Ekonomija Kube u dubokoj krizi, turizam stao: Zemlja na ivici kolapsa, a američka intervencija sve bliža
U zelenim vrtovima havanske diplomatske četvrti Siboney, ambasadori zemalja koje su tradicionalno saveznice Sjedinjenih Država sve češće izražavaju frustraciju zbog američkih pokušaja da svrgnu kubansku vladu, dok istovremeno planiraju smanjenje svojih misija na ostrvu.
Kuba se nalazi u dubokoj krizi — oporavlja se od četvorogodišnjeg ekonomskog pada, pogoršanog hiperinflacijom i iseljavanjem skoro 20% stanovništva, a komunistička vlast, koja traje 67 godina, sada je na najslabijim nogama do sada.
Nakon uspešne američke vojne operacije protiv kubanskog saveznika Venezuele početkom januara, Trampova administracija aktivno radi na promeni režima, piše The Guardian.
Američka strategija frustrira saveznike
Razgovori sa više od pet visokih diplomata iz različitih zemalja pokazuju da američki privremeni šef misije, Majk Hamer, nije izneo konkretan plan, sem ideje da se ostrvu uskrati nafta i time dodatno oslabi.
Jedan diplomata je rekao da se priča o ljudskim pravima i „godini promene za Kubu“, ali da se malo govori o tome šta bi usledilo posle toga.
Neki se nadaju da bi razgovori između kubanske vlade i američkih zvaničnika u Meksiku mogli dovesti do dogovora, ali za sada nema znakova napretka. Drugi se nadaju komentarima američkog državnog sekretara Marka Rubija u Minhenu, koji je predložio da Kubancima treba dati više sloboda — kako političkih, tako i ekonomskih.
Ipak, diplomate u Havani pripremaju se i za radikalniju taktiku — izgladnjivanje zemlje dok ljudi ne izađu na ulice, što bi eventualno omogućilo američku intervenciju.
Naftna blokada paralizuje ostrvo
Brigu pojačava vest da nedostatak goriva ometa rad Svetskog programa za hranu UN-a u ublažavanju posledica prošlogodišnjeg uragana „Melissa“. WFP sada mora da priprema planove za još veću krizu.
Diplomate su izrazile zabrinutost zbog brzine kojom nedostatak goriva utiče na struju, vodu i transport hrane, što bi moglo izazvati ekstremnu patnju.
Kriza je pokrenuta Trampovom uredbom iz januara kojom su uvedene carine na zemlje koje šalju naftu Kubi — i taj pritisak deluje uprkos protivljenju Kine i Rusije.
Čak je i Meksiko, koji je prošle godine zamenio Venezuelu kao najvećeg dobavljača nafte, prestao da šalje tankere. Meksička predsednica Klaudija Šeinbaum upozorila je na moguću humanitarnu katastrofu i poslala 800 tona pomoći.
„Niko ne može da ignoriše kroz šta kubanski narod prolazi zbog nepravednih američkih sankcija“, izjavila je.
Turizam pred kolapsom
Američka naftna blokada brzo je počela da utiče i na turizam: sve tri kanadske aviokompanije koje prevoze turiste obustavile su letove zbog nestašice avio-goriva.
Ruske kompanije su takođe počele da vraćaju putnike. Kanađani su prošle godine bili najbrojniji turisti na Kubi, a Rusi su bili treći po broju posetilaca.
Britansko Ministarstvo spoljnih poslova ažuriralo je svoje putne savete i preporučilo samo neophodna putovanja na ostrvo.
Prilagođavanje na život bez goriva
Kako blokada utiče na prihode vlade, Kubanci se pripremaju za život bez goriva. Neki kažu da je situacija slična kao tokom raketne krize 1962. godine. Vlada je zatvorila univerzitete, srednje škole i smanjila javni prevoz; studenti se vraćaju kućama, a ljudi se oslanjaju na alternativne načine života, poput kuvanja na drva. U centru Havane, mesta koja su nekada bila prepuna ljudi sada su prazna, dok se stanovnici i turisti suočavaju s neizvesnom budućnošću.
Srbija Danas/Index.hr
