Mesto gde se odlučuje sudbina sveta: Ovo je "crvena linija" Irana koju će SAD pokušati da pređe u narednim danima - Odgovor Teherana će biti brutalan
Udar američkih snaga na iransko ostrvo Harg otvorio je ne samo novu eskalaciju rata, već i ključno pitanje – koliko će globalni sistem biti ugrožen ovim sukobom.
Harg je važan, ali mnogi još nisu svesni koliko. Postoji mnogo bitnih aspekata koje treba pojasniti oko ovog ostrva, kao i scenarija koji se sada mogu odigrati, zato krenimo redom.
Na karti deluje skromno i gotovo neprimetno. Leži u severnom Persijskom zalivu, oko dvadeset i pet kilometara od iranske obale, severozapadno od Bushera, a njegova površina jedva prelazi dvadesetak kvadratnih kilometara. U energetskom smislu, međutim, Harg ima težinu čitave jedne države – države čija je nafta ključna. Kroz njegove terminale u mnogim periodima prolazilo je čak oko 90% iranskog izvoza sirove nafte, a po nekim procenama i više.
Iako mnogi za ime ovog ostrva čuju tek sada, Harg zbog svoje važnosti već decenijama zauzima posebno mesto u strateškim proračunima regionalnih i globalnih sila. Iran preko njega izvozi sirovu naftu koja puni državni budžet, održava javne rashode, finansira uvoz i ublažava sankcijski pritisak. Ko razume Harg, razume i deo iranske otpornosti. Ko „ugasne“ Harg, dira u samu fiskalnu i političku jezgru Islamske Republike.
Bitno je odmah pomenuti da se oko ostrva nalaze dovoljno duboke vode da najveći tankeri mogu pristajati i ukrcavati ogromne količine nafte. To je retka prednost u iranskom priobalju. Na mnogim drugim delovima obale logistika je zahtevnija, gaz manji, a operacije sporije. Harg je zato postao prirodni ventil čitavog jednog sistema.
Pre tankera, Harg je bio ostrvo bisera, grobnica i manastira
Priča o Hargu počinje mnogo pre čeličnih cevovoda, rezervoara i terminala. Taj komad krečnjaka u zalivu nosi dubok arheološki sloj koji je iznenađujuće bogat za tako malen prostor. Na ostrvu se nalaze stenske grobnice, tragovi starijih naselja i ostaci koji govore o trgovačkim i kulturnim vezama mnogo širim od onoga što bi se očekivalo od jednog zabačenog ostrva. Harg je u antici bio tačka prolaza, utočište i orijentir pomorcima, trgovcima i verskim zajednicama.
Posebno fascinira hrišćanski manastirski kompleks koji se tamo nalazio. U istraživanjima se opisuje kao jedan od najvećih i najvažnijih tragova ranog hrišćanstva u celoj regiji Persijskog zaliva. To znači da je Harg nekada bio prostor susreta vera, jezika i trgovačkih putova, svakako mnogo više od onog po čemu ga danas poznajemo – kao industrijsku platformu za izvoz sirove nafte. U kamenu tog ostrva čitaju se slojevi zoroastrijskog, hrišćanskog i islamskog sveta, što mu daje fascinantnu civilizacijsku dubinu.
Srednjovekovni geografi pominjali su Harg po biserima. U doba kada je biser bio luksuzni artikl i merilo morske raskoši, Harg je imao reputaciju mesta sa kvalitetnim ulovom i dobrom pomorskom povezanošću. Ostrvo je zato dugo živelo u ritmu mora, trgovine i sezonske ekonomije, a tek je u drugoj polovini dvadesetog veka dobilo lice po kojem ga danas poznaje ceo svet.
Ne čudi da je iranski pisac Džalal Al-e-Ahmad ostrvo Harg nazvao „siročadnim biserom“ Persijskog zaliva. U toj slici ima mnogo istine. Ostrvo je dugo stajalo po strani velikih narativa, a istovremeno je u sebi nosilo starinu, lepotu i neku tihu izdvojenost. Danas ga prepoznajemo po nafti, ali njegova priča ostaje starija i mnogo složenija.
Od holandske tvrđave do britanskih topovnjača
Harg je ušao u orbitu evropskih sila mnogo pre moderne energetske ere. U 18. veku Holandska Istočnoindijska kompanija pokušala je na ostrvu učvrstiti sopstveni trgovački položaj. Tamo je podignuta tvrđava Moselstajn i osmišljen projekat slobodne luke koja bi omogućila bolju kontrolu trgovačkih tokova između Persijskog zaliva, Indije i šireg Indijskog okeana. Taj pokušaj govori mnogo o položaju samog ostrva. Mali komad stene bio je vredan vojne gradnje i komercijalnih snova jednog velikog trgovačkog imperija.
Holandska epizoda nije dugo potrajala, ali je ostavila važan trag. Harg se pokazao kao mesto koje privlači imperijalnu pažnju jer nudi kontrolu nad rutama, nadzor nad zalivskim prometom i političku polugu prema obali Persije. Bitno je imati na umu da ono što će kasnije biti nafta, tada su bile trgovačke veze i pomorski prolazi.
U 19. veku dolaze Britanci. Harg se pojavljuje u kontekstu britanskog pritiska na Persiju, posebno tokom sukoba vezanih za Herat i u okviru anglo-persijskog rata 1856. Tadašnji interes Londona proizilazio je iz mnogo šireg imperijalnog sklopa koji je povezivao Persijski zaliv sa Indijom, pomorskom dominacijom i zaštitom britanskih trgovačkih pravaca. Harg je i tada imao istu funkciju kakvu ima i danas. Bio je mala tačka kroz koju veliki igrači gledaju širi prostor.
Ta istorija mnogo nam govori jer pokazuje jednu stalnu zakonitost. Harg je još pre nafte privlačio sile koje su u zalivu tražile nadzor, sigurnost i uticaj. Nafta je kasnije samo povećala ulog. Sama logika mesta ostala je ista.
Kako je Harg postao ventil iranske nafte
Prava preobrazba počinje posle Drugog svetskog rata, a ubrzava se od pedesetih godina nadalje. Iran tada razvija sistem cevovoda, sabirnih tačaka i izvozne infrastrukture koji Harg pretvara u glavni izlaz za sirovu naftu iz velikih kopnenih polja. Podmorski cevovodi spajaju obalu i ostrvo, grade se veliki rezervoari, šire se gatovi, povećava se kapacitet prijema i utovara. Harg prestaje biti periferno zalivsko ostrvo i postaje srce jedne nacionalne industrije.
Taj proces imao je i svoju arhitektonsku, gotovo nadrealnu dimenziju. Na malom komadu tla niču ogromni cilindrični rezervoari, metalne konstrukcije, cevni vodovi i lučki sklopovi. Krajolik se menja toliko radikalno da istorijsko ostrvo bisera i grobnica dobija lice industrijskog diva. U sedamdesetim se dodatno razvija i takozvano „Morsko ostrvo“ – terminal namenjen supertankerima, što Harg uvodi u klub globalno važnih izvoznijih tačaka.
Otuda i njegova simbolika. Kad god se govori o pritisku na Iran, sankcijama ili ratu, Harg iskače gotovo automatski.
