МАДУРО ЈЕ ЈОШ ТАД ИЗГУБИО ШАНСЕ КОД ТРАМПА: Председник САД пре отмице покушао да се нагоди са њим
Последњи покушај да се Мадуру омогући добровољни одлазак у егзил догодио се 23. децембра, што је председник Венецуеле одбио
Само шест месеци пре него што је послао америчке снаге да ухвате венецуеланског председника Николаса Мадура, председник САД Доналд Трамп је, уместо његове отмице, заправо желео да постигне договор.
Током састанка у Овалном кабинету у јулу, Трамп је јасно рекао саветницима да жели да настави преговоре са Мадуровим режимом како би постигао споразум који би дао предност америчким нафтним компанијама, одлучивши се за дипломатију са аутократским лидером, пише Волстрит џорнал.
Ипак, исцрпљен поновљеним и неуспешним покушајима да наговори Мадура да одступи у замену за амнестију, председник Америке је крајем децембра донео одлуку о војној акцији. Дрска ноћна операција, која се у суботу завршила Мадуровим киднаповањем и пребацивањем у Њујорк, постала је пример одлучније спољне политике коју је Трамп најавио да би могао да примени и у другим деловима света.
У Трамповом другом мандату Венецуела је постала неочекивано средиште његових кључних приоритета – масовних депортација, борбе против трговине дрогом, привлачности огромних нафтних и минералних резерви, као и дугогодишњег притиска сенатора Марка Рубија и других „јастребова“ који су заговарали свргавање бруталног режима.
„Венецуела је савршена олуја, она обухвата све што брине Трампову администрацију“, рекао је Елиот Абрамс, који се бавио венецуеланским питањима током Трамповог првог мандата.
Две струје унутар администрације Трампа
Трампова опсесија ресурсима земље покренула је закулисно надметање међу његовим саветницима и нафтним лобистима око правца политике према Венецуели. Председник САД је јасно ставио до знања да му је важнији договор са Каракасом који би служио његовој агенди „Америка на првом месту“, укључујући сарадњу на депортацијама и повољне нафтне споразуме, него притисак за демократску транзицију.
Трамп је чак признао да се државни секретар Марко Рубио, који га је дуго упозоравао да не верује Мадуру, противио таквом приступу. Ипак, према изворима упознатим са расправом, Трамп је инсистирао: „Радимо то на мој начин.“ На крају су Рубио и други саветници превладали, уверивши председника да је Мадуро терориста умешан у трговину дрогом и да неће добровољно напустити власт.
Мадурова погрешна процена
Са своје стране, Мадуро је Трампову кампању притиска доживљавао као блеф, тврде бивши помоћници и пословни људи блиски режиму. „Председниче Доналде Трампе, морате бити опрезни јер Марко Рубио жели да вам окаља руке крвљу“, поручио је Мадуро у септембру, осуђујући амерички притисак као покушај отимања ресурса земље.
Појављивао се у видео-снимцима плешући на празничним догађајима и на лошем енглеском поручивао Американцима да жели мир уз поруку „не брините, будите срећни“. Трамп је приватно изражавао фрустрацију због тих снимака, говорећи помоћницима да верује како Мадуро није озбиљан.
Почетак дипломатских напора
Када се Трамп у јануару прошле године вратио у Белу кућу, сматрао је да је у првом мандату потрошио превише времена и политичког капитала на неуспешне покушаје свргавања Мадура. Ипак, питање се брзо вратило на дневни ред. За сложена међународна питања задужио је једног од својих најпоузданијих сарадника, Ричарда Гренела. Задатак је био јасан: обезбедити ослобађање америчких талаца, отворити простор за америчке нафтне компаније и убедити Мадура да поново прихвати авионе са венецуеланским мигрантима које је Трампова администрација желела да депортује.
Само 11 дана након почетка мандата, Гренел је одлетео у Каракас и вратио се са шест Американаца, а депортациони летови су поново покренути. До краја децембра више од 13.600 Венецуеланаца враћено је у земљу.
Док је дипломатија трајала, енергетске компаније су снажно лобирале за ублажавање санкција, тврдећи да оне искључују Американце из уносних послова и истовремено јачају кинески утицај у региону. У јулу је компанија Шеврон поново добила дозволу за црпљење нафте у Венецуели. У мају су САД Мадуру понудиле договор да напусти земљу и оде у егзил у замену за амнестију од оптужби за трговину дрогом. Мадуро је ту, као и касније понуде, одбио.
Војна опција
Неки високи званичници, укључујући Рубија, подсетили су Трампа да су амерички тужиоци оптужили Мадура да води нарко-картел, што је снажно одјекнуло код председника. У августу су САД удвостручиле награду за његово хапшење на 50 милиона долара. „Под вођством председника Трампа, Мадуро неће избећи правду“, изјавила је државна тужитељка Пам Бонди.
За разлику од првог мандата, овог пута Пентагон је брзо реаговао. У септембру је покренута војна кампања бомбардовања наводних пловила за кријумчарење дроге, а дуж обале Венецуеле распоређене су велике војне снаге.
До краја лета високи званичници су почели да разрађују опције за Мадурово уклањање. Рубио, директор ЦИА Џон Ретклиф и други редовно су се састајали. Америчке обавештајне службе, уз помоћ извора из Мадуровог најужег круга, почеле су помно да га прате, док су специјалне јединице увежбавале операцију на реплици његовог комплекса.
У октобру је Трамп јавно овластио ЦИА да спроводи тајне операције у Венецуели. Неколико недеља касније, средином новембра, двојица лидера су разговарала телефоном. Трамп је Мадуру поручио да ће, уколико не оде добровољно, САД размотрити употребу силе.
Финале
Последњи покушај да се Мадуру омогући добровољни одлазак у егзил догодио се 23. децембра. Одбио је. Неколико дана касније, уместо живота у егзилу, хеликоптер је њега и његову супругу из Каракаса пребацио у амерички притвор.
„Понуђене су му вишеструке, веома, веома великодушне опције, а он је уместо тога одлучио да се понаша као дивљак и да се коцка“, рекао је Рубио новинарима у суботу. „И резултат је оно што смо видели вечерас.“
Србија Данас/ Курир