове за још већу кризу.
Дипломате су изразиле забринутост због брзине којом недостатак горива утиче на струју, воду и транспорт хране, што би могло изазвати екстремну патњу.
Криза је покренута Трамповом уредбом из јануара којом су уведене царине на земље које шаљу нафту Куби — и тај притисак делује упркос противљењу Кине и Русије.
Чак је и Мексико, који је прошле године заменио Венезуелу као највећег добављача нафте, престао да шаље танкере. Мексичка председница Клаудија Шеинбаум упозорила је на могућу хуманитарну катастрофу и послала 800 тона помоћи.
„Нико не може да игнорише кроз шта кубански народ пролази због неправедних америчких санкција“, изјавила је.
Туризам пред колапсом
Америчка нафтна блокада брзо је почела да утиче и на туризам: све три канадске авиокомпаније које превозе туристе обуставиле су летове због несташице авио-горива.
Руске компаније су такође почеле да враћају путнике. Канађани су прошле године били најбројнији туристи на Куби, а Руси су били трећи по броју посетилаца.
Британско Министарство спољних послова ажурирало је своје путне савете и препоручило само неопходна путовања на острво.
Прилагођавање на живот без горива
Како блокада утиче на приходе владе, Кубанци се припремају за живот без горива. Неки кажу да је ситуација слична као током ракетне кризе 1962. године. Влада је затворила универзитете, средње школе и смањила јавни превоз; студенти се враћају кућама, а људи се ослањају на алтернативне начине живота, попут кувања на дрва. У центру Хаване, места која су некада била препуна људи сада су празна, док се становници и туристи суочавају с неизвесном будућношћу.
Србија Данас/Index.hr