НА ПРАГУ НАЈРАЗОРНИЈЕ КАТАКЛИЗМЕ: Људи масовно губе животе, највећа опасност прети ДЕЦИ, становништво се убрзано ИСЕЉАВА!

Ово је прича о томе како је становнике Гватемале природа ставила пред свршен чин: Напустити државу и отиснути се у непознато или умрети од глади, али међу својима.

Већ у рану зору магловита поља у близини села Гуиор опседају мушкарци, жене и деца не би ли посејали кукуруз после олује која је протутњала претходне ноћи.

После неколико година суше, пљусак је донео нову наду и олакшање за земљораднике у источном делу земље.

Ипак, то није пресудно утицала на одлуку једног од њих да напусти Гватемалу. Естебан Гутјерез спреман је да ризикује живот не би ли се домогао обећане Америке.

- Моја деца одлазе на спавање гладна већ три године. Усеви су пропали, а власници плантажа кафе смањили су дневнице на 4 долара, прича овај човек. 

Надам се да ће жетва бити добра, али до тада имамо само 46 килограма кукуруза, што је довољно за месец дана. Морам пронаћи начин да одем одавде, иначе ће моја деца патити још више, јада се Естебан.

Гватемала је део региона који је у светским размерама познат као опасан, а све то због смртоносне комбинације криминалних обрачуна, сиромаштва и корупције, услед чега су људи принуђени да напусте своје домове и крену на север у потрази за сигурношћу.

На листу претходно наведених проблема треба свакако додати и климатске промене. Суша, глад, редуковање природних ресурса такође су значајни узроци таласа миграција.

У теорији, кишна сезона у овом делу свету траје од априла до октобра, док су сушни периоди резервисани за јул и август. Тај период се назива "каникула", и то је истовремено знак да је дошло време за две кратке жетве.

Међутим, у последњих десет година дешавају се честе, интензивне суше а да притом не падне довољно кише. Све је то последица повећања површинске температуре Пацифика, што раније није био случај.

- Током претходних шест година, недостатак падавина је био наш највећи проблем, будући да су услед тога пропали усеви а појавила се и глад, каже Едвин Кастеланос, челник Истраживачког института у оквиру универзитета Дел Ваље у Гватемали.

Резултати на терену су крајње поражавајући. Према подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), суше које се јављају претходних година оставиле су 840.000 Гватемалаца без хране.

Ситуација је више него алармантна, а многе породице се одлучују да напусте земљу и оду у САД. Од октобра 2018. године, више од 167.000 Гватемалаца је ухапшено на америчкој граници, у поређењу са 23.000 ухапшених 2016. године.

У земљи остају, између осталог, они који живе од приватних дознака из иностранства, поготово у руралним подручјима. Током 2018. године, вредност ових трансакција износила је више од девет милијарди америчких долара.

Ни прогнозе за ову годину не обећавају нарочито: Упркос падавинама, 2 милиона људи ће у сушом погођеним деловима захтевати помоћ у храни, поручују из ФАО.

- Без сумње, суше и еколошке промене утичу на расположивост хране. У посебно тешкој позицији су они који живе од пољопривреде, тврди Рикардо Рапало из организације за храну и пољопривреду.

Локални политички фактори играју подједнако значајну улогу. Несташица воде и сиромаштво узрочно су повезани са неравномерном расподелом ресурса. Наиме, око 2 % становништва контролише 70 % укупног пољопривредног земљишта. Чак 71 % становништва живи у сиромаштву, а 40 % њих је екстремно сиромашно.

Шуме ублажавају климатске промене, али Гватемали ни то није од помоћи, с обзиром да је изгубила половину шумских површина у последњих 40 година. Због повећаног крчења шума, јављају се клизишта, поплаве и ерозија пољопривредног земљишта.

Проблем у Гватемали је и вода. Из поменутог истраживачког института кажу да ова земља, због лошег управљања резервама, губи и загађује оно што је остало од пијаће воде. Већина породица нема тоалете, а због ниских резерви многи од њих користе загађену воду за пиће и спремање хране.

Главни извор зараде у региону је кафа. Или је тако било до недавно. Климатски поремећаји погодују стварању гљивица познатих као "ла рола" које нападају плантаже и смањују годишњи род. Смањењу надница допринела је такође и криза на глобалном нивоу, услед чега је дошло до пада цене кафе. Тако се смањио обим посла, плате су ниже а глад постаје горући проблем.

Гутјерез живи у делимично сређеној кући са палминим кровом заједно са супругом Мириам Авалос и њихово петоро деце узраста од седам месеци до девет година. Деца су евидентно неухрањена. За доручак имају пола тортиље од кукуруза. У школи понекад добијају тестенину и високо калорично пиће, захваљујући владином програму. За вечеру могу да поједу једно до две тортиље, али без пасуља, будући да је суша уништила сав прошлогодишњи засад.

Породица је у свом домаћинству имала кокошке, али су и оне угинуле услед мистериозне болести, тако да нема јаја. Месо и млечни производи више нису доступни. Одрасли једу једном или два пута годишње.

Авалос прича како није ретка ситуација да се деца пробуде ноћу и да плачу због тога што су гладни.

- Очајни смо. Нема хране а нема ни пара, каже ова жена.

Њена нећака, стара свега три месеца умрла је 2016. године због глади. Мајка девојчице није имала довољно млека, а нису имали новца за млечну формулу.

Гватемала је шеста земља на свету по броју неухрањених, са најмање 47% деце која се суочавају са овим проблемом. Стопе неухрањености варирају у зависности од дела земље који се посматра.

- Владина стратегија за борбу против неухрањености садржи добре идеје, али у пракси се превише фокусира на хитне случајеве, уместо да спроведе структурну реформу јавне управе и заустави корупцију, каже Паола Кано, политичка аналитичарка и додаје да би без стране помоћи још више људи умрло.

Становницима сушом погођених подручја су две опције на располагању: Остати и умрети од глади или се упустити у ризичну авантуру до Америке.

Једном мештанину је то, макар на први поглед, пошло за руком. Шеснаестогодишњи Хуан де Леон Гутјерез успео је да се домогне америчке границе, али је умро неколико дана касније у дечјој болници. Он је један од најмање осморо деце из Гватемале која нису успела да преживе ризично путовање.

Његова судбина је опомена свима онима који се одлуче да срећу потраже северније. Тако Естебан, саговорник с почетка приче, у сузама напушта породичну кућу како би се коначно сусрео са кријумчарима који ће га одвести на север. Он није могао да плати ову услугу, па је његов кум био принуђен да у залог да 3.5 хектара земље.

Ако Естебан стигне до Америке, кријумчарима ће платити 5000 долара. У супротном ће његовом куму бити одузета земља.

- Банке не помажу људима као што смо ми, кроз сузе говори Естебан.

Речено му је да породице боље пролазе на граници, па размишља да поведе свог деветогодишњег сина Вилсона. Свестан је да постоји огроман ризик да Вилсон не преживи пут будући да пати од хроничне неухрањености, али исто тако зна да се резерве хране брзо троше.

- Одрастали смо гладни, али последње четири године су биле најгоре, каже Естабанова мајка и додаје да не жели да њен син оде у Америку јер зна да Вилсон то не би преживео.

- Чула сам да људи умиру на путовању. Али можда не постоји други начин, закључује ова жена.

БОНУС ВИДЕО:  ИЗВОР ЖИВОТА ЗА 100 МИЛИОНА ЉУДИ: Ово је најважнија река на свету, а због ње би могло да зарати 11 држава